De Vincijev kod

Da Vinčijev kod se krije u oku Mona Lize?
Tanjug | 13. decembar 2010. 10:31

Tajna čuvene slike krije se zapravo u njenim očima. Slova i simboli u njenim očima vidljivi su pod lupom i sigurno se radi o poruci, tvrde stručnjaci
Mona Liza

LONDON - Enigmatični osmeh Mona Lize, čuvenog portreta Leonarda da Vinčija, već vekovima opčinjava istoričare umetnosti, ali tajna ove slike krije se zapravo u njenim očima, tvrde stručnjaci.

Metodom uvećavanja, oni su, naime, otkrili da se u Đonkondinim očima krije misteriozna poruka, ispisana sićušnim brojevima i slovima koju sada nastoje da dešifruju, prenosi BBC.

Istoričar umetnosti Silvano Vinčenti navodi da se u desnom oku nalaze slova L i V koja upućuju na inicijale slavnog renesansnog majstora.

"U levom oku se takođe kriju simboli. Teško ih je razlučiti, ali se najverovatnije radi o slovima C, E i B. Ovi simboli nisu vidljivi golim okom, ali se jasno razaznaju ispod lupe", kazao je on, piše londonski Telegraf.

"Znamo da je Da Vinči koristio simbole i gotovo smo sigurni da se radi o poruci", dodao je on.

Stručnjaci su našli i broj 72, moguće slovo L i broj 2 naslikane u mostu u pozadini čuvenog portreta koji je nastao pre 500 godina, a sada se čuva u pariskom Luvru.

Stručnjaci Italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe proučili su portret podstaknuti knjigom, pronađenoj u starinarnici, čiji autor tvrdi da se u Mona Lizinim očima kriju simboli.

Uskoro bi mogla da bude rešena još jedna enigma vezana za ovu sliku. Stručnjaci italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe traže dozvolu da ekshumiraju Da Vinčijeve posmrtne ostatke kako bi analizom njegove lobanje pokušali da ustanove da li je Mona Liza zapravo umetnikov autoportret, što je jedna od mnogobrojnih teorija u pogledu identiteta osobe na slici.

Pojedini istoričari navode da je Da Vinči bio homoseksualac i da ga je ljubav prema zagonetkama podstakla da se predstavi kao žena.

Rešena misterija pejzaža u slici Mona Lize
Tanjug | 10. januar 2011.

Italijanska istoričarka umetnosti Karla Glori tvrdi da je pomoću šifre otkrila da kameni trolučni most, upućuju na Bobio, selo koje se nalazi u blizini Pjačence

LONDON - Italijanska istoričarka umetnosti Karla Glori tvrdi da je pomoću šifre sakrivene u čuvenoj slici "Mona Liza", uspela da utvrdi pravu lokaciju pejzaža koji se nalazi u dnu najpoznatijeg dela Leonarda da Vinčija.

Kako piše londonski Telegraf, Glori je otkrila da kameni trolučni most, naslikan iza levog ramena žene enigmatskog osmeha, upućuju na Bobio, selo koje se nalazi u blizini Pjačence, na severu Italije.

Svoju teoriju ona zasniva na nedavnom otkriću jednog drugog italijanskog istoričara umetnosti, Silvana Vinčetija, koji je uočio brojeve 7 i 2, vešto sakrivene u konstrukciji mosta.

Glori veruje da su to dva poslednja broja godine 1472. kada je u katastrofalnoj poplavi srušen most u Bobiju.

Istorijski spisi navode da je most, poznat kao Ponte Gobo ili Ponte vekio (Stari most) srušen 1472. prilikom izlivanja reke Trebije.

"Leonardo je upisao broj 72 ispod mosta kao uspomenu na taj događaj", kazala je Glori, koja je svoju teoriju iznela u knjizi "Leonardova enigma".

Čuveni renesansni majstor rođen je u Vinčiju, u Toskani, ali je puno putovao po Italiji, radeći u Veneciji, Rimu i Bolonji.

Da Vinči je počeo da radi na Mona Lizi 1503. ili 1504. u Firenci, ali je sliku dovršio tek nekoliko godina kasnije, nakon što se nastanio u Francuskoj, gde je došao na poziv francuskog kralja Fransoa I.

