www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Red Zmaja

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 18:20

Evo jednog lepog primerka upotrebe zmajeva kao čuvara grba. Ovo je grb familije Dragffy. U imenu je sadržana reč Draco, tj. Zmaj, Sufix -fy je mađarski o označava sin, ka naše "vić", znači Zmajević.
Sam grb, tj. blazon štita je u stvari poljski proklamacioni grb Sas. Po svemu sudeći poljski plemić koji je od ranije koristio grb Sas, postao je pod mađarskom krunom član Reda Zmaja i tako uzeo kao primarno ime Dragffy.
Прилози
POL_COA_Sas.JPG
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 18:47

Izvor Stefan Corvus

Red Zmaja

Dostupni podaci kod pažljivog istraživača daju više pitanja nego odgovora. Zato postoje najrazličitije teorije o njemu, neke fantastične, neke besmislene, neke jako stare (o tome kasnije). Zanimljivo je ipak, pre svega, primetiti da red te veličine i političke važnosti skoro da uopšte nije zastupljen u literaturi. Poput Illuminata, Red Zmaja se uglavnom spominje „u prolazu“, kao napomena ili u nekoliko rečenica i još niko nije napisao ozbiljnu knjigu o tim temama, kao što ih ima na desetine o Templarima i Masonima ili o Sionskom Prioratu, (čije špostojanje mnogi čak i osporavaju) ... zašto je tako?



Heraldika

Simboli Reda Zmaja su vrlo bitni za povezivanje određenih elemenata, te ću krenuti od njih.
Прилози
Dragon-Insignia.gif
Oficijelni Grb Reda Zmaja zvanično prikazuje „biblijsku zver“ (zmaja) koju je prikovao krst Svetog Đorđa, ali da li je stvarno tako jednostavan simbol?

Hajde da razjasnimo stvar sa manje akademskog ugla, čime smo oslobođeni profanih tumačenja. (O pogrešnom predstavljanju zmaja kao emanacije palog takođe kasnije možemo povesti diskusiju).

Zmaj zapravo predstavlja 4 elementa:

01. krila = vazduh; noge = zemlja; krljušt = voda + bljuvanje vatre
02. Svaki element u drevnim verovanjima poseduje sopstvenu „vrstu“ zmaja.

Krst na njegovim leđima predstavlja peti element, onaj koji ih sve povezuje, kontroliše i daje im svrhu. Krst putem repa davi zmaja i sputava njegovu prirodu, daje mu mudrost, što se opet potvrđuje sličnošću celokupnog simbola sa Ouroborusom!
Dragon-Insignia.gif (7.36 KiB) Прегледано 1225 пута
varijacije grba.jpg
Varijacija grba reda, opet sa zmajem koji se sputava repom.
vostani pecat reda.jpg
nepoznati autor grba1.jpg
Dva grba očigledno novijeg datuma (autor nepoznat) koja možda pripadaju idejnim potomcima reda(ne postoji zvaničan stav). Prelepa kompleksna simbolika se nadograđuje na izvornu, ističući još više Rozenkrojcerske elemente, čak aludirajući na fuziju reda sa nekim drugim.
nepoznati autor grba2.jpg
Dva grba očigledno novijeg datuma (autor nepoznat) koja možda pripadaju idejnim potomcima reda(ne postoji zvaničan stav). Prelepa kompleksna simbolika se nadograđuje na izvornu, ističući još više Rozenkrojcerske elemente, čak aludirajući na fuziju reda sa nekim drugim.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 19:27

