www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Sa povodom

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Sa povodom

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 20 Феб 2012, 15:27

Sinocni razgovor sa Marijom, je rezultat ovog dela foruma, posvecen njenom pisanju.Za sve ljude koji citaju nas forum, za koje smo i sinoc u jednom razgovoru imali potvrdu, red je da Marija svoje glediste o raznim problemima koji danas najcesce pogadjaju Porodicu stavi i podeli ovde sa Vama. Ja se samo mogu zahvaliti njoj na njenom trudu, vremenu i energiji koju posvecuje Caroliji

Veliko hvala Marija
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Sa povodom

Непрочитана порукаод Marija » 19 Јан 2013, 22:10

Za pola veka odgajila 53 dece

Nikada neću zaboraviti kada su došli da odvedu sedmogodišnju Anu, koja je pronađena u kutiji u autobusu i data nam na čuvanje. Kažem joj, zlato, ideš kod tetke, vratićeš se za sedam dana, a vidim da ona sve oseća. Gleda me suznih očiju i kaže: što mi onda, mama, spremaš bundicu kada nije zima. A meni srce hoće da iskoči, sve se oko mene ruši - priča nam Milica Spasojević, hraniteljka.
Milica (73) iz Brđana, sela na pola puta između Čačka i Gornjeg Milanovca, i danas zaplače dok opisuje ovaj, za nju najteži trenutak kroz koji je prošla u poslednjih 50 godina. Mada, priznaje, svaki ispraćaj nekog od 50 mališana koje je kao hraniteljka odgajila bio je težak. Iz čačaskog i gornjomilanovačkog Centra za socijalni rad preuzela je 35 mališana, 15 je u različitim slučajevima primila “preko reda” i uz to, na svet donela troje dece.


Sve je počelo krajem 1963. godine, kada je Milica bila majka dve male devojčice i tek rođenog dečaka.


- Doneli su mi bebu u pelenama iz Centra za socijalni rad u Milanovcu - Dragan, tepali smo mu veknica. Onda su redom stizali Mirko, Sanja, Miloš... svima mogu da se setim imena. Veliku podršku pružao mi je suprug Filip - priča krepka starica.


U kući Spasojevića ponekad je bilo i po desetoro dece u isto vreme. Po čitavoj kući bile su razbacane igračke, đačke torbe, pelene...


- Nikada decu koja su ostavili biološki roditelji nismo razdvajali od naše. Svima smo pružali istu količinu ljubavi. Svi su jeli ono što je imalo, oblačili odeću koja je bila na raspolaganju. Moglo se samo dogoditi da prema tuđoj deci čak budemo nežniji. Moja deca su ih doživljavala kao braću i sestre - kaže Milica.


U priču se uključuje i Miličin suprug Filip:


- Nikada svoje troje dece nisam previo niti nahranio, a sa onom koja su došla kod nas sve sam to radio.

Trenutke zajedničke radosti neumitno i dramatično narušavali su rastanci sa decom koja su zauvek odlazila na usvajanje ili kod rođaka.


- Kada se to dogodi, sedam dana niko u kući ništa ne jede i ne progovara. Sve te živo boli, drhtiš, plačeš, ne znaš šta ćeš sa sobom. Srce ti se kida. Nikom ne bismo želeli da preživi takvu vrstu drame. Ali, s druge strane, znaš da će dobiti novu porodicu i da će im možda biti bolje - priča Milica.


Gotovo svi koje su čuvali redovno se javljaju Milici i Filipu. Neki od njih, kada ih put nanese u ovaj kraj, svrate u kuću u kojoj su proveli detinjstvo. Izgrle se sa hraniteljima, isplaču, prisete se trenutaka koje su zajedno proživeli. Većina bivših članova porodice Spasojević danas su ozbiljni porodični ljudi. Rasuti su svuda po Srbiji i Evropi. Mnogi od njih su završili fakultete.


- Pravili smo ispraćaje, išli na zakletve u vojsku, na svadbe, mladence, rođendane njihovih mališana, babine. Znate kako već ide kada imate 53 dece - kroz osmeh kaže Milica i dodaje je potpuno zadovoljna svojim životom.


- Kada bih mogla, ponovo bih sve isto uradila. Ne bi mi bilo teško da sa svima ponovo preživljavam boginje, zauške, prve ljubavi, loše ocene u školi. Moja deca su bila moj život i ja sam srećna žena.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/360399 ... la-53-dece




[komentar sa blic ios] Surda
Nedelja, 30. 12. 2012. 16:51h
neregistrovan korisnik
@ivan : Ovo je moj treci pokusaj ali ne objavljuju mi komentar.Dozivotnu ekstra penziju i spomenik u centru BG za zivota im podignuti, hvala piscu ovog teksta jer u ovom okrutnom svetu punom mrznje, ljubomore, zavisti i egoizma napisao da jos postoje ljudi ogromnog srca. Dva puta sam citao tekst i isplakao se kao nikad do sada. Daj im Boze zdravlja i dugog zivota....



Само чути за овакву причу је већ догађај.

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Sa povodom

Непрочитана порукаод Marija » 19 Јан 2013, 22:16

http://video.vaseljenska.com/%D0%BF%D1% ... %86%D0%B5/
“Празно гнездо птице ластавице” је документарна прича о горчини старачког живота удруженог са сиромаштвом, болешћу и остављеношћу од ближњих, па чак и од рођене деце. Ако желите да видите како изгледа лице туге и старости, погледајте филм о онима који су препуштени сами себи, без изгледа и наде да ће их се неко сетити и унети трачак светла у таму њихових старачких живота.

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Sa povodom

Непрочитана порукаод Marija » 19 Јан 2013, 22:29

Човек никад није тако велик',као кад се сагне да помогне другом човеку


http://nbf.pl‎

Повратак на “Marijin kutak”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 1 гост