Većina istoričara smatra da je pejzaz iza Mona Lize, na kojem se vide doline i planine, plod umetnikove mašte, ali Glori je ubeđena da je reč o prikazu određenog predela.

Čuvena slika, danas vlasništvo francuske države, najpre se nalazila u palati Versaj, da bi kasnije bila izložena u Luvru.

Misterija osmeha i oka
Savo POPOVIĆ | 30. decembar 2010.

Leonardo da Vinči - enigma koja se nastavlja i pet vekova posle umetnikove smrti. Naučnici nedavno otkrili slikarsku tehniku, ali i novu Mona Lizinu tajnu

* Tajna Mona Lize

Kada je renesansni genije Leonardo da Vinči (1452-1519) zapisao da postoje tri vrste ljudi - oni koji vide, oni koji vide tek kad im se pokaže i oni koji ne vide uprkos svemu - nije ni slutio da će ovi prvi vekovima pronalaziti novine i odgonetati tajne u njegovim delima.

Gotovo pola milenijuma posle njegove smrti svakodnevno stižu vesti koje pod reflektore stavljaju neotkriveno blago iz njegove zaostavštine. Pre nekoliko dana kao bomba je odjeknulo otkriće da je slikar u Mona Lizine oči sakrio šifrovanu poruku!

Umetnik koji se nije odrekao mistične simbolike i kodova, ostavio je plodno tle istraživačima i radoznalcima, stručnjacima i amaterima.

Silvano Vinćenti, vođa tima italijanskog Nacionalnog centra za kulturno nasleđe, tvrdi da su u očima Mona Lize kao i u pejzažu u njenoj pozadini pronašli slova i brojeve. Vićentijeve tvrdnje, koje su skeptici odmah nazvali ogrebotinama i napuklinama slike stare pet vekova, gotovo da se podudaraju sa sadržajem bestselera “Da Vinčijev kod” Dena Brauna.

SPEKTAKL Londonska Nacionalna galerija najavila je za novembar iduće godine dosad najveću izložbu Leonarda da Vinčija. Pripreme za ovaj spektakl trajale su četiri godine. “Leonardo da Vinči - slikar na milanskom dvoru” je izložba koja će sakupiti sva poznata dela umetnika iz svetskih muzeja i kolekcija. U London će tako stići slike iz Luvra, Ermitaža, Vatikana...

I dok umetnički znalci odgonetaju tajne zapise iz Đokondinog oka, naučnici, izgleda, uspevaju da sa najvećom verovatnoćom odgonetnu tajnu recepture boja i stvaranja podloga najpoznatijih platna. Nedavno je prvi put izvedena jedna “stratigrafija” lica, odnosno ispitivanje po slojevima, bez uzimanja uzoraka s platna i mogućnosti njegovog oštećenja. Naime, grupa francuskih naučnika iz Centra za istraživanje i restauraciju muzeja, ispitivala je Mona Lizu i šest drugih slika. Istraživanje spektrometrom, koji iz neposredne blizine i bez dodirivanja platna ispituje hemijski sastav slojeva boje, izveden je na licu mesta - u Luvru.

Kako je Leonardo naslikao Mona Lizino lice, kako je dobio taj prepoznatljivi savršeni “sfumato”

- pitanje je koje je, posle pet stotina godina, izgleda rešeno. Naime, naučnici su ustanovili da je slikarski genije na izgletovanu drvenu podlogu najpre naneo sloj olovnog belila. Na mesto lica naneo je sloj ružičaste boje, a senčenje koje ocrtava lice dobio je glazurom, nanoseći više slojeva, jedan preko drugog. Delo je završeno nanošenjem laka.

Specijalni rendgenski snimak ustanovio je i debljinu ovih slojeva, što ih je dovelo do podatka da je Leonardo naneo oko dvadeset slojeva, koji su se, u zavisnosti od sastava vezivanja, različito sušili. Time je, tvrde francuski naučnici, konačno otkrivena Leonardova slikarska tehnika.

u senci ovih ekskluzivnih otkrića ostao je još jedan skorašnji nalaz. Naime u lokalnoj biblioteci u Nantu, među pet hiljada rukopisa pronađen je list papira sa Leonardovim rukopisom. Tekst je, kako je on uobičavao, pisan zdesna ulevo i može se čitati uz pomoć ogledala. Ali, zasad stučnjaci nisu sigurni da li je reč o italijanskom jeziku iz 15. veka. Detaljna istraživanja i odgonetanje nove Da Vinčijeve “tajne”- tek slede.

