www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Red Zmaja

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 11 Јун 2009, 11:58

Order of the Dragon Secret Society created by Holy Roman Emperor Sigismund I, King of Hungary and Bohemia. A Merovingian King of the Grail / Cain Bloodline.
U ovom videu se govori o Iluminatima kako nas nece porobiti i kako cemo biti slobodno.Nazalost se prikazuju na 02:54 prva dva znaka koja su nosili vitezovi reda zmaja (templari na prostorima Srbije koji su se borili na Kosovskom boju).Naravno nisu deo Masonerije :) nego samo spasioci hriscanske vere pod vodjstvom Lazara.
1307 su spaljeni na lomacama optuzeni kao nevernici i bokohulnici.U Siriji su delovali najvise za odbranu krsta.Red zmaja je napravljen po uzoru Templara i na grbovima se jasno vide obelezja Templara.Oni koji su osnovali red su:Miloš Obilić
Toplica Milan
Kosančić Ivan
Vuk Branković
Knez Lazar... Читајте даље
Kralj Tvrtko (Bosna)
Despot Stefan Lazarević
Car Sigismund
Janoš Hunjadi
Alfonso V, kralj Napulja
Kralj Vladislav, (Poljska)
Vojvoda Ernst (Austrija)
Kristofer III, vojvoda Bavarske i kralj Danske
Vojvoda Tomas Maubrej (Norfolk)
Vlad II Drakul, (Vlaška)
Vlad III Drakul (Tsepes („nabijač na kolac“)), (Vlaška)
Oswald von Wolkenstein
red zmaja je naravljen po uzoru Templara naravno da nisu mogli biti pravi Templari a optuzbe nisu tacne bile spaljeni su pod optuzbama kralja Francuske.Knez Lazar je bio u savezu sa Vladom Drkakulom covekom koji je pio Tursku krv i danas ga svi znaju kao "vampirom"
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 16:47

Članovi reda iz osnivačke povelje 1408. godine

Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini.

Prema: G. Fejér: Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, X/4, Budae, 1841, 317.

Simbol reda u obliku medaljona

Simbol reda je zmaj sa repom obavijenim oko vrata. Na leđima zmaja, od vrata pa sve do repa, nalazio se crveni krst Svetog Đorđa, dok je čitav simbol bio na srebrnoj pozadini. Zmaj je predstavljao zver iz Knjige otkrovenja, dok je crveni krst simbolizovao pobedu Hrista nad zlim silama. Od članova reda očekivalo se da stalno nose simbol, najčešće u obliku medaljona oko vrata i često su sahranjivani sa njim.

Predstavnici Univerziteta u Bukureštu smatraju da je originalni naziv povelje o osnivanju reda 'O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus' najverovatnije bio deo amblema.


1431. god. Žigmund je doneo odluku da proširi red. Da bi to učinio, pozvao je veliki broj tadašnjih politički uticajnih ličnosti i vojno korisnih vazala da postanu članovi viteškog reda Zmaja. Među značajnim ličnostima kojima je ukazana ova čast bio je i Vlad II Drakul, otac Vlada Cepeša, koji je bio zadužen za odbranu dela granice, tj. prolaza od Transilvanije ka Vlaškoj. (Nadimak „Drakul“ dodeljen mu je kada je postao član viteškog reda zmaja.)

Uvođenje novih članova u red Zmaja dovelo je do stvaranja različitih klasa unutar samog reda. Svaka klasa imala je malu varijaciju u simbolu reda, iako je figura zmaja još uvek bila dominantna. Najčešće promene obuhvatale su upotrebu natpisa kao što su "O quam misericors est Deus" ("Oh, kako je Bog milostiv") i "Iustus et paciens" ("Pravedno i miroljubivo"). Viteški red Zmaja je imao veoma snažan uticaj sve do Žigmundove smrti 1437. god. Međutim, bez snažnog zaštitnika, red je ubrzo izgubio na značaju i prestižu.
Moderno doba

Iako je simbol reda prisvojen od strane mnogobrojnih plemićkih porodica u Evropi, do danas je očuvano malo istorijskih artefakata reda. Kopija povelje o osnivanju reda iz 1707. godine, koja se čuva u univerzitetu u Bukureštu, predstavlja najstariji sačuvani istorijski artefakt reda.

Danas "Imperijalni i kraljevski sud i red zmaja" predstavlja nedavno nezvanično obnovljeni red Zmaja. Iako se ne smatra viteškim redom, stekao je veliki broj sledbenika. Jedan od njegovih najistaknutijih članova je Majkl Stjuart od Olbanija, poznatiji pod titulom „Princ Majkl od Olbanija“, koju je sam sebi nadenuo. Olbani tvrdi da je direktan potomak Čarlsa Edvarda Stjuarta, poslednjeg predstavnika kraljevske kuće Stjuarta.


II

Nastanak Reda

1408. godine u Mađarskoj kralj Sigismund (kasniji Sveti Rimski Car) okuplja tadašnje evropsko plemstvo zarad osnivanja reda koji će braniti Evropu od „nevernika“, tvrdi zvanična istorija. Zvanično, red je bio katolički i „nevernicima“ nisu smatrani samo muslimani, već i pravoslavni hrišćani. Neizbežno se odmah nameću sledeća pitanja:

- Kako je moguće da postoje podaci o vitezovima tog reda koji datiraju mnogo pre 15tog veka?
- Kako jedan katolički red može za velikog majstora imati čoveka koji je u jako lošim odnosima sa papom?
- Kako jedan red, koji sve nekatolike smatra nevernicima, u svom članstvu ima mnoštvo pravoslavaca i čak nekoliko pagana?

Kada je dakle, i zašto, nastao Red Zmaja, kada je prestao da funkcioniše ili još uvek postoji negde su za sada pitanja na koja niko ne može dati ozbiljan odgovor.
Jedna teorija jeste da je Red Zmaja naslednik Reda Svetog Đorđa (osnovan 1318.), kome su navodno, između ostalog, pripadali Miloš Obilić, Toplica Milan, Kosančić Ivan, Vuk Branković, kao i sam Knez Lazar. Ovo poslednje na prvi pogled deluje neprihvatljivo, ali kada se zna da je Redu Zmaja zasigurno pripadao Lazarev sin (Despot Stefan Lazarević), kao i da se članstvo u redu prenosi s generacije na generaciju (kao u slučaju loze Drakul, o čemu će kasnije biti reči), tvrdnja deluje prihvatljivije. Postaje očigledno da, pre nego što nastavimo sa istraživanjem porekla reda, moramo se još produbiti u njegove istorijsko zvanične i nezvanične članove.


Stefan Crous misljenje
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja ZIGMUND LUKSEMBARSKI

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 16:50

Žigmund (Zigmund, Sigismund) Luksemburški (češ. Zikmund Lucemburský, 1368—1437) je bio:

* kralj Mađarske (1387—1437),
* car Svetog rimskog carstva (1433—1437),
* markgrof Brandenburga (1378—1388 i 1411—1415),
* kralj Rimljana (1410—1433) i
* kralj Češke (nosio je titulu od 1419, de facto od 1437)

iz porodice Luksemburga. Bio je sin Karla IV Luksemburškog (1346—1378) i Elizabete Pomeranijske, a bio je oženjen Marijom Anžujskom, ćerkom i naslednicom Lajoša I (1342—1382).