IV

Srbija

a.) Zakon o Rudnicima

Dokument pod ovim neuglednim nazivom bio je u opticaju još pre Kosovske Bitke i krije jednu zanimljivu tajnu. Naime, u uvodnom delu zakona postoji citat Stefana Lazarevića: „i dođoh u svoj grad Novo Brdo, i skupi se sav sabor gradski i zatražiše od gospodstva mi da im učinim zakon o rudnicima što su imali za prve gospode i svetopočivšeg mi gospodina roditelja kneza Lazara. I gospodstvo mi se savetovaše sa vlastelom i zapovedih da se nađu 24 dobra čoveka iz drugih mesta koja rudu imaju da im učine zakon kako je i ranije bilo“.
Zanimljivo je napomenuti da su baš svi raniji primerci ovog zakona uništeni ili nestali upravo u periodu posle bitke između 1389. i 1402, te je morao biti ponovo napisan po sećanju.
Što se tiče imena koja su vezana za ovaj dokument, izrađen po naređenju članova reda, jedno od njih je izvesni Vukman Jogović koji je kasnije bio izaslanik na dvoru Kralja Alfonsa Aragonskog, čija je loza takođe već dugo bila u redu.
Što se dublje zalazi u detalje u vezi sa ovim dokumentima, teže je otarasiti se poređenja tih „Srpskih Rudara“ sa „Engleskim Zidarima“, t.j. navodnim pretečama današnjih Slobodnih Zidara. Neobična važnost i nedorečenosti u vezi sa Zakonom o Rudnicima podjednako su čudni kao ezoterijsko/filozofska učenja koja su se, ničim opravdano, navodno odjednom stvorila na radovima zidarskih esnafa. Objašnjenje da su plemići i intelektualci osetili toliku fascinaciju mazanjem maltera na komade kamena da su stajali u redu za počasni prijem u zidarske esnafe podjednako je smešno kao i umešanost vitezova i najvećih ličnosti iz tadašnje srpske diplomatije i prava za rudarstvo.
Прилози
pecat kralja Aragonije i konta Barselone , Don Martina 1  1399.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Белег Змајевог детета

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 21:18

Razni izvori sa neta




Zlatni zmaj ciji je rep odmotan oko vrata a krst urezan na ledjima...to bi mogli npr. da tumacimo ovako,ma sta da zmaj znacio u svakom slucaju nesto lose i necastivo krst kao pecat na ledjima moze da znaci da je obelezen ili da je dodirnut od hriscanske ruke ili cak oteran od hriscanske ruke
To nije sasvim obican krst to je zapravo obelezje i krst sv.Djordja.E sada na pocetku sam mislio da se radi o obicnom krstu dok slucajno srecom nisam nasao njegovo stvarno tumacenje.Krst je hrscanski simbol pred kojim se hriscani mole i obracaju se Bogu ali to nije slucaj i sa ovim krstom.Drzati krst sv.Djordja u rukama simbolicki znaci prenositi jednu poruku a ta poruka se svakojako tumaci ali zajednicko je da nosi molitvu tipa: Da deca budu jaka i zdrava,da braca budu slozna,da kuca bude srecna,da zemlja bude ponosna i casna i td.
Znaci drzati ovaj krst je isto kao i izgovarati molitvu.Kada sve to povezemo sa bibliskim zmajem koji donosi nedace hriscanima dobijamo znacenje npr. : Svaka necasna sila koja dodirne nasu decu,bracu,porodice i zemlju bice obelezena od nase ruke.Nositi ovaj simbol u to vreme je bilo kao zakletva sem sto se Obilic obavezujuci se na jednu obavezao i na drugu zakletvu a to je da ce ubiti onoga ko vidi neprijatelje na njegov narod.Zato je i ubio murata izvrsio samoubilacki napad da bi ispunio svoju zakletvu.