SMAK SVETA

Sabrina Sforca Galicija, istraživač s univerziteta u Kaliforniji godinama je istraživala tajne i skrivene znakove na Leonardovoj Tajnoj večeri. Ona tvrdi da je dešifrovala kod koji se nalazi iza Hristovih leđa i koji se sastoji od zodijačkih znakova i 24 latinska slova. Po njenom tumačenju, Leonardo je predvideo da će se propast sveta dogoditi 4006. godine, a počeće 21. marta poplavom neviđenih razmera.

TRILER SE NASTAVLjA

Silvano Vinćenti je objavio da se u desnoj zenici Mona Lizinog oka pronađena slova L i V, što bi se moglo protumačiti kao inicijali umetnika, a naslikana su crnom i zelenobraon bojom. Vinćenti ističe da je interesantnija leva zenica Đokondinog oka u kome se čitaju slova B i S ili inicijali CE. Njihova je pretpostavka, zasad, da je ipak reč o inicijalima modela koji je Leonardo slikao.

Ako bi se to dokazalo, onda bi pala u vodu teorija po kojoj je na slici Liza, žena firentinskog trgovca. Vinćenti veruje da je slika nastala 1490, a ne kako se do sada smatralo - 1503. On takođe pretpostavlja de se na portretu nalazi dama sa dvora milanskog vojvode Lodovika Sforce. Ali triler se ovde ne završava. Pod mostom koji se nalazi u pejzažu - u pozadini Mona Lizinog portreta stručnjaci su videli broj 72, ali - opet to bi moglo biti slovo L i broj 2. Za ove kodove zasad nema tumačenja...

Pronađen izgubljen Da Vinčijev rukopis
Tanjug | 07. decembar 2010.

Deo rukopisa renesansnog genija pronađen je nedavno u skladištu jedne javne biblioteke na zapadu Francuske gde je ležao zaboravljen gotovo 150 godina
Fragment s tekstom

NANT - Davno izgubljen deo rukopisa renesansnog genija Leonarda da Vinčija (1452-1519) pronađen je nedavno u skladištu jedne javne biblioteke na zapadu Francuske gde je ležao zaboravljen gotovo 150 godina, javila je agencija Rojters.

Dragoceni fragment s tekstom napisanim sa desna na levo u čuvenom Da Vinčijevom maniru, otkriven je među 50.000 dokumenata koje je 1872. godine bogati kolekcionar, izvesni Pjer Antoan Labušer, poklonio gradu Nantu koji ih je deponovao u arhiv biblioteke.

Rukopis je pronađen zahvaljujući lokalnom novinaru koji je na osnovu reference u biografiji italijanskog majstora uspeo da mu uđe u trag.

"Najverovatnije je napisan na italijanskom jeziku iz 15. veka, a moguće i na još nekoliko drugih jezika", kazala je Anjes Marseto, direktorka biblioteke u Nantu u kojoj se rukopis nalazio.

Sadržaj Da Vinčijevog rukopisa - nekoliko redova na parčetu požutelog papira - ostaće misterija sve dok ga stručnjaci ne budu dešifrovali.

Ovo je drugi redak dokument otkriven u Labušerovoj kolekciji. Pre dve godine, u njoj je pronađeno dotad nepoznato delo Volfganga Amadeusa Mocarta.

Platna Da Vinčija u Londonu
V. N. | 30. jul 2010. 20:56

U Nacionalnoj galeriji u Londonu od 9. novembra 2011. do 5. februara 2012 posetioci će imati priliku da pogledaju deo slika velikog majstora

MNOGI će pomisliti da se izložba na kojoj će publici biti predstavljeno svega pet poznatih slika jednog čuvenog umetnika i ne može smatrati izuzetnim događajem. Ali, normalna pravila ne važe kada se radi o pet, od ukupno 15, do danas sačuvanih platna slavnog Leonarda da Vinčija.