Na početku svoje vladavine sukobio se sa Anžujcima iz Napuljske kraljevine koji su mu osporavali pravo na titulu kralja Mađarske istakavši Vladislava Napuljskog kao svog kandidata. U sklopu tih borbi je planirao rat protiv kneza Lazara (1371—1389) i kralja Tvrtka (ban 1353—1377, 1377—1391) koji su podržavali Vladislava, ali je od toga odustao posredovanjem mačvanskog bana Nikole Gorjanskog Mlađeg. Posle Kosovskog boja Žigmund je napao kneževinu Srbiju, ali su ga njeni vazalni odnosi sa Otomanskom imperijom sprečili u osvajanju njenih oblasti. Krajem XIV veka organizovao je krstaški pohod protiv Osmanlija sa ciljem njihovog proterivanja sa Balkanskog poluostrva, ali se on okončao katastrofalnim porazom Nikopolja 1396. godine u kome je jednu od presudnih uloga na osmanlijskoj strani odigrao knez Stefan Lazarević (knez 1389—1402, despot 1402—1427) sa svojim oklopnicima. Posle bitke kod Angore 1402. godine prihvatio je despota Stefana za svog vazala i predao mu na upravu razrušenu Beogradsku tvrđavu, koju je on obnovio i proširio. Oko 1406. godine se oženio po drugi put, izabravši za svoju suprugu Barbaru Celjsku, ćerku Henrika II Celjskog. Sporazumom u Tati 1426. prihvatio je da srpskog despota Stefana nasledi njegov sestrić, Đurađ Branković.

Vodio je ratove protiv kraljevine Bosne i hrvatskih velikaša, ali nije uspeo da trajno pokori Bosnu, čiji su velikaši i kraljevi priznavali njegovu vlast samo dok je u njoj bila prisutna njegova vojska. Pokušao je da slomi otpor Jagelonaca u Poljskoj sarađujući sa tevtonskim vitezovima, ali je zbog pritiska plemstva izostao iz bitke kod Grinvalda 1410. godine. Tokom njegove vladavine Jan Hus se pobunio protiv nemačkog plemstva i katoličke crkve, zbog čega je Žigmund u saradnji sa papom sazvao sabor u Konstanci (1414—1418). Na saboru je odlučeno da se Hus spali na lomači, što je urađeno u julu 1415. godine, što je pokrenulo tzv. husitske ratove. Osnovao je viteški red Zmaja u koji su ušli najviđeniji vladari njegovog doba. Nije imao muških potomaka i njegovom smrću se gasi dinastija Luksemburgovaca, a nasleđuje ga njegova jedina ćerka Elizabeta odnosno njen suprug Albert II.


Занимљиво ми је како је Обилић са компањонима доспео у ред змаја који је основао краљ и потоњи цар Сигисмунд Луксембуршки 1408. Зар није косовска битка била нешто мало раније? Или ово има везе са Душановим виљушкама?
Однос Сигисмунда са папом (папама) треба гледати у светлу проблематике око паралелних папстава која је довела до сабора у Констанци. Што се "православља" тиче, деспот Стефан Лазаревић је узео учешћа на том сабору (концилу) и његова веома репрезентативна појава описана је код Корина Куропалатаса, чак и до детаља извезених орнамената на опреми деспотовог коња.
Немојмо историји приступати као Н. Гумиљов или Паја Јовановић са својим дизнилендовским сценама Душанових венчања, крунисања, и сл. а све у романтизирању слично Лудвигу Баварском и његовим алпским замковима.
Ред Змаја на крају крајева није пореклом из Нарније или Толкиенових прича. Он има своје место у историји које није потребно романсирати и романтизовати даље од стварности, како то неки псеудоисторичари неуморно чине са Темпларима, Светим Гралом, и томе сл. Човекова фасцинација и поводљивост за мистичним има своје место, али не у историографији.
Прилози
200px-Pisanello_024b.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 20:41

Vladislav II Jagelo (izvorno ime: Jogaila, polj. Władysław II Jagiełło, lit. Jogaila Algirdaitis, oko 1351—1. jun 1434) je bio veliki knez Litvanije (1377—1434) i kralj Poljske (1386—1434). Kralj Poljske je postao ženidbom sa 11-godišnjom kraljicom Jadvigom Poljskom. Time je nastala poljsko-litvanska personalna unija. Bio je zadnji paganski vladar srednjevekovne Litvanije, koja je bila mnogo veća od današnje Litvanije. Da bi postao kralj morao je biti kršten i po krštenju dobija ime Vladislav II Jagelović. Jagelonska era se smatra početkom zlatnog razdoblja poljske istorije i poljsko-litvanske unije. Poljsko-litvanska unija postaje velika evropska sila, koja širi svoje granice severno, istočni i zapadno.


Biografija

Jagelo je bio potomak gediminidske dinastije kneževa i velikih kneževa Litvanije. Rođen je u Viljnusu. Otac mu je bio Argidas, veliki knez Litvanije (1345—1377). Deda mu je bio Gedimans, veliki knez Litvanije i Jevne.

Kada je Jagelo postao veliki knez 1377, njegova starija braća iz Argidasovog prvog braka bila su nezadovoljna. Stali su na stranu moskovskog kneza. Jagelo je 1380. potpisao mir sa vitezovima Tevtoncima. Posle toga krenuo je da pomogne Zlatnoj hordi u bici kod Kulikova, ali zadocnio je. Njegov ujak Kestutis svrgnuo je Jagela 1381. jer je bio nezadovoljan mirom sa Tevtoncima. Jagelo je uspeo da za godinu dana povrati vlast i utamniči ujaka.
Savez sa Poljskom
Poljska i Litvanija u savezu 1387.

Jagelo je ozbiljno razmatrao mogućnost ženidbe sa ćerkom moskovskog kneza. Verovatno je zaključio da time neće uspeti zaustaviti Tevtonce, pa je ušao u savez sa katoličkom Poljskom. Potpisao je sa Poljskom 1385. savez iz Kreva. Ženi se 1386. poljskom kraljicom Jadvigom Poljskom i time se uspostavlja dinastija Jagelovića, koja je vladala Poljskom i Litvanijom do 1572. godine. U isto vreme Jagelo je prihvatio katoličanstvo, kao i ostalo litvansko plemstvo. Od tada nosi ime Vladislav II Jagelović. Time je nastala Poljsko-Litvanska unija, kraljevina sa ogromnom teritorijom.

Kraljica Jadviga Poljska je umrla 1399, a Vladislav Jagelović je vladao još 35 godina posle toga. Neki su verovali da on nije imao prava da vlada posle toga, ali pošto nije bilo očitih pretendenata na presto ostao je vladati i kao kralj Poljske.
Rat sa Tevtonskim redom

Jagelovo pokatoličavanje označilo je i uspostavu katoličanstva kao službene vere u Litvaniji, koja je dotad bila uglavnom paganska zemlja. Paganski običaji su se i dalje održavali u narodu, ali plemstvo je prihvatilo katoličanstvo, jer je dobilo obećanje da će imati glas pri izboru budućih poljsko-litvanskih vladara.

