www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Vladimir Putin

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Vladimir Putin

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 03 Нов 2011, 17:40

Relja Tadić: ZLATNI PETROGRADSKI DEČAK
Autor Uredništvo 4. april 2008.

Tajna evropske politike je napraviti dobar dogovor sa Rusijom, govorio je Oto Fon Bizmark. Međutim, to nije nikad bilo lako. Vinston Čerčil je tvrdio da je nemoguće predvideti reakcije Rusije, jer je to zagonetka, omotana misterijom unutar enigme.

Zapadna percepcija hladnoće, surovosti i mračnjaštva Kremlja se duboko ukorenila u odnosu tog dela sveta prema najvećoj slovenskoj zemlji. Izgleda da se skoro ništa nije promenilo od vremena kijevske Rusije do modernog doba, ukoliko izuzmemo grotesknu figuru Borisa Jeljcina. Šarmom dobroćudnog rasipnika i lakog pregovarača, izvukao se uz vidljiv podsmeh savremenika iz uspostavljenog stereotipa o ruskim liderima. Rusija se tokom njegove vladavine svela na skup nepovezanih, anarhičnih celina čija je jedina objedinjavajuća sila bila pečat vekovne autokratije duboko urezan u svesti njenog naroda. Nimalo slučajno, svi zapadni analitičari ukazuju na ovaj period kao na zlatno doba u odnosima između Rusije i Zapada.

„Najviše ste voleli Rusiju kad je ona bila najslabija u svojoj istoriji“, rekao je Mihail Gorbačov, osvrćući se na ovaj jednodušan stav zapadne političke elite.

I onda je, zagonetno, ušuškan misterijom unutar enigme došao na scenu Vladimir Vladimirovič Putin. Otkuda? Pravo iz neke istorijske polušanse, iz sudara nekih slučajnosti ili iz snage ideala, usmerenosti i veštog političkog otvaranja?

Rođen je 1952. godine u Petrogradu. Na porodičnom stablu nema znamenitijih predaka ako izuzmemo dedu koji je bio lični Lenjinov i Staljinov kuvar. Otac mu je bio ubeđeni komunista, aktivista i diverzant NKVD-a. Majka je bila duboko religiozna pravoslavna hrišćanka koja je u tajnosti krstila Vladimira u periodu kad je samo najsnažnija vera mogla nadvladati opravdan strah od surove odmazde komunističkog režima.

Kad je imao samo sedamnaest godina, vezan jakom strašću prema detektivskim romanima, potražio je posao u KGB-u. Rekli su mu da se sam vrati. Upisao je pravo na Lenjingradskom državnom univerzitetu. Preduhitren je u nameri da se sam vrati. Na završnoj godini studija, 1975. godine, prišao mu je impresivan, nepoznat čovjek i tražio da razgovaraju o karijeri. Taj filmski trenutak je trajno odredio njegovu budućnost. Momenat sudbine koji će imati svoju značajniju reprizu nekih 25. godina kasnije.


Nakon treninga i rada u Lenjingradskom direktoratu KGB-a, i delom u Moskvi, 1985. godine postaje deo obavještajne misije u Drezdenu, u Istočnoj Njemačkoj. Oskudne su informacije o njegovim stvarnim aktivnostima, ali ništa drugo se i ne može očekivati. Zna se da je u sklopu industrijske špijunaže, dovodio stručnjake iz IBM-a i Simensa u gigantsku istočnonemačku elektronsku kompaniju Robotron. Nekoliko godina kasnije, našao se u reci koja je menjala svijet. Skriven svojim besprekornim znanjem njemačkog jezika i obaveštajnim iskustvom, izbegao je linč mase koja je rušila jedan poredak i zid kao njegov simbol.

Država u koju se vratio se raspadala. Kasnije, reći će da ko god ne žali za bivšim Sovjetskim savezom nema srca, a ko god priziva njegovo obnavljanje nema pameti. Smatra da je taj tragičan događaj raspada sovjetske države najviše koštao Rusiju, odnosno 25 miliona Rusa koji su ostali van njenih granica.