Posle više od četiri godine priprema, restauriranja i tajnih pregovaranja, Nacionalna galerija iz Londona ovih dana najavljuje da će od 9. novembra 2011. do 5. februara 2012. svetu napokon biti predstavljeno više nego ikada do sada na jednom mestu slika ovog velikog i izuzetno popularnog renesansnog majstora. Kustosi ove galerije postigli su dogovor „bez presedana“ sa predstavnicima pariskog Luvra i Ermitaža iz Sankt Peterburga, o iznajmljivanju dela koje je Da Vinči naslikao u periodu od 1480. do 1490. dok je uživao zaštitu vladara Milana.

Pet slika je već obezbeđeno i u toku su pregovori da se toj listi pridruže još tri Leonardova platna. Organizatori su uvereni da će izložba, na kojoj bi publici trebalo da bude predstavljeno čak osam dela jednog od najpopularnijih umetnika u istoriji slikarstva, svakako biti veoma posećena. Očekuju i da će nadmašiti posećenost retrospektivne izložbe Velaskezovih slika, koja je 2006. privukla 302.000 posetilaca. Prodajom ulaznica i zaradom od suvenira pokrili bi troškove od nekoliko miliona funti za osiguranje svih slika tokom njihovog boravka u Londonu.

- Leonardo da Vinči je više verovao u kvalitet nego u kvantitet - tvrdi kustos izložbe Luk Sajson. - Težio je savršenstvu i završio mali broj slika. Zbog toga do sada niko nije ni pokušao da organizuje ovakvu izložbu. Verujte, to je zaista bio veliki izazov. Ali, mi ćemo pored portreta „Prelepa Feronijer“ iz Luvra i dve slike iz Vatikana i Ermitaža, izložiti i platno „Bogorodica na stenama“, koje je posle dugotrajnog i mukotrpnog restauriranja početkom meseca predstavljeno publici. Na ovoj izložbi publika će takođe videti i više od 40 Leonardovih crteža i skica.

Istoričari umetnosti odavno raspravljaju o razlozima zbog kojih je do danas sačuvan tako skroman broj dela ovog čuvenog umetnika.

- Veruje se da neka njegova platna nisu preživela zub vremena zato što je on rado eksperimentisao sa novim tehnikama i često je istovremeno započinjao više veoma ambicioznih projekata koje, zbog svoje težnje savršenstvu, kasnije nije uspevao da završi. On je bio izuzetno hrabar umetnik, ali i veoma samokritičan - rekao je kustos Nacionalne galerije Luk Sajson, u britanskom „Gardijanu“.

Ekshumacija Da Vinčijevih ostataka
Tanjug | 27. januar 2010.

Italijanski stručnjaci podneli su zahtev za ekshumaciju ostataka slavnog renesansnog majstora Leonarda da Vinčija da bi obavili rekonstrukciju njegovog lica i utvrde da li se iza Mona Liza ustvari krije slikarev portret

RIM - Italijanski stručnjaci podneli su zahtev za ekshumaciju ostataka slavnog renesansnog majstora Leonarda da Vinčija da bi obavili rekonstrukciju njegovog lica i utvrde da li se iza Mona Liza ustvari krije slikarev portret.
Špekulacije oko misterioznog identiteta Mona Lize dugo su uzbuđivale istoričare i umetnike. Po jednima, radi se o Lizi Gerardini, supruzi jednog firentinskog trgovca. Po drugima, moguće je da ta Leonardova slika predstavlja portret njegove majke.
Međutim, već neko vreme u naučnoj zajednici u Italiji pojavila se hipoteza po kojoj je Leonardo da Vinči zbog svoje sklonosti ka enigmama na toj slici samog sebe predstavio u ženskom liku.
Naučnici iz nacinalnog odbora za kulturnu baštinu ističu da bi proučavanjem slikarevog skeleta uspeli da rekonstruišu njegovo lice i time razreše misteriju oko Mona Lizinog identiteta.
Silvano Vinčenti, koji se nalazi na čelu tima italijanskih istraživača, kaže da bi prvo trebalo da se utvrdi da li su ostaci za koje se veruje da su Leonardovi, zaista njegovi.
Da bi to ustanovili, naučnici će koristiti radiokabonski metod C14 i izvršiti poređenje DNK kostiju koje pronađu u grobu sa DNK potomaka porodice Da Vinči.
Ukoliko Leonardov identitet bude potvrđen, stručnjaci će moći da pristupe rekonstruckiji njegovog lica.
Zahtev za ekshumaciju slikarevih ostataka trenutno razmatraju nadležne vlasti u Francuskoj gde su ostaci pokopani. Italijanski istraživači trebali bi da dobiju konačno odobrenje do početka leta.