Pošto je Litvanija prestala biti paganska zemlja, tevtonski red više nije imao opravdanja da vodi antipaganski krstaški rat. Dotad su Tevtonci osvajali teritorije pod izgovorom krstaškog rata. Ponovo su izvršili invaziju 1398. i tada Poljaci i Litvanci nisu bili dovoljno spremni. Tevtonski red je proglasio rat 1409. protiv poljsko-litvanske unije. U početku su Tevtonci uspešno izvršili invaziju velikih delova Poljske, ali Poljaci su ih odbili i zauzeli Bromberg. Sklopljen je privremeni mir, koji je trajao do 1410. godine. Poljci i Litvanci su odlučili da uklone tevtonsku opasnost jednom zauvek i iskoristili su predah za prikupljanje snaga.

Došlo je do odlučne bitke, jedne od najvećih srednjevekovnih bitaka. Vladislav II Jagelović je porazio Tevtonski red u velikoj bici kod Grinvalda 15. jula 1410. godine. To je bio veliki poraz za Tevtonce, koji označava početak njihova povlačenja. Tevtonski red se posle toga nikad nije oporavio.

Bio je prvi od litvanskih kneževa, koji su postali kraljevi Poljske. Nasledio ga je Vladislav III Jagelović, a posle njegove smrti u bici kod Varne Kazimir IV Jagelović. Dinastija Jagelovića nije bila nasledna dinastija, jer svaki novi kralj je bio biran. Ipak u stvarnosti izgledala je kao nasledna jer bi posle očeve smrti sin postajao novi kralj. Jagelovići će do kraja XV veka vladati i Mađarskom i Bohemijom, tako da će njihova vlast obuhvatiti istočnu i centralnu Evropu. Period poljske istorije tokom koga su vladali Jagelovići od 1385. do 1569. naziva se Jagelonska era.

izvor Willkipedia
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 20:42

Vlad Cepeš (rumunski: Vlad Ţepeş - Vlad Nabijač) ili Vlad Drakula, je bio vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456-1462. i 1476. godine. Poznat je po tome što je tokom svoje vladavine sprovodio naročito surovo kažnjavanje nabijanjem na kolac. Takođe je poznat i kao inspiracija za ime vampira u romanu Drakula Brema Stokera.
Vlad II Drakul, otac Vlada Cepeša, koji je bio zadužen za odbranu dela granice, tj. prolaza od Transilvanije ka Vlaškoj. (Nadimak „Drakul“ dodeljen mu je kada je postao član viteškog reda zmaja.
Mladost

Rođen je 1431. u tvrđavi Sigišoara u Transilvaniji. Otac mu je bio Vlad II Drakul a majka moldavska princeza Cneajna. Imao je starijeg brata Mircu i mlađeg polubrata Radua. Iste godine kada je rođen njegov otac je u Nirnbergu od strane nemačkog cara i mađarskog kralja Sigmunda uveden u vojnički krstaški Red Zmaja čime je stekao nadimak Drakul-Zmaj. Poveren mu je zadatak borbe s Turcima na granici Transilvanije i Vlaške. Vlad Drakul je 1436. zbacio Aleksandrua Aldeu sa prestola Vlaške i zaseo na njega kao vlaški knez. Kada se učvrstio na prestolu video je da se ravnoteža snaga menja u korist turskog sultana Murata II. Sklopio je sa Turcima savez protiv Sigmunda. 1438. je učestvovao sa Turcima u napadu na Transilvaniju, a pratili su ga sinovi Drakula i Mircea. U tom pohodu je često spašavo hrišćane od turskog zarobljeništva i to je dovelo do toga da Turci posumnjaju u njegovu odanost. Vlad II i njegovi sinovi Vlad III i Radu su prilikom poseta Muratu 1444. zarobljeni. Nakon kratkotrajnog zatočeništva Vlad II se zakleo na vernost sultanu i kao dokaz odanosti ostavio svoje sinove kao taoce.
Talac Otomanskog carstva
Spomenik u rodnoj Sigišoari.

Vlad III i njegov polubrat Radu su poslani u Egrigiz u Maloj Aziji i stavljeni u kućni pritvor. Tamo su naučili turski jezik, a Drakula je, posmatrajući turske metode mučenja, i sam razvio jak osećaj za okrutnost. Nasuprot slepoj poslušnosti svog polubrata, Drakula je ulivao strah svojim čuvarima. U međuvremenu, njegov otac Drakul se vratio na vlaški presto i obnovio svoju prethodnu zakletvu pripadnika Reda Zmaja. Iako oklevajući, pridružio se borbi protiv Turaka a zakletve date Turcima razrešio ga je papa. Njegov sin Mircea je aktivno učestvovao u velikom krstaškom pohodu 1443. u kojem je Turcima oteta tvrđava Đurđu. Međutim, pohod na Varnu 1444, iako je došao do Crnog mora, završio je kao potpuni neuspeh. Drakul i Mircea su optuživali vođu pohoda Janoša Hunjadija za poraz i on je osuđen na smrt ali je zbog ranijih zasluga pomilovan. 1447. Hunjadijeve pristalice su ubile Vlada II, a Mirceu živog zakopali. Posle smrti Vlada II Turci vraćaju Vlada III u Rumuniju i podržavaju njegov povratak na presto u nadi da će ostati njihov saveznik. Međutim, stupivši na presto, Vlad III je započeo sa preuređivanjem spoljne i unutrašnje politike.

Jedna od najpoznatijih prica posle njegovog povratka na vlast je ona kada je pozvao bojare na večeru, napio ih i izasao iz prostorije pustivši ih da ga onako pijani ogovaraju i da se hvale svojim delima i nedelima, zaključivši da nisu verni njegovoj politici i sve ih pobio. Ta krvava večera mu je donela otvoreno neprijateljstvo ostalih bojara i skriveni rat koji je od tad počeo da se vodi protiv njega u unutrašnjosti.
Vlad Cepeš III
Smrt

Postoji nekoliko varijanti priče o smrti Vlada III. Najraširenije je verovanje da je poginuo decembra 1476.[1] godine u borbi protiv Otomanskog carstva u blizini Bukurešta. Druga verzija je da je ubijen od strane nelojalnih vlaških boljara, baš pre nego što je pobedio Turke na bojnom polju, ili u lovu. Postoje takođe i tvrdnje da je pao u boju, okružen telima svojih vernih moldavskih telohranitelja (jedinice koje mu je pozajmio princ Stevan III Moldavski su ostale sa Vladom nakon što se Stevan Batori vratio u Transilvaniju). Drugi pak tvrde da je Vlad u trenutku trijumfa ubijen od strane jednog od svojih ljudi. „Jedina neosporna činjenica“ je da su Turci odsekli Vladu glavu i poslali je u Istanbul sačuvanu u medu, gde ju je sultan prikazivao na kocu kao dokaz da je „Kazikli bej“ konačno mrtav


Додатак
Sa imenom Drakula, Vlad se nije rodio nego ga zaslužuje tokom života. Na rumunskom, reč "drac" znači "zmaj" ili "vrag". Naime, Vladov otac bio je član kršćanskog Reda Zmajeva, zbog čega su ga zvali Dracul, pa se smatra da Dracula znači Draculov sin ili sin Zmaja.
Priča počinje u decembru 1447. godine kada ubijaju njegovog oca, Vlada Drakula i brata Mirceu po naređenju tadašnjeg mađarskog guvernera Hunyadija. Zbog smrti starijeg brata, Vlad postaje zakonski naslednik Wallachianskog prestola.

