https://lnkd.in/gpyzHfA?lipi=urn%3Ali%3 ... vJXw%3D%3D
Posto nemam Fb nalog sledite link koji sam postavila
''Počelo je SMS porukom ‘’Ko hoće sa mnom da ide u Zvečansku?’’ I evo, deset godina kasnije sam ovde, I dalje. Ta prva poseta je bila divna, jedna devojka mi je u početku puno pomagala prikupljajući stvari zajedno sa mnom, pa nam se puno ljudi priključilo i prvi talas nas je dugo držao. Međutim, kako je vreme prolazilo i humanitarne akcije se umnožavale, tako su se i ljudi prosto zasitili. Neki mi pomažu povremeno, ali stalna sam samo ja.
Moja ideja je bila da pokrenem akciju prikupljanja sekundarnih sirovina koje se prodaju, a novac daje u humanitarne svrhe i to sve u tandemu – moj kombi, kojeg inače od milja zovem “lav” i ja i - nema stajanja! Nekad mi komšija kad me sretne kaže: ‘’Sedi, Ceco, odmori pola sata, pa nastavi’’. Ma nije meni teško, ni da dižem, ni da skupljam, ni da smišljam nove stvari, idem na sastanke…jer vidim koliko ljudima ove stvari znače. Ja, pravo da vam kažem, ni ne znam koliko ljudi sam do sada obukla, nahranila, pomogla im da izleče sebe ili svoju decu.
Kad sam primala jednu nagradu, sedim tako sa prijateljem i čujem da najavljuju neku ženu - hiljade ovoga i onoga, ukupno 30.000 evra, pa tone ne znam ni ja čega. U sebi mislim ‘’pa ova mora da je neka carica’’, a oni prozovu – mene! Do tog trenutka nikada i nisam brojala i sabirala novac.
Kad se to oko nagrade pročulo, počeli su pozivi non-stop, od familije, prijatelja, poznanika, čak i ljudi koje ne znam – čestitaju mi, ali svi nekako misle da sam luda i naivna, jer eto, sve to sam mogla da zadržim za sebe, a živim u propaloj kući. Često čujem ružne priče, ali otrpim, oćutim i nasmejem se, nema se vremena za kukanje. Žao mi je samo što te stvari umeju da pogode moju mamu, koja me najviše podržava.
Inače, moja kuća još uvek čeka na rekonstrukciju, jer više i nije za život. Pokušavala sam da to rešim, mada bezuspešno. Ali krećem definitivno u akciju od 1. septembra, nema više čekanja, pa se nadam da će mi oko toga neko pomoći.
Znate šta je najlepše? Kada vidite 18 trudnica oko vas koje nose po džak odeće za decu, pa krenu da se raduju ‘'jao što je lepo ovo, pa vidi, ja imam za dečaka'', smeju se, razmenjuju međusobno...to su stvari koje nemaju cenu. Ta sreća kada pomognete drugome, olakšate nekom život i učinite ga barem malo boljim – to je najveća nagrada u životu.''
Svetlana Urošević
Humanitarna organizacija ''Čarolija, Pepeljuga 21.veka i prijatelji''
BUDI PONOSAN NA SVOJE TRAGOVE.