Imas frku sa epskim pesmama pa pazi ovako imam i ja jer kada smo se nas nekoliko bacili na pretregu da pronadjemo jednu epsku pesmu koja datira iz tog vremena i koja bi nam dala neki pravac i istina naisli smo na blokadu i mislio sam da od njih nema vajde ali ipak da razmislimo malo logicno o Obilicu su pisane pesme i to verovatno mnogo i ako su se one vekovima prenosile danas je ostala sigurno neka koja nemora da bude indentik sa nekom iz tog doba ilii je bar prenela znacenje pa smo tako nhvatali sledece stihove koji datiraju iz nke tamo dalje godine nemam tacan podatak ali naci cu da bi dokaz bio uverljiviji:
Мој Милоше, моје миловање,
Што гођ има Србина јунака,
Свакога су одгојиле виле,
Млогога су змајеви родили.
Сваког ћу ти по имену казат:
Ево првог тебе, Обилићу,
а другога Змај-Огњеног Вука,
А трећега Рељу Бошњанина,
Змајева је и он породица;
А четвртог Бановић Секулу,
И њему је змај огњени ......
Ova pesma nije los artefakt kao dokaz da je Obilic bio Zmajev Vitez ali cu ga upotpuniti samo da pre toga objasnim jos nesto,svi vitezovi iz RZ su ulaskom u red primali beleg ali "primali" navodim to zato sto se na drugom forumu raspravljala neka cinjenica iz nekih pesama koje kazuju da se Obilic rodio sa belegom zmaja a posto ja volim ciste dokaze i cinjenice nerazmatram to tako vec drugacije...svako ko je usao u red pa i onaj ko ga je osnovao dobio je beleg tj. tetovazu a ta tetovaza izgleda kao na slici koju sam dao nekoliko postova nazad.Ovi stihovi su nastavak proslih stihova sem sto ima tu jedna neverica o kojoj cu posle...
А петога Бановић Страхила,
И њему је змај огњени бабо,
А шестога Љутицу Богдана,
И њему је змај огњени бабо,
А седмога Краљевића Марка,
И њему је змај огњени.........BABO se ponavlaj stalno a zasto pokazuje poslednj stih.....
Сваки има змајеву биљегу.
Svako je obelezen zmajem.Ova pesma je odlican artefakt a neverica o kojoj sam pricao je Kraljevi Marko Smile
Taj Marko nam cuda pravi jer moguce da je postojao ali pod drugim imenom i tako ga vecina predstavlja a moguce da nije ni postajao i da je samo mit ali za ovu pesmu je bitan jer je to prva pesma u kojoj se on pominje i to rame uz rame sa Obilicem i naravno vrhunac pesme je sto se povezuje sa cinjenicom da su svi iz reda imali beleg tacnije tada se to nazivalo beleg a nama danas poznatije kao tetovaza.

Burazeru necu da kvarim temu i pricam o 4S ali od tebe sam prvi put cuo o cetiri meseca Smile to moram da napisem na nekom forumu da vidim reakcije Smile ...
Srbinova, takozvana Ocila (VASILEUS, VASILEON, VASILEION, VASILEUSIN tj.
Kralj Kraljeva Kraljuje Kraljevima - Car nad Carevima, - Gospod IsusHristos), izveden iz stilizovanih pocetnih slova grckog slova "Beta",Vizantijske carske porodice Paleologa a nasledjen Svetorodnom Lozom Nemanjica, ocuvan i predat Srbima u amanet do danasnjih dana .Sem sto su ga srbi prekrsti na C -CarCarevaCarujeCarevima jer je nerazumno ovo VASILEUS...Postoji jedna knjizica od 50 strana usvojena od istoricara tumaca i tako dalje da je ovo objasnjenje 4S sada se vodi nova prepiska oko toga od koga su znaj prisvojili Vizantinci posto je na grckom VAZILEUS-Kralj tako da ni tome nikada kraja....

Radi se o kodeksu,viteskom kodeksu gde vitezi kao raniji rivali u svojoj zemlji postaju jedno u borbi protiv neprijatelja i spas naroda,ljudi sa ciljem svrhom i pod bozijom rukom.E sada red sv.Dordja nije Red Zmaja...red sv.Djordja ima sva indeticna poklapanja sa redom zmaja,svrhu i obelezja pre svega zatim zakletve i nakraju raspad nakon obavljene zakletve tj, ispunjenja ciljeva...Da,Obilicev uspeh nagoni na stalno pojavljivanje Reda Zmaja kroz istoriju kada se neka muka nametne ali mi trenutno diskutujemo o nasem podneblju a kada nebi diskutovali samo o nasem podneblju dosli bi naprimer do Velike Britanije gde je i Vilijam Valas osnovao isti ovakav red sa indenticnim obelezijma....
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 21:33

песме у којој се помињу Силвани и "Ред Црвеног Змаја" !!!