Unatoč tome, Vladislav II, pripadnik jedne druge grane obitelji, preuzima tron Wallachije uz pomoć Hunyadija koji na taj način pokušava osigurati Mađarski utjecaj u Karpatima. Vlad to ne prima mirno pa nakratko dolazi na vlast sledeće godine, samo da bi ubrzo bio prisiljen bežati u susednu Moldaviju. Nedugo zatim, zbog velike opasnosti od Turaka, Vladislav II raskida savez sa Mađarima i udružuje se sa Turcima.

Razočaran Vladislavom, Hunyadi 1456. godine priznaje Vlada Drakulu za vladara Wallachie samo da bi nedugo zatim u Beogradu, umro od kuge. Poduprt Mađarskom, Vlad ubija Vladislava II i započinje šestogodišnju vladavinu tokom koje steče svoju reputaciju. Bio je nemilosrdan tiranin i svaku je neposlušnost brutalno kažnjavao. Nedugo nakon što je Vlad seo na prijestolje, Turci ponovo kreću na Evropu i usput na Wallachiju. Tako je u jednoj od prvih bitaka, nakon pobede, Vlad naredio da se mrtvi Turci nabiju na kolce i postave uz glavne ceste kao upozorenje svim neprijateljima.

Drakula se, očekujući osvetu, utvrđuje u dvorcu Bragga. Tako je Turska vojska pri sljedećem pohodu krenula baš tamo i poslije kraće opsade razbila obranu i zauzela dvorac. Zahvaljujući pripremljenom tajnom prolazu, Vlad Drakula bježi preko Transilvanije u Mađarsku i stavlja svoje usluge na raspolaganje tamošnjem novom kralju Matijašu Korvinu. U to su vreme Europom, inače, već počele kružiti priče o šestogodišnjim patnjama Vladovih podanika i grozotama kroz koje ih je ovaj proveo, pa 1475. godine Korvin hapsi Drakulu. Godinu dana kasnije politička se situacija promijenila u Vladovu korist i on ponovo postaje najbolji izbor za vladara Wallachije. Nakon nekoliko meseci vladavine, Vlada Drakulu plaćeni ubojica ubija na spavanju. Grofa Drakulu pokapaju u manastiru Snagov, na izolovanom otoku. 1930. godine grupa arheologa otkapa grobnicu i otkriva da je prazna.

Ostalo je istorija. Mada, moram priynati, poprilično nejasna istorija. Odjednom se rađa priča o vampirima, nemrtvim krvopijama koji beze od sunca, drže se podalje od krstova, spavaju u mrtvačkim sanducima i žive večno. Jedina veza koju vidim sa Grofom Drakulom je ta da vampiri spavaju u kovčegu, kao i on. No, sve to nam je dovelo dosta priča, legendi, tračeva, kletvi i filmova o vampirima čije skromno poreklo vodi do rumunskog grofa Drakule.

VDrakula

Iako je ustaljeno verovanje da je Vlad III drugi po redu vitez koji je pripadao Redu Zmaja (nasledivši svog oca Vlada II), treba prvo istražiti dublje. Kao prvo, „Dracula“ je internacionalizovana verzija imena „Draculea“, što znači Mali Zmaj ili Sin Zmaja (zmaj = Dracul). Titulu je nasledio od svog oca, koji je još pod Sigismundovim vođstvom bio u Redu Zmaja. Ako je pak i Vlad II Draculea bio zmajev sin, onda moramo ići još dalje unazad do prethodne generacije.

Mircea I od Vlaške, otac Vlada II i deda Vlada III, vladao je izmeću 1387. i 1418, što ga, veoma zgodno, smešta u period Kosovske Bitke. Ako uzmemo u obzir da, osim što ga etimologija kvalifikuje kao potencijalnog kandidata za članstvo, ne bi bio jedini koji je te 1389. pripadao redu (osvrnimo se na ranija poglavlja), postaje sve jasnija mogućnost da je on bio prvi zmaj u lozi, a ne njegov sin. Mircea je dao velike privilegije trgovcima iz Poljske i Litvanije (čiji vladari su takođe tradicionalno pripadali Redu Zmaja i bio veoma blizak sa Sigismundom (navodnim osnivačem reda) sa kojim je stalno govorio o borbi protiv otomanskog carstva. Nakon Kosovske Bitke, Bajazit se okomio na Vlašku i napao ih sa 40.000 vojnika. Mircea, znajući da ne može opstati na otvorenom bojnom polju, upotrebio je istu taktiku kao i William Wallace (o njemu kasnije) protiv Engleza, „gerilski rat“. Nakon što je izbacio Turke iz zemlje, Sigismund mu je pomogao i da skloni turskog piona s prestola. Kada su, nakon Bajazitovih neuspeha, 1402. u Turskoj izbili nemiri, on je pomoću Sigismunda vratio vlast nad zemljom u potpunosti i umešao se u konflikt oko turskog prestola, gde je pomogao Musi da se domogne vlasti. Zanimljivo je veoma to da je podigao manastir Cozia, koji je izgrađen po ugledu na kruševački manastir Ravanica!

Vlad II ukršta svoje puteve i sa Janošem Hunjadijem (Sibinjanin Janko), koji je isto pripadao Redu Zmaja, i koji ga poziva da krene u pohod protiv Turaka, pozivajući se „na zakletvu koju je dao Redu“. Vlad II odbija da ide, oslobođen zakletve od strane pape, i tu nastaje mržnja između njega i Hunjadija (pogotovo što je hrišćanska vojska kod Varne poražena). Hunjadi, u znak osvete, ubija Vlada II i njegovog sina Mirceu II i pomaže da se u Vlaškoj promeni vlast. I mimo toga Vlad III ne ulazi u konflikt sa Hunjadijem, već sa njime nastavlja da se bori protiv Turaka. Vlad III je rođen 1431, iste godine kada je njegov otac primljen u Red Zmaja u Nirnbergu.

Vlad III i njegov brat Radu postaju zarobljenici turskog sultana (otac ih je dao kao „zalog“ da bi se osigurala njegova vazalska vernost), gde Vlad trpi veliko maltretiranje, a Radu postaje miljenik sultanovog sina (neki tvrde ljubavnik) i prelazi u Islam. Radu će kasnije postati Vladov najveći politički neprijatelj. Vlad razvija ogromnu mržnju prema Turcima i bratu, kao i prema svom ocu, koji je izneverio Red i odbio da se bori protiv Turaka.