Vratio se u Petrograd, gdje je ubrzo dobio posao u administraciji liberalnog gradonačelnika, gde je postao savetnik za međunarodne poslove. Nakon korupcionaške afere koja je politički penzionisala gradonačelnika, Vladimir Putin je krenuo u potragu za novim poslom. Dok su se u Petrogradu vrata redom zatvarala, otvarao se put za Moskvu. Ni najpasioniraniji biografi prilika u Kremlju ne razumeju do kraja ovaj deo Putinove karijere. Dolaskom u Moskvu, pojednostavljeno govoreći, karijera bi se mogla opisati kao prvo zanimanje, drugo zanimanje, treće zanimanje, a nakon toga mesto načelnika službe FSB-a u julu 1998. godine. Za svo to vreme, prema mišljenju samog Putina, vladaju isključivo sile nepredvidljivog istorijskog zapleta. Uskoro, avgusta 1999. godine, Boris Jeljcin ga predlaže za premijera. Najprije odbija, a nakon toga prihvata predlog.

Mesto premijera, u trenutku kad je to ponuđeno Vladimiru Vladimiroviču, je bilo konstantno ugroženo nekontrolisanim popodnevnim odlukama Borisa Jeljcina. U sedamnaest meseci, na premijerskoj poziciji se promenilo pet ljudi. Vladimir Putin je opstao. Više od toga, postao je izabrani Jeljcinov naslednik. Za to je svakako trebalo više od političke mudrosti i teorijskih znanja. Detalj da je već 1999. godine u tajnosti više puta posetio kuću oligarha Borisa Berezovskog u Španiji govori o praksi koja vuče korene u KGB treningu.

Dugo je Zapad tražio odgovor na pitanje šta je prava priroda Vladimira Putina. Demokrata ili autokrata, jedno je od pojednostavljenih dilema koje se vezuju ruskog predsednika. U svom mandatu je pokazao nezabeleženu žustrinu u borbi sa čečenskim teroristima, ali na drugoj strani Rusi su se, nakon tragedije 113 moranara u podmornici Kursk, opravdano pitali šta se krije ispod nepomičnog bledog lica njihovog predsednika. Na kraju, Times je objavio konačnu presudu pod naslovom „Car je rođen“ dodelivši mu titulu čoveka godine.



Novinar Tajmsa, u trosatnom razgovoru, nije uspeo da registruje nijednu neprotokolarnu emociju ruskog predsjednika. Tvrdi da je čak i čileansko vino dosipao u trenucima koji su predviđeni strogim protokolom. Prozirno plave oči i potpuna kontrola kratkih poruka teraju sagovornika na predanost i mirnoću u razgovoru. Jede umereno, trenira džudo i pliva najmanje sat dnevno. Impresionira potpunom samokontrolom i snažnom dominacijom kratkim rečenicama u razgovoru.
Živi u dači, nadomak Moskve, okruženom mirnoćom duboke i šaputave šume. U prostranoj, ali spartanskoj kancelariji, često se odmara uz muziku Bramsa, Mocarta i Čajkovskog.

Svi ekonomski pokazatelji u Putinovoj eri ukazuju na dinamičan i snažan rast. U proseku, ruska ekonomija je rasla po stopi od 7%. Isplaćeni su dugovi prema stranim poveriocima koji su u jednom trenutku iznosili 200 milijardi dolara. Ruske kompanije se uspešno takmiče na globalnom tržištu, a oseća se i vojno prisustvo na davno napuštenim magistralama. Rusija je opet visoko na svetskoj pozornici moći.

Kako je uspeo? Kako se izvukao ispod ruševina imperije i u borbi sa avetima anarhije? Više od suvoparnih činjenica, Rusi vole da parabolično dotaknu karakter svog predsednika u formi vica.

„Duh Josifa Visarionoviča se pojavljuje u Putinovom snu, u jednom kritičnom trenutku.
Putin, u očaju, pita kako da stabilizuje zemlju, kako da je ojača, da je sačuva. Josif predlaže:
-Pokupi sve demokrate na jedno mjesto i sve strijeljaj. Zatim ofarbaj sve unutrašnje zidove Kremlja u plavo!
-Zašto u plavo? Pitao je zbunjeni Putin.
-Aha! Znao sam da me nećeš ništa pitati za ovo prvo!“

Pitan da prokomentariše knjigu nekog od sovjetskih disidenata na temu Staljinovih zločina, Putin je rekao da ne čita knjige ljudi koji su izdali otadžbinu.

