Aleksa Santic

[pepeljuginadobravila]

Na današnji dan: Preminuo veliki srpski pesnik Aleksa Šantić
U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama
Na današnji dan, 2. februara 1924. godine, umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju".

Pripadao je književnom krugu oko mostarskog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Čorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo "Gusle".

U vreme Aneksione krize, 1908.godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu.

U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama.

Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nemačkog i češkog. Ostala dela: drame "Hasanaginica", "U magli", prevod "Lirskog intermeca" Hajnriha Hajnea.

[pepeljuginadobravila]

[pepeljuginadobravila]

АКО ХОЋЕШ (1889)

Ако хоћеш да о зори
Пјевам теби пјесме моје,
Ој не бјежи са прозора,
Да ја гледам лице твоје!

Ако хоћеш да ти пјевам
О сунчаном топлом сјају,
Ој, погледни оком на ме,
Дивотниче мили рају!

Ако хоћеш да ти пјевам,
Ону тиху нојцу милу,
Развиј твоју густу косу -
Мирисаву, меку свилу!

Ако хоћеш да ти пјевам
Мирис дивног прамаљећа
Ој разгрни њедра бијела -
Да удишем мирис цвијећа!

Ил' ако ћеш пјесму моју
О извору сласти бујне
Ходи, ходи на груди ми,
Да ти љубим усне рујне!...

AKO HOĆEŠ (1889)

Аko hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...

[pepeljuginadobravila]

Nemoj draga da te noćas san obrva

I da sklopiš oči na dušeku mekom.
Kada mjesec zađe nad našom rijekom
I na zemlju pane tiha rosa prva...

Rodit će se mlado proljeće!
I svuda prosut će se miris plavih jorgovana,
I pahulje snježne padat će sa grana
U naš bistri potok što baštom krivuda...

Uzvit će se ljeljo nad našim Mostarom,
I svaki će prozor zasuti beharom,
Da probudi srca što ljube i gore..

Zato nemoj, draga, da te san obrva
Dođi, i u bašti budi ruža prva,
I na mome srcu miriši do zore...



Što te nema, što te nema?
Kad na mlado poljsko cv'jece,
Biser niže ponoc n'jema,
Kroz grudi mi želja l'jece,
Što te nema, što te nema?
Kad mi sanak spokoj dade,
I duša se miru sprema,
Kroz srce se glasak krade,
Što te nema, što te nema?
Procvjetala svaka staza,
K'o što bješe divnih dana,
Po ružama i sad prska,
Bistra voda šadrvana.

Ispod rose zumbul gleda,
Iz behara miris vije,
A za mene k'o da cvili,
I u bolu suze lije.

Što te nema, što te nema?

Vedri istok kad zarudi,
U treptaju od alema,
I tad srce pjesmu budi,

Što te nema, što te nema?

I u casu bujne srece,
I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu krece,

Što te nema, što te nema?

Kako mi je srce jadno,
Kao da ga neko bode,
Te sve place i sve pita:

Kuda moja Zejna ode?

Je li griješna sabah zora,
Il' nebeska sjajna zvijezda,
Je li griješna ljubav moja,

K'o glas ptice iz gnijezda?

[pepeljuginadobravila]

[pepeljuginadobravila]

[pepeljuginadobravila]

- Aleksa Santic -


Ostajte ovdje!... Sunce tudjeg neba
Nece vas grijat ko sto ovo grije;
grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko ce naci bolju?!
A majka vasa zemlja vam je ova;
Bacite pogled po krsu i polju,
Svuda su groblja vasih pradjedova.
Za ovu zemlju oni behu divi,
Uzori svijetli, sto je branit znase,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vase.
Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka place za svojijem cedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u narucja sveta;
Zivite zato da mozete mrijeti
Na njemom polju gdje vas slava sreta!
Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas nece;
Bolji su svoji krsevi i goli
No cvijetna polja kud se tudjin krece.
Ovdje vam svako bratski ruku steze -
U tudjem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krse sve vas, sve vas veze:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.
Ostajte ovdje!... Sunce tudjeg neba
Nece vas grijat ko sto ovo grije, -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...