Крв у мени сада ври!
Поглед дижем, ка хоризонту гледам.
Знам да биће поклани пси.
Јер светло тло курвама недам.
Сада трчим ка хоризонту плавом.
Откуцаји срца горе тресу.
Умрећу српски - чашћу и славом.
Нема краја пориву и бесу.
Мачем псима месо бодем.
Крв пршти на све стране.
Проклет да сам ако са боја одем.
Свети ратници земљу бране.
Верни Силван неуморно коље.
Заклан биће ко на нас попреко гледа.
Кости ломимо а знамо и за боље.
Змајар светиње ђаволима не да.
Јаук турски и српско ураааа!!!
Песма гусала одјекује у глави.
Дробим лобање као бродић бура.
Ја овде умирем само Христос да се слави.
Погледом ледим, док мачем сечем.
Своју чету ка небу водим.
Брзином удараца кожу им печем.
Сатирући наказе Богу годим.
Ждребцем јашем кроз јаничаре с' бока.
Хитам као муња ка султану.
Нема стајања и даље сатире се стока.
Ја дао сам заклетву цару и овоме дану.
Сад већ бој је иза мене.
Барјак отачаства се из руке вијори.
Време је да се на главнога крене.
Пламен освете из срца гори.
Ту сам сада пред султаном.
Крвнички га у очи гледам.
Вадим нож, да се прославим овим даном.
Ако чиним грех за пакао сам спреман!!!
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 21:38

Postoje jos neke interesantne stvari vezano za Obilica i dovodjenje u pitanje same Kosovske bitke, o tome sta zaista znamo i o njenom toku


Ubrzo posle Kosovske Bitke, humanista iz Firence Kolučo Salutati govori o nekakvih
„12 zaverenika“ koji su se probili do šatora turskog sultana, od kojih mu je jedan tu i
presudio. Tih 12 se često spominje kao odred dvanaestorice vitezova reda zmaja
kojima je cilj bio da usmrte Murata, a taj jedan, sudeći po mnogim izvorima bio je
Miloš Obilić (da ovde upotrebim najprihvaćenije od mnoštva varijacija njegovog
imena). Ono što je zanimljivo kod ovog lika koga zvanična istorija još uvek ne
priznaje u potpunosti, jeste njegov nadimak Zmajev Sin, kao i priča o njegovom
začeću. Naime, tvrdi se u mnogim pesmama i starim spisima da mu je otac bio
nekakav „zmaj“:
- „Baba ti je zmaje iz oblaka“
- „od zmaja je nasledio mladež, a na mladežu bič vučje dlake... pogled mu je bio
zmajovit“
- „majka mu Jana zače ga sa zmajem“
Nasuprot mišljenju nekih istoričara da se radi o mitu Miloševe nadljudskosti, odgovor
je mnogo prostiji. Njegov otac je bio vitez reda, a kao „prezime“ je nosio tu titulu
(zmaj). Kome ova uobičajena praksa reda delkuje neverovatno, neka baci pogled na
Drakule, koji su to prezime takođe prihvatili nakon stupanja u red. Drakul na
rumunskom znači „zmaj“.
Pripadnost redu mu se pripisuje i zbog njegova dva legendarna „pobratima“, Toplice
i Kosančića, koji su ponekad sa njime prikazani kao trio u istovetnim uniformama."
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Doba Srpskog Vitestva

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 21:41

ДОБА СРПСКОГ ВИТЕШТВА

Редовници змајевог одличја

Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи извели су јуриш на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије она се неочекивано, али по претходно припремљеном договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор




Средњовековном Србијом, као и највећим делом тадашње Европе, путовали су бројни витезови, а њихови животи и догодовштине били су узбудљиви и достојни прича. Један од најславнијих витезова био је Стефан Лазаревић за чије се подвиге и ратничку вештину чуло не само на нашем континенту него и много даље. Помало у његовој сенци, али такође познат по храбрости и још по нечему, био је његов савременик и вршњак Ђурађ Бранковић. Иако различити по карактеру, делили су исту судбину ратника, пустолова и владара.
Безбрижно детињство Стефана Лазаревића нагло је прекинуто 1389. године кад је после погибије оца, кнеза Лазара, у Косовској бици наследио српски престо. Једна од четири његове сестре, Мара, била је удата за Вука Бранковића. Кад је он умро у турском заробљеништву 1397. године, породичним пословима убрзо је почео да управља један од тројице његових синова – Ђурађ. Тако су Лазаревићи и Бранковићи били две најутицајније породице у Србији, тада вазалу моћног Турског царства. На турском престолу седео је искусни султан Бајазит који је настављао освајања у Европи. Међутим, с Далеког истока Турској и Бајазиту приближавала се велика опасност.
Монголски кан Тамерлан, попут његовог претходника Џингис-кана, створио је највеће царство свог доба, од Кине и Индије до Персије и старе Месопотамије. На његовом освајачком путу нашло се и Турско царство. До одсудне битке дошло је 1402. године код града Ангоре (данашње Анкаре) у Малој Азији која се сматра једном од највећих битака читавог средњег века. Кад су се две огромне војске постројиле једна наспрам друге, на левом крилу турских снага налазио се српски кнез Стефан Лазаревић. Међу више хиљада Срба, под његовом командом био је и одред тешких оклопника Ђурђа Бранковића. Иако млад, Стефан је већ био славан као витез.

Љути оклопници

Своје прво велико ватрено крштење, Стефан Лазаревић имао је седам година раније, у бици на Ровинама 1395. године. Тада се, са свега осамнаест година, као турски вазал борио раме уз раме са славним и прекаљеним ратницима Марком Краљевићем и Константином Драгашом. Осокољен том победом против Турака, угарски краљ Жигмунд сакупио је наредне године велику војску крсташа и кренуо у нови рат. До одсудне битке дошло је код града Никопоља на Дунаву, у данашњој Бугарској, а на турској страни опет је морао да учествује и кнез Стефан. Крсташка војска била је бројнија и боље опремљена, састављена од витезова и ратника из бројних европских земаља, највише из Француске. Управо они су и почели битку снажним али несмотреним јуришом, желећи да слава победника припадне управо њима. Турски борбени редови повијали су се пред налетом једне од најбољих коњица тадашње Европе. Бајазит је у битку слао своје најелитније трупе из Анадолије и Румелије, а због разједињености и неразумевања у шареним крсташким снагама, Французима није стизала неопходна подршка. Коначно, кад је у битку ушла одморна српска тешко оклопљена коњица на челу с кнезом Стефаном, крсташима више није било спаса. Историчари се слажу да је управо овај јуриш запечатио њихову судбину и одлучио питање победника. Жигмундова војска почела је да се распада и бежи преко Дунава. Са собом су понели и глас о храбром српском кнезу и његовим љутим оклопницима.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Doba Srpskog Vitestva