Neko će reći da je Putin samo pokupio političku dividendu za očekivani i bezuslovni dinamizam ruske ekonomije, odnosno za povoljna kretanja na svetskom tržištu energenata. Međutim, Rusi smatraju da je Putin obnovio snagu Rusije, da je sačuvao zemlju od već projektovanog raspada, a tek nakon toga beleže povećanje životnog standarda.
Na predstojećim izborima, Vladimir Putin je podržao Dimitrij Medvedeva i prihvatio mesto premijera. Pozornica se širi, ali ostaje da vidimo da li će svetla istorijskog značaja ipak ostati na jednom čoveku.

(izvor : “Slobodna misao”)
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Vladimir Putin

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 04 Нов 2011, 02:45

Москва – Иако се још, формално, није вратио на кремаљски трон, Владимир Путин већ обасипа јавност својим плановима и визијама за будућност.


Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.
Тако је у свом тексту за московски лист Известија руски премијер, и највероватније нови-стари председник, најавио велики руски план оснивања моћне међудржавне политичко-економске интеграције – Евроазијске Уније, по угледу на ЕУ, од земаља бившег СССР-а.

Била би основана на темељима Царинског савеза или Јединственог еконмског појаса који обухвата Русију, Белорусију и Казахстан, а који почиње деловати од 1. јануара 2012. Путин већ “заводи” остале земље регије, па и шире, да приступе том, засад тројном, савезу. То је досад најамбициознији и најозбиљнији руски план конкуренције САД-у и Европској Унији.

Русија већ годинама покушава да обједини земље бившег СССР-а у разне безбедносне, одбрамбене, економске и политичке асоцијације како би ојачале свој положај у регији, али и пратиле глобалне развојне трендове. Москва одавно има амбицију да буде нека врста источног Брисела (само с већим утицајем) па је тако већ формирана Евроазијска економска унија из које је настао Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана, а ускоро ће им се прикључити Таџикистан и Киргистан.

Тај се предлог чини као најозбиљније остварење нове економско-политичке наднационалне организације која ће бити, како каже Путин, “ефикасна спона између Европе и азијско-пацифичког региона”. Додуше, први је идеју о таквом савезу још 1994. дао казахстански председник Нурсултан Назарбајев.

Сједињене државе

Царински савез три постосвјетске државе ће функционисати на начелима ЕУ и Шенгена, па ће тако Белорусија, Русија и Казахстан, који имају 165 милијуна становника (60 посто становништва бившег СССР-а) и површину од скоро 20 милиона квадратних километара – од Пољске до Тихог океана, имати слободан проток и кретање људи, роба, инвестиција и идеја, његови становници моћиће да се запошљавају, школују, живе, покрећу послове и оснивају компаније било где на територији тих држава. Осим тога, Белорусија чак размишља да руску рубљу уведе као националну валуту, иако постоји и предлог увођења неке нове заједничке валуте по узору на евро.

Да би Путин био задовољан пројектом, у Евроазијској Унији Русија жели као приоритетан стратешки циљ Украјину с њених 45 милиона становника и великим пољопривредним потенцијалима, Туркменистан, једног од највећих произвођача памука који је четврти на свету по залихама гаса, те нафтом богати Азербејџан.

Свакако да Путин рачуна да ће се Унији прикључити и једна од најважнијих земаља средњоазијског региона Узбекистан, највећи произвођач памука на свету.

Када би се све те земље прикључиле новој унији, с њом би било обухваћено више од 60 посто светских залиха нафте и скоро 70 посто залиха гаса.

Понуда Србији

Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.

Стандард

Иначе, Фејсбук заједница најбрже реагује на вести па је већ основана група под називом „Хоћемо Србију у Евроазијској унији„.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Историја”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 18 госта

cron