1456. Vlad isteruje Turke iz vlaške i postavlja se na presto. Tada se Vlad III ujedno i prisetio jedne prakse koju je naučio od Turaka i na kolac nabio većinu svojih političkih neprijatelja, kao i njihove simpatizere. Zatim obnavlja alijansu sa Madjarima (tada pod kraljem Matijom(Matthias Corvinus)) i prelazi Dunav da bi pregazio Turke između Srbije i Crnog Mora, ostavivši za sobom 20.000 mrtvih! Turci zatim napadaju vlašku, isteruju Vlada i na presto stavljaju Radua. Radu pravi dogovor sa Corvinusom, koji kratko zarobljava Vlada, ali ga ubrzo pušta na slobodu. Vlad tada ženi njegovu rođaku. Dok jedni tvrde da je zbog nje prešao u katoličanstvo, drugi tvrde da je ona prešla zbog njega u pravoslavlje. 1475. Vlad ponovo osvaja Vlašku, ali gubi svu podršku unutar zemlje. Na kraju kreće sa nešto manje od 4000 ljudi na

tursku armiju, gde i gine.
Konflikt

Postoje mnoge indicije da se Red Zmaja nikako nije podnosio sa Teutoncima, mada niko ne navodi konkretne razloge. Cela stvar je kulminirala tako što je Red do nogu potukao Teutonce kod Tanenberga u julu 1410. godine. Zanimljivo je i da istorija ne imenuje konkretno Red Zmaja, već se kaže da Sigismund odbija da ukaže pomoć koju mu traže Teutonski vitezovi u predstojećem napadu koji protiv njih spremaju poljski kralj Vladislav IV (član reda) i litvanski vojvoda Vitold (takođe član reda za koga se tvrdi da je bio paganin). Začuđujuće je i to da su samo dve zemlje čiji vladari pripadaju Redu navodno za manje od dve godine sakupile vojsku koja je s lakoćom (a na to ukazuje činjenica da su se Teutonci dali u beg nakon kratkog vremena) 11.000 Teutonskih vitezova i 17.000 njihovih saveznika.

Vlad III Drakula nastavlja tu „tradiciju“ tako što Teutonske trgovce širom svog kraljevstva nabija na kolac. Crkva politički uzvraća udarac tako što uveliko satanizuje tada najpoznatijeg člana reda, potpuno preterujući njegovu okrutnost, količine ljudi koje je ubio, itd. Ti pamfleti koje je crkva tada izdavala bili su jedan od povoda za nastanak kasnijeg romana Brama Stokera.
Stefan Corvanovo misljenje

Evo jos jedne zanimljivosti upravo o o Drakuli, rec je o nekom delu Vlada Tsepesa.

"Postoje mnoge indicije da se Red Zmaja nikako nije podnosio sa Teutoncima, mada
niko ne navodi konkretne razloge. Cela stvar je kulminirala tako što je Red do nogu
potukao Teutonce kod Tanenberga u julu 1410. godine. Zanimljivo je i da istorija ne
imenuje konkretno Red Zmaja, već se kaže da Sigismund odbija da ukaže pomoć koju
mu traže Teutonski vitezovi u predstojećem napadu koji protiv njih spremaju poljski
kralj Vladislav IV (član reda) i litvanski vojvoda Vitold (takođe član reda za koga se
tvrdi da je bio paganin). Začuđujuće je i to da su samo dve zemlje čiji vladari
pripadaju Redu navodno za manje od dve godine sakupile vojsku koja je s lakoćom (a
na to ukazuje činjenica da su se Teutonci dali u beg nakon kratkog vremena) 11.000
Teutonskih vitezova i 17.000 njihovih saveznika.
Vlad III Drakula nastavlja tu „tradiciju“ tako što Teutonske trgovce širom svog
kraljevstva nabija na kolac. Crkva politički uzvraća udarac tako što uveliko satanizuje
tada najpoznatijeg člana reda, potpuno preterujući njegovu okrutnost, količine ljudi
koje je ubio, itd. Ti pamfleti koje je crkva tada izdavala bili su jedan od povoda za
nastanak kasnijeg romana Brama Stokera."
Прилози
200px-Vlad_Tepes_coloured_drawing.png
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 20:44

Filipo Skolari (ital. Philippo Scolari) (* 1369; † 1426), poznat isto kao Pipo Spano, Pipo Ozorai, Pipo od Ozore, u srpskim narodnim pesmama Filip Mađarin i pobratim Kraljevića Marka.

Poreklom Florentinac iz Toskane, Filip Mađarin postao je ugarski velikaš, najbliži saradnik ugarskog kralja Sigismunda i njegov pouzdanik. Bio je takođe tamiški župan. Imao je važnu ulogu u posredovanju između despota Stefana Lazarevića i kralja Sigismunda 1402 gde je Stefan Lazarević priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja, zauzvrat je despot Stefan dobio od Sigismunda Beograd sa Mačvom (Macsoi Bánság) i Golubac, dalje Slankamen i okružna sela, i vlastelinštva u Ugarskoj kao grad Debrecin u središnom delu Ugarske, trgovište Besermenj i 34 sela u biharskoj (Bihar) i susednoj sabolčkoj županiji (Szabolcs), dalje 15 sela u satmarskoj županiji, uz to i grad Satmar i isto tako važne trgovačke i rudničke gradove Nemci, Nađbanja (Rivulus Dominarum) i Felšebanja (Medius Mons), te i pored Beograda i Mačve možda najvažnije - upravljanje bodroške županije (Bodrog, u današnjoj Bačkoj) i torontalske županije (Torontal, u današnjem Banatu) i same satmarske županije (Szatmár).

Ženidbom sa članom aristokratske porodice Ozoraji, Filip je postao član ugarske vlastele i poznat kao Pipo od Ozore. U to vreme proslavio se kao mladi, talentovani vojskovođa kralja Sigismunda. Predvodio je 1411. neuspešni pohod u severnoj Italiji koju je Sigismund kao rimski car i nemački kralj hteo da vrati pod svoju kontrolu. Više uspeha je imao u borbama protiv Osmanlija. Po nepouzdanim izvorima bio je član legendarnog reda zmaja kojim je navodno pripadao i despot Stefan Lazarević.
Прилози
150px-Andrea_del_Castagno_004.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 20:47

Simbol Viteškog reda Zmaja uklopljen u grb Nemanjića postao je simbol despota Stefana Lazarevića

Lazarević

Sin kneza Lazara bio je čuveni vitez svog vremena. Tvrdi se da je imao vitešku školu koju je pohađao čak i nemački pesnik Oswald von Wolkenstein. Bio je navodno visok daleko preko dva metra i predstavljao je impresivnu pojavu na bojnom polju. Bio je jako cenjen kako na domaćoj tako i na stranoj političkoj sceni. Smatra se ktitorom Beograda, koji je dobio od kralja Sigismunda u zapuštenom stanju da bi od njega napravio blistavu belu tvrđavu. Bio je počasni član tadašnje mađarske vlasti i vrlo aktivan u obe zemlje. Pre smrti 1927. za svog naslednika odabrao je Đurđa Brankovića, takođe pripadnika reda. Važio je za veoma učenog čoveka i oprobao se i u pisanju. Sa Sigismundom ga je, osim prijateljstva i viteškog bratstva povezivala i legendarna ljubav prema ženama po kojoj su obojica bili čuveni.
Прилози
RedZmaja.JPG
RedZmaja.JPG (6.99 KiB) Прегледано 2515 пута
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 20:49

Red zmaja (Lat: Societatis draconistrarum) je bio osnovan po uzoru na Red Sv. Đorđa (1318. godine) i nije se razlikovao od ostalih viteških redova onog vremena. Tadašnji kralj Ugarske, potonji Car Svetog rimskog carstva, Žigmund ga je osnovao 1408. godine. Prema statutu, čiji najstariji sačuvani prepis datira iz 1707. godine, Red je zahtevao od svojih članova da brane Krst i bore se protiv njegovih neprijatelja, uglavnom Turaka. Prvobitni red je imao 24 člana iz reda plemstva, među kojima su se isticali sledeći velikaši:

*

Žigmund Luksemburški, kralj Ugarske i Car Svetog rimskog carstva (posle 1410. godine)
*

Stefan Lazarević, despot Srbije
*

Alfonso V, kralj Napulja
*

Vladislav, kralj Poljske
*

Austrijski vojvoda Ernest
*

Kristofer III, vojvoda Bavarije i kralj Danske
*

Tomas Maubrej, vojvoda od Norfolka (posle 1439.)
*

Vlad Cepeš, vojvoda Vlaške (posle 1431. godine)

Red zmaja je svoj simbol usvoji 1408. godine i predstavljao je sliku zmaja čiji rep obmotan oko vrata. Na leđima, od vrata do kraja repa, crveni krst Svetog Đorđa se nalazio na srebrnoj pozadini. Po širenju Reda i drugi simboli su bili u upotrebi, varijacije na temu zmaja i krsta. Na primer, neki pripadnici Reda su prikazivali zmaja koji je svezan krstom koji mu je bio prebačen preko leđa, drugi krst oko koga je obmotan zmaj uz natpis:


«O quam misericors est Deus»
«Justus et paciens»
(Oh, kako je Bog milostiv,
Pravedan i milosrdan»)


Drugi amblemi koje je red imao su bili ogrlica i pečat, svaki uz prigodnu varijaciju motiva zmaja.

Posle smrti Žigmunda 1437. godine, Red zmaja je izgubio na svojoj važnosti, iako se ikonografija zadržala na grbovima nekoliko plemićkih porodica.
Прилози
Dragon-Insignia.gif
Dragon-Insignia.gif (7.36 KiB) Прегледано 2511 пута
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja i zanimljiv pogled na temu

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 22:17

Red Zmaja
Dostupni podaci kod pažljivog istraživača daju više pitanja nego odgovora. Zato
postoje najrazličitije teorije o njemu, neke fantastične, neke besmislene, neke jako
stare (o tome kasnije). Zanimljivo je ipak, pre svega, primetiti da red te veličine i
političke važnosti skoro da uopšte nije zastupljen u literaturi. Poput Illuminata, Red
Zmaja se uglavnom spominje „u prolazu“, kao napomena ili u nekoliko rečenica i još
niko nije napisao ozbiljnu knjigu o tim temama, kao što ih ima na desetine o
Templarima i Masonima ili o Sionskom Prioratu, (čije postojanje mnogi čak i
osporavaju) ... zašto je tako


Simboli Reda Zmaja su vrlo bitni za povezivanje određenih elemenata, te ću krenuti
od njih.
Oficijelni Grb Reda Zmaja zvanično prikazuje „biblijsku zver“ (zmaja) koju je
prikovao krst Svetog Đorđa, ali da li je stvarno tako jednostavan simbol?
Hajde da razjasnimo stvar sa manje akademskog ugla, čime smo oslobođeni profanih
tumačenja. (O pogrešnom predstavljanju zmaja kao emanacije palog takođe kasnije
možemo povesti diskusiju).
Zmaj zapravo predstavlja 4 elementa:

01. krila = vazduh; noge = zemlja; krljušt = voda + bljuvanje vatre
02. Svaki element u drevnim verovanjima poseduje sopstvenu „vrstu“ zmaja.

Krst na njegovim leđima predstavlja peti element, onaj koji ih sve povezuje,
kontroliše i daje im svrhu. Krst putem repa davi zmaja i sputava njegovu prirodu, daje
mu mudrost, što se opet potvrđuje sličnošću celokupnog simbola sa Ouroborusom!


II
Nastanak Reda
1408. godine u Mađarskoj kralj Sigismund (kasniji Sveti Rimski Car) okuplja tadašnje
evropsko plemstvo zarad osnivanja reda koji će braniti Evropu od „nevernika“, tvrdi
zvanična istorija. Zvanično, red je bio katolički i „nevernicima“ nisu smatrani samo
muslimani, već i pravoslavni hrišćani. Neizbežno se odmah nameću sledeća pitanja:
- Kako je moguće da postoje podaci o vitezovima tog reda koji datiraju mnogo pre
15tog veka?
- Kako jedan katolički red može za velikog majstora imati čoveka koji je u jako
lošim odnosima sa papom?
- Kako jedan red, koji sve nekatolike smatra nevernicima, u svom članstvu ima
mnoštvo pravoslavaca i čak nekoliko pagana?
Kada je dakle, i zašto, nastao Red Zmaja, kada je prestao da funkcioniše ili još uvek
postoji negde su za sada pitanja na koja niko ne može dati ozbiljan odgovor.
Jedna teorija jeste da je Red Zmaja naslednik Reda Svetog Đorđa (osnovan 1318.),
kome su navodno, izmeñu ostalog, pripadali Miloš Obilić, Toplica Milan, Kosančić
Ivan, Vuk Branković, kao i sam Knez Lazar. Ovo poslednje na prvi pogled deluje
neprihvatljivo, ali kada se zna da je Redu Zmaja zasigurno pripadao Lazarev sin
(Despot Stefan Lazarević), kao i da se članstvo u redu prenosi s generacije na
generaciju (kao u slučaju loze Drakul, o čemu će kasnije biti reči), tvrdnja deluje
prihvatljivije. Postaje očigledno da, pre nego što nastavimo sa istraživanjem porekla
reda, moramo se još produbiti u njegove istorijsko zvanične i nezvanične članove.

III
Članovi Reda
Razni izvori otvoreno navode sledeće pripadnike Reda:
Miloš Obilić
Toplica Milan
Kosančić Ivan
Vuk Branković
Knez Lazar
Kralj Tvrtko (Bosna)
Despot Stefan Lazarević
Car Sigismund
Janoš Hunjadi
Alfonso V, kralj Napulja
Kralj Vladislav, (Poljska)
Vojvoda Ernst (Austrija)
Kristofer III, vojvoda Bavarske i kralj Danske
Vojvoda Tomas Maubrej (Norfolk)
Vlad II Drakul, (Vlaška)
Vlad III Drakul (Tsepes („nabijač na kolac“)), (Vlaška)
Oswald von Wolkenstein

IV
Srbija
a.) Zakon o Rudnicima
Dokument pod ovim neuglednim nazivom bio je u opticaju još pre Kosovske Bitke i
krije jednu zanimljivu tajnu. Naime, u uvodnom delu zakona postoji citat Stefana
Lazarevića: „i dođoh u svoj grad Novo Brdo, i skupi se sav sabor gradski i zatražiše
od gospodstva mi da im učinim zakon o rudnicima što su imali za prve gospode i
svetopočivšeg mi gospodina roditelja kneza Lazara. I gospodstvo mi se savetovaše sa
vlastelom i zapovedih da se nađu 24 dobra čoveka iz drugih mesta koja rudu imaju
da im učine zakon kako je i ranije bilo“.
Zanimljivo je napomenuti da su baš svi raniji primerci ovog zakona uništeni ili
nestali upravo u periodu posle bitke između 1389. i 1402, te je morao biti ponovo
napisan po sećanju.
Što se tiče imena koja su vezana za ovaj dokument, izrañen po nareñenju članova
reda, jedno od njih je izvesni Vukman Jogović koji je kasnije bio izaslanik na dvoru
Kralja Alfonsa Aragonskog, čija je loza takoñe već dugo bila u redu.
Što se dublje zalazi u detalje u vezi sa ovim dokumentima, teže je otarasiti se
poređenja tih „Srpskih Rudara“ sa „Engleskim Zidarima“, t.j. navodnim pretečama
današnjih Slobodnih Zidara. Neobična važnost i nedorečenosti u vezi sa Zakonom o
Rudnicima podjednako su čudni kao ezoterijsko/filozofska učenja koja su se, ničim
opravdano, navodno odjednom stvorila na radovima zidarskih esnafa. Objašnjenje da
su plemići i intelektualci osetili toliku fascinaciju mazanjem maltera na komade
kamena da su stajali u redu za počasni prijem u zidarske esnafe podjednako je
smešno kao i umešanost vitezova i najvećih ličnosti iz tadašnje srpske diplomatije i
prava za rudarstvo.