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 21:42

Преко седам мора



У зору 28. јула 1402. године на бојном пољу у Малој Азији, пред Стефаном, Ђурђем и њиховим Србима стајала је најмоћнија војска тог времена. Поред Монгола и њихове чувене коњице, индијских слонова и камила, у њој је било мноштво различитих народа, животиња и ратних справа. Битка је почела јуришом монголске коњице на лево турско крило, али овај налет разбила је српска тешка коњица. Како бележе византијски и персијски хроничари, у бици код Ангоре Срби су показали велико јунаштво. Кад су турски редови већ почели да попуштају, Стефан је, на челу свог одреда оклопника, успео да се пробије до опкољеног султана Бајазита који је и даље упорно одбијао да се повуче. Коначно, и последњи отпор Турака је сломљен, а Бајазит заробљен и одведен у ропство где је убрзо и умро. Према једном персијском спису који се данас чува у граду Самарканду, међу бројним заробљеницима било је и Срба. Кан Тамерлан наредио је да се сви посеку, једино је поштедео Србе јер није „видео бољих јунака” од њих. Након Бајазитове смрти, у Турској су наредних година владала мутна времена борбе за његовог наследника у које су биле уплетене и готово све хришћанске државе на Балкану. Србија је тако за тренутак могла да одахне, а угарски краљ Жигмунд искористио је ову прилику да младог српског кнеза учини својим савезником. На повратку из Мале Азије, Стефан Лазаревић стигао је у Цариград где су га дочекали као славног витеза, приредили му сјајан дочек и овенчали га највећим византијским достојанством после царског, титулом деспота.
У Цариграду се Стефан укрцао у велику ђеновљанску галију којом су се он, његов брат Вук и одабрани витезови упутили ка Србији. Међутим, на путу млади српски деспот морао је да обави још једну важну ствар. Након што је напустила воде Мраморног мора, галија је скренула и пристала у луку Митилену на острву Лезбос, у власти ђеновљанске трговачке породице Гатилузи. Ту се Стефан упознао са својом вереницом Јеленом Гатилузи, кћерком господара Лезбоса. Српски ратници уживали су у гостопримству домаћина, али је убрзо дошло време да се отисну на море и пожуре кући. Након дугог путовања кроз Егејско, Јонско и Јадранско море, крајем септембра пристали су у луку Бар и коначно крочили на своје тло. Ту су их дочекали Стефанова старија сестра Јелена и њен муж, господар Зете Ђурађ Балшић. Међутим, вести које су их сачекале нису биле добре.
После битке код Ангоре Ђурађ Бранковић остао је близу попришта битке где је покушавао да откупи свог брата Гргура из монголског заробљеништва. Али, пораз Турака и нове околности које су уследиле оживели су и старо ривалство између Лазаревића и Бранковића. Ђурађ је хтео да искористи Стефаново приближавање угарском краљу да се, уз помоћ Турака, коначно домогне српског престола. Стефановим пријатељима у Цариграду пошло је за руком да испослују да се Ђурађ стави у притвор све док Лазаревићи не дођу у Србију и не учврсте власт. Али, спретни Ђурађ успео је да поткупи тамничаре и да с пратњом копненим путем похита и стигне у Србију пре Стефана. Успут је обезбедио и војну помоћ јаких турских одреда.
Са својим оклопницима и Зећанима, које му је дао зет Ђурађ Балшић, Стефана је пут ка двору у Крушевцу водио преко Косова. Ту, код места Трипоље, недалеко од манастира Грачаница и близу места славне битке, чекали су их Бранковићи с јаким турским снагама. На месту где је Србија тринаест година раније изгубила слободу, а Стефан и оца, сада је морао да се бори против рођака Бранковића и Турака. Овог пута насупрот њему стајао је достојан противник, Ђурађ, један од ретких који се није плашио Стефановог мача, човек кадар и спреман на све.
Хроничари су забележили да се битка код Трипоља завршила без победника. На једном крају бојишта Стефан је разбио многобројније турске снаге и нагнао их у бег. Али, на повратку из потере затекао је брата са свега двадесетак коњаника који су једва успели да преживе борбу с Ђурђем и његовим оклопницима. Међутим, и то је било довољно да Лазаревићи коначно стигну у свој Крушевац и поврате власт у земљи.