Срђан Опачић 28. januar 2010. 09:46 #469227

Слика коју сте приложили уз ТАНЈУГ-ову вест о ексхумацији остатака Леонарда Да Винчија ауторство је и власништво нашег уметника Предрага Баја Луковића из 1982. године. То је човек који је први дошао на идеју о којој данас бруји светска научна и уметничка јавност. Многи велики умови нашег времена су га подржали ( Др Владета Јеротић, Никола Кусовац, Др Миодраг Коларић, Проф. др Србољуб Живановић...), а многи су га и оспоравали. Пре неколико година у Београду је у италијанском Институту за културу одржана изложба "ПОРТРЕТ ЈЕДНЕ ТАЈНЕ" где је ова слика Баја Луковића имала централно место. Зато и Бајо мора да добије централно место у причи о Да Винчију, Мона Лизи, ексхумацији и свему што ће уследити.

Harmonika po nacrtu Leonarda da Vinčija
Tanjug | 15. oktobar 2009. 13:29

Slavni toskanski majstor Leonardo da Vinči nije pravio nacrte samo za mašine već i za muzičke instrumente.
Srodne vesti

ANKONA - Slavni toskanski majstor Leonardo da Vinči nije pravio nacrte samo za mašine već i za muzičke instrumente.
Zahvaljujući umeću italijanskog majstora Marija Buonokontija, jedan od tih instrumenata, poznat kao "Da Vinčijeva harmonika", prvi put će zasvirati večeras na 34. Međunarodnom festivalu harmonike u Kastelfidardu, blizu Ankone.
Na njoj će biti izvedeno nekoliko tema koje povezuju Renesansu sa današnjim vremenom.
Da Vinčijeva harmonika - aerofon sa mehom - biće izložena u Muzeju harmonike u Kastelfidardu za vreme trajanja festivala.

Otisak prsta ukazuje na Da Vinčijevu sliku
Tanjug | 13. oktobar 2009. 14:19

Stručnjaci veruju da su otkrili još jednu sliku Leonarda da Vinčija zahvaljujući otisku prsta koji je gotovo identičan sa otiskom koji je toskanski majstor ostavio na na jednom svom drugom delu

PARIZ - Stručnjaci veruju da su otkrili još jednu sliku Leonarda da Vinčija zahvaljujući otisku prsta koji je gotovo identičan sa otiskom koji je toskanski majstor ostavio na na jednom svom drugom delu.
Analize portreta devojke, obavljene u jednoj pariskoj laboratoriji, pokazale su da otisak kažiprsta ili srednjeg prsta, uočen u gornjem levom uglu slike, u velikoj meri odgovara otisku na Da Vinčijevom "Svetom Jeronimu" koji se nalazi u Vatikanu.
Prema mišljenju stručnjaka, slika potiče s početka Da Vinčijeve karijere, u vreme kada je mladi umetnik slikao bez pomoći asistenata.
Infracrvene analize su pokazale i da je delo naslikao levoruki umetnik, što je čuveni renesansni majstor bio.
Na crtežu, urađenom mastilom i ugljenom, naslikana je mlada žena čija frizura i odeća odgovaraju milanskoj modi s kraja 15. veka. Martin Kemp, profesor istorije umetnosti na univerzitetu u Oksfordu i stručnjak za Da Vinčija, veruje da bi devojka na slici, prikazana iz profila, mogla da bude Bjanka Sforca, kćerka milanskog vojvode Ludovika Sforce (1452-1508) i njegove ljubavnice Bernardine de Koradis.
Kako je javio Bi-Bi-Si, slika je prodata 2007. jednom kanadskom kolekcionaru za 19.000 dolara kao "delo nemačkog umetnika s kraja 19. veka".