b.) Obilić
Ubrzo posle Kosovske Bitke, humanista iz Firence Kolučo Salutati govori o nekakvih
„12 zaverenika“ koji su se probili do šatora turskog sultana, od kojih mu je jedan tu i
presudio. Tih 12 se često spominje kao odred dvanaestorice vitezova reda zmaja
kojima je cilj bio da usmrte Murata, a taj jedan, sudeći po mnogim izvorima bio je
Miloš Obilić (da ovde upotrebim najprihvaćenije od mnoštva varijacija njegovog
imena). Ono što je zanimljivo kod ovo lika koga zvanična istorija još uvek ne
priznaje u potpunosti, jeste njegov nadimak Zmajev Sin, kao i priča o njegovom
začeću. Naime, tvrdi se u mnogim pesmama i starim spisima da mu je otac bio
nekakav „zmaj“:
- „Baba ti je zmaje iz oblaka“
- „od zmaja je nasledio mladež, a na mladežu bič vučje dlake... pogled mu je bio
zmajovit“
- „majka mu Jana zače ga sa zmajem“
Nasuprot mišljenju nekih istoričara da se radi o mitu Miloševe nadljudskosti, odgovor
je mnogo prostiji. Njegov otac je bio vitez reda, a kao „prezime“ je nosio tu titulu
(zmaj). Kome ova uobičajena praksa reda delkuje neverovatno, neka baci pogled na
Drakule, koji su to prezime takođe prihvatili nakon stupanja u red. Drakul na
rumunskom znači „zmaj“.
Pripadnost redu mu se pripisuje i zbog njegova dva legendarna „pobratima“, Toplice
i Kosančića, koji su ponekad sa njime prikazani kao trio u istovetnim uniformama.

c.) Lazarević
Sin kneza Lazara bio je čuveni vitez svog vremena. Tvrdi se da je imao vitešku školu
koju je pohađao čak i nemački pesnik Oswald von Wolkenstein. Bio je navodno
visok daleko preko dva metra i predstavljao je impresivnu pojavu na bojnom polju.
Bio je jako cenjen kako na domaćoj tako i na stranoj političkoj sceni. Smatra se
ktitorom Beograda, koji je dobio od kralja Sigismunda u zapuštenom stanju da bi od
njega napravio blistavu belu tvrđavu. Bio je počasni član tadašnje mađarske vlasti i
vrlo aktivan u obe zemlje. Pre smrti 1927. za svog naslednika odabrao je Đurđa
Brankovića, takođe pripadnika reda. Važio je za veoma učenog čoveka i oprobao se i
u pisanju. Sa Sigismundom ga je, osim prijateljstva i viteškog bratstva povezivala i
legendarna ljubav prema ženama po kojoj su obojica bili čuveni.



Iako je ustaljeno verovanje da je Vlad III drugi po redu vitez koji je pripadao Redu
Zmaja (nasledivši svog oca Vlada II), treba prvo istražiti dublje. Kao prvo, „Dracula“
je internacionalizovana verzija imena „Draculea“, što znači Mali Zmaj ili Sin Zmaja
(zmaj = Dracul). Titulu je nasledio od svog oca, koji je još pod Sigismundovim
vođstvom bio u Redu Zmaja. Ako je pak i Vlad II Draculea bio zmajev sin, onda
moramo ići još dalje unazad do prethodne generacije.
Mircea I od Vlaške, otac Vlada II i deda Vlada III, vladao je izmeću 1387. i 1418, što
ga, veoma zgodno, smešta u period Kosovske Bitke. Ako uzmemo u obzir da, osim
što ga etimologija kvalifikuje kao potencijalnog kandidata za članstvo, ne bi bio jedini
koji je te 1389. pripadao redu (osvrnimo se na ranija poglavlja), postaje sve jasnija
mogućnost da je on bio prvi zmaj u lozi, a ne njegov sin. Mircea je dao velike
privilegije trgovcima iz Poljske i Litvanije (čiji vladari su takođe tradicionalno
pripadali Redu Zmaja i bio veoma blizak sa Sigismundom (navodnim osnivačem
reda) sa kojim je stalno govorio o borbi protiv otomanskog carstva. Nakon Kosovske
Bitke, Bajazit se okomio na Vlašku i napao ih sa 40.000 vojnika. Mircea, znajući da
ne može opstati na otvorenom bojnom polju, upotrebio je istu taktiku kao i William
Wallace (o njemu kasnije) protiv Engleza, „gerilski rat“. Nakon što je izbacio Turke iz
zemlje, Sigismund mu je pomogao i da skloni turskog piona s prestola. Kada su,
nakon Bajazitovih neuspeha, 1402. u Turskoj izbili nemiri, on je pomoću Sigismunda
vratio vlast nad zemljom u potpunosti i umešao se u konflikt oko turskog prestola, gde
je pomogao Musi da se domogne vlasti. Zanimljivo je veoma to da je podigao
manastir Cozia, koji je izgrađen po ugledu na kruševački manastir Ravanica!
Vlad II ukršta svoje puteve i sa Janošem Hunjadijem (Sibinjanin Janko), koji je isto
pripadao Redu Zmaja, i koji ga poziva da krene u pohod protiv Turaka, pozivajući se
„na zakletvu koju je dao Redu“. Vlad II odbija da ide, osloboñen zakletve od strane
pape, i tu nastaje mržnja između njega i Hunjadija (pogotovo što je hrišćanska vojska
kod Varne poražena). Hunjadi, u znak osvete, ubija Vlada II i njegovog sina Mirceu II
i pomaže da se u Vlaškoj promeni vlast. I mimo toga Vlad III ne ulazi u konflikt sa
Hunjadijem, već sa njime nastavlja da se bori protiv Turaka. Vlad III je rođen 1431,
iste godine kada je njegov otac primljen u Red Zmaja u Nirnbergu.
Vlad III i njegov brat Radu postaju zarobljenici turskog sultana (otac ih je dao kao
„zalog“ da bi se osigurala njegova vazalska vernost), gde Vlad trpi veliko
maltretiranje, a Radu postaje miljenik sultanovog sina (neki tvrde ljubavnik) i prelazi
u Islam. Radu će kasnije postati Vladov najveći politički neprijatelj. Vlad razvija
ogromnu mržnju prema Turcima i bratu, kao i prema svom ocu, koji je izneverio Red i
odbio da se bori protiv Turaka.
1456. Vlad isteruje Turke iz vlaške i postavlja se na presto. Tada se Vlad III ujedno i
prisetio jedne prakse koju je naučio od Turaka i na kolac nabio većinu svojih
političkih neprijatelja, kao i njihove simpatizere. Zatim obnavlja alijansu sa
Madjarima (tada pod kraljem Matijom(Matthias Corvinus)) i prelazi Dunav da bi
pregazio Turke između Srbije i Crnog Mora, ostavivši za sobom 20.000 mrtvih! Turci
zatim napadaju vlašku, isteruju Vlada i na presto stavljaju Radua. Radu pravi dogovor
sa Corvinusom, koji kratko zarobljava Vlada, ali ga ubrzo pušta na slobodu. Vlad tada
ženi njegovu rođaku. Dok jedni tvrde da je zbog nje prešao u katoličanstvo, drugi
tvrde da je ona prešla zbog njega u pravoslavlje. 1475. Vlad ponovo osvaja Vlašku, ali
gubi svu podršku unutar zemlje. Na kraju kreće sa nešto manje od 4000 ljudi na
tursku armiju, gde i gine.
Прилози
200px-Vlad_Tepes_coloured_drawing.png
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 22:20