Човек с девет живота




Иако је положај Србије након те бурне 1402. ојачао, године које су уследиле носиле су нова искушења. У међусобним биткама четворице Бајазитових синова за очев престо, деспот Стефан често је био одлучујући фактор. Пријатељство с угарским краљем Жигмундом омогућило му је сигурност и помоћ са севера. Престоницу је из Крушевца преселио у Београд који је велелепно обновио, а 1408. године постао и први међу витезовима Реда змаја.
За то време Ђурађ и Бранковићи наставили су да живе на танкој оштрици мача. Чувајући оно мало поседа који су им још остали, учествовали су у турским сукобима час на једној, час на другој страни. Ова ризична игра, која их је водила од града до града и од бојишта до бојишта, морала је да однесе и жртве. Ђурђев млађи брат Лазар страдао је у тим сукобима, а старији, Гргур, сит оваквог живота, замонашио се у манастиру Хиландар где је провео остатак века. Ђурађ, међутим, као да је имао девет живота. И док су у овим смутним временима живот губили и султанови синови, везири, паше и владари вазалних хришћанских држава, он је успевао да се извуче и из недаћа које су изгледале готово безизлазне.
Крајем 1411. године Ђурађ је био у табору Бајазитовог сина Мусе који је опседао Селимврију, стари грчки град на обалама Мраморног мора. Двојица од четворице Бајазитових синова већ су била мртва, а Стефан и Ђурађ остали су једини живи мушки чланови својих породица. Муса или „разјарена звер”, како су га називали, већ је погубио на десетине паша, бегова и хришћанских владара. Сумњајући и у Ђурђеву верност, наредио је да му се на заједничкој вечери у храну стави смртоносни отров.
Ђурађ је, међутим, увек са собом носио противотров који је на време испио и вечеру завршио само с тешком мучнином. Чувши то, бесни Муса наредио је да Србин не сме жив да дочека јутро. Бранковић је то сазнао на време. Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи јурнули су на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије, она се неочекивано, али по претходно припремљеном Ђурђевом договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор. Ту зиму Ђурађ је провео у Селимврији, а на пролеће се, са својих 150 витезова и њихових коња, укрцао на венецијанску галију и дочепао сигурног Солуна. Заваравајући турске заседе, прерушен, са свега петорицом својих одабраних људи, почетком јесени 1412. године коначно је стигао у Србију.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Doba Srpskog Vitestva

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 21:44

Помирење сестрића и ујака

Те године Муса је био посебно суров према својим официрима и савезницима, што је на крају довело до савеза хришћана и незадовољних Турака против њега. Већ следеће године уједињена војска, коју су предводили четврти Бајазитов син Мехмед и Ђурађ Бранковић, сукобила се с Мусиним снагама у бици под планином Витошом у Бугарској. Искусан и хладнокрван војсковођа, Ђурађ је јуришом својих оклопника одлучио битку. Муса се дао у бег али је убрзо ухваћен и погубљен. Нови турски султан постао је Мехмед који није заборавио велику помоћ Срба и до краја владавине био им је наклоњен.
Међутим, жртве које су у овим вишегодишњим борбама претрпели и Лазаревићи и Бранковићи коначно су их натерале на помирење. Кад је Ђурађ затражио опроштај, деспот Стефан му је великодушно пружио руку помирења. И не само то, Ђурађ је убрзо стекао потпуно деспотово поверење и верно му служио све до његове смрти, 1427. године. Пошто није имао деце, Стефан је за наследника прогласио свог сестрића Ђурђа Бранковића. И није погрешио јер је Ђурађ био храбар и мудар владар, какав је уосталом био и на бојном пољу, попут свог рођака, великог супарника и још већег пријатеља, једног од најславнијих европских витезова свога доба, Стефана Лазаревића.

СРБИ НА ДВОРУ КАНА ТАМЕРЛАНА



Србе заробљене у бици код Ангоре монголски кан Тамерлан је ослободио и вратио им коње и оружје. Задржао је само седамдесет градитеља и зидара јер су му Византинци рекли „да су Срби вешти као и мајстори из Венеције”. Одвео их је у далеки град Самарканд где су изградили велелепне дворове, храмове и мостове. Попут Марка Пола, који је код Кублај-кана боравио 130 година раније, ови српски неимари уживали су велики углед на монголском двору где су се и оженили угледним самаркандским кћерима. Забележено је да су били родом из Крушевца, Призрена, Скадра, Скопља, Новог Брда, Полимља, Зете, Топлице, Ибра и других крајева Србије. Најбољег међу њима, Рађена Беривојевића, „који хтеде погинути, а не хтеде примити ислам”, кан је оженио својом заробљеницом, кћерком руског кнеза Калоте којој је, такође, била милија њена православна вера од живота. Након неколико година живота хиљадама километара далеко од Србије, Тамерланови наследници дозволили су им да се врате у домовину.

ГОСПОДАРИ ЛЕЗБОСА

Франческо Гатилузи био је господар острва Лезбос у Егејском мору. Годину дана пре него што ће се његова кћерка Јелена Гатилузи 1405. године удати за српског деспота Стефана Лазаревића, он је умро, а његова смрт сматра се једном од најнеобичнијих на свету. Једне октобарске ноћи у спаваћој соби убола га је шкорпија и господар Гатилузи почео је да виче и позива у помоћ. На ове повике, многобројна послуга похрлила је у његову собу. Под превеликим теретом дрвени под убрзо је попустио, а господар Лезбоса пао је с другог спрата свог дворца и погинуо. Убод шкорпије није био смртоносан.




СТЕФАНОВ МАЧ ЗА ПОНОС

Стефанов углед у Европи био је толики да су хроничари забележили како су млади угарски племићи долазили у Србију и сматрали највећом чашћу да их српски деспот прогласи за витеза. Занимљив је и случај кад је угарски краљ и немачко-римски цар Жигмунд од Стефана тражио неколико његових ратника да учествују у походу против хуситских устаника у Чешкој како би заплашио непријатеље вешћу да стижу љути српски оклопници. Да ли због тога или не, тек том приликом устаници су одлучили да избегну битку и повуку се.

Аутор: Марко Алексић
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Moderni red

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 28 Дец 2010, 22:01

The Hungarian Order of the Dragon is currently registered at the High Court of Budapest as The Imperial and Royal Dragon Court and Order - Ordo Draconis, Sárkány Rend, 1408.

*

The Grand Chancellor is Chev. Dr. Gyorgy von varhegyi Lehr, Count of Oberberg, with Inner Court members including:
o

HRH Prince Michael of Albany, Head of the Royal House of Stewart and Fons Honorum of the Order,
o

Grand Duke Peter Galicin of Carpathia and
o

Baron Wodiank Zoltan Nemessary.
o

Bishop Bela Csernak is the Grand Prior in Transylvania and Chev.
*

Baron Andreas G. von Lehr the Grand Prior in Germany.

Other notable members are

*

Count Monsignor Laszlo Esterházy
*

Chev. Count Dr Janos szeki Teleki
*

Chev. Monsignor Laszlo von galantal Esterházy, Papal Chaplain, Provost Parochus of the Mariaremete Cathedral in Budapest

In the English speaking world the Order resides within the Protectorate of the Royal House of Stewart, with the Grand Prior in Britain being:

*

Chev. Dr. Andrew von Zsigmond, Baron de Lemhény, Honorary Consul of Hungary in Liverpool
*

Viscount Richard Wright Hogeland being the Grand Prior for all other English speaking countries
It is recognized that an increasing number of people are searching for the original, uncluttered roots of their faith and for their purpose in society. They are seeking more effective forms of administration to combat the all too apparent slide into social and moral decline. They are, in fact, questing for the Holy Grail. This quest for new enlightenment is considerably heightened by the new millennium and there is a widespread feeling that this should also present a new Renaissance - an era of rebirth wherein the precepts of the Grail Code are acknowledged and practiced - the precepts of liberty, fraternity and equality.



It is in these respects that the re-constituted Order of the Dragon 1408 is most active - supporting at all times the sovereignty of the individual and the responsibilities to protect life and liberty which are inherent within that sovereignty, while pursuing avenues of hitherto suppressed knowledge for the benefit of all. The primary aspects of the Order's constitution are:

*

Nobility
*

Equity
*

Justice


Crown of a Lord of the Dragon Court
Ceremony of Investiture held at the Mansion House, York, in the company of the Lord Mayor and Lady Mayoress representing the host City, and the Sheriff of York representing Her Majesty the Queen .

Dragon Court officers at the Mansion House, York, in the company of the
Lord Mayor and Lady Mayoress representing the City, and the Sheriff of York
At this ceremonial function, both Chev. Dr. Gyorgy von varhegyi Lehr, Count of Oberberg, Chancellor of The Imperial and Royal Dragon Court and Order, and Chev. Baron Andreas G. von Lehr, Grand Prior in Germany, were invested with the Household Order of the Royal House of Stewart as Knights of The Noble Order of the Guard of Saint Germain by HRH Prince Michael of Albany, Grand Protector