VI
Konflikt
Postoje mnoge indicije da se Red Zmaja nikako nije podnosio sa Teutoncima, mada
niko ne navodi konkretne razloge. Cela stvar je kulminirala tako što je Red do nogu
potukao Teutonce kod Tanenberga u julu 1410. godine. Zanimljivo je i da istorija ne
imenuje konkretno Red Zmaja, već se kaže da Sigismund odbija da ukaže pomoć koju
mu traže Teutonski vitezovi u predstojećem napadu koji protiv njih spremaju poljski
kralj Vladislav IV (član reda) i litvanski vojvoda Vitold (takođe član reda za koga se
tvrdi da je bio paganin). Začuđujuće je i to da su samo dve zemlje čiji vladari
pripadaju Redu navodno za manje od dve godine sakupile vojsku koja je s lakoćom (a
na to ukazuje činjenica da su se Teutonci dali u beg nakon kratkog vremena) 11.000
Teutonskih vitezova i 17.000 njihovih saveznika.
Vlad III Drakula nastavlja tu „tradiciju“ tako što Teutonske trgovce širom svog
kraljevstva nabija na kolac. Crkva politički uzvraća udarac tako što uveliko satanizuje
tada najpoznatijeg člana reda, potpuno preterujući njegovu okrutnost, količine ljudi
koje je ubio, itd. Ti pamfleti koje je crkva tada izdavala bili su jedan od povoda za
nastanak kasnijeg romana Brama Stokera.

VII
Škotska
Prateći dalje heraldiku i uniforme Reda Zmaja, neočekivano stupamo na tlo Škotske.
William Wallace (1270 – 1305), čuveni borac za škotsku nezavisnost bio je sin
„nepoznatog viteza“ (dakle ne seljaka kao što prikazuje „Braveheart“), za koga se
tvrdi da je bio ili Sir David Saville, vitez i vazal Stjuartovih, Sir Malcolm Wallace ili
Sir Alan Wallace. Kralj Edvard I je iskoristio političku nestabilnost škotske nakon
smrti kralja Aleksandra III i okupirao ih nakon neuspelog diplomatskog preuzimanja
kontrole.
Istorija navodi razloge zašto Wallace pokreće bitku protiv Engleza uglavnom vezano
za osvetu. Da neko iz osvete što ga Englezi maltretiraju pokreće narodni ustanak malo
je preambiciozno, kao i to da neki čovek to tek tako može uraditi. Bilo kako bilo, rat
počinje i nakon bitke kod mosta u Sterlingu, gde Wallace pobećuje engleze, Robert
Bruce ga čini vitezom.

Legenda pak tvrdi da je Wallace, nakon što mu je otac ubijen u otporu protiv Engleza,
odveden u Veneciju (spekulativni centar Reda Zmaja u to doba) od strane strica
(monah koji je pripadao redu), gde je naučio njihov način ratovanja i zatim poslat
nazad u Škotsku da sa Brusom otpočne borbu za nezavisnost. To bi objasnilo i
njegovo poznavanje vojnih doktrina koje je uspešno upotrebljavao protiv Engleza.
Bitka kod Folkirka se pretvorila u veliki poraz za škote. Ipak, iz nje se može izdvojiti
dvoboj koji su vodili Wallace i Brian de Jay, majstor engleskih Templara, u kome
Wallace ubija svog protivnika. Nakon poraza, Wallace odlazi u francusku kod kralja
Filipa IV (koji je uništio Templare) i traži njegovu pomoć. (Ove dve stvari, u slučaju
da je Wallace stvarno bio u Redu Zmaja, može biti i izvor negativih stavova koje su
engleski Templari tada razvili prema “Zmajevima”)
Nakon njegovog povratka u Britaniju Wallace ubrzo biva uhvaćen i pod velikim
mukama usmrćen.
Robert Bruce, nakon mnogostrukih prihvatanja i kršenja sporazuma sa kraljem
Edvardom I, nastavlja borbu za nezavisnost.
Bruce pred crkvenim oltarom napada svog političkog protivnika Johna Comyna i
razbija mu glavu. Nakon što je čuo da je Comyn preživeo taj napad, Bruce šalje svoja
dva pomoćnika da dokrajče ranjenog čoveka. Zbog tog čina katolička crkva 1306.
ekskomunicira Brucea. Ovo je možda bila prekretnica u njegovom životu, jer, kako
neki izvori navode, Templari koji su takoñe ekskomunicirani 1307. beže u razne
pravce, a mnogi među njima tokom sledećih nekoliko godina i u Škotsku, gde papska
bula protiv njih nije imala efekta. Tu im Bruce, koji je 1306. postao škotski kralj,
pruža azil i 1314. (kada je na lomači spaljen Jaques de Molay), nakon niza neuspeha i
potpunog oslabljenja on postiže veliku pobedu nad Englezima kod Banokburna. Toj
pobedi, kaže se, doprineli su upravo ti pridošli Templari. (Koji, kako se dalje tvrdi, tu
osnivaju i prve škotske Masonske Lože, istinitost čega ipak nije predmet ovog teksta.)

Zaključak:

Izvori o istoriji Reda Zmaja su očigledno veoma fragmentirani i nepouzdani. Sve ovde navedeno se možda tako zbilo, a možda uopšte i nije. Pokušavajući da pažljivo balansiram između legende i istorije, izbegavajući zamku tumačenja koja bi nas odvukla u mitologiju (mada i takav tekst ne bi bio loš, čisto kao inspiracija), napravio sam neke teorije koje su mi delovale “prihvatljivo”. Dok neko sa više vremena, znanja i sredstava ne krene u potragu, ovo je najviše što se za sada mođe reći.

Šta se desilo sa redom, da li je stvarno ubrzo raspušten nakon smrti Sigismunda, da li je nastavio da deluje, i do kada, pa čak i da li postoji i danas, sve su pitanja na koje ne postoje sigurni odgovori.
Прилози
000.jpg
Wallace (levo) i Robert Bruce (desno), prikazani obojica sa šlemom Reda Zmaja.
Postoji još jedan vitraž na kome je Bruce oslikan sa tim šlemom, ali nažalost ne
posedujemo tu sliku.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Историја”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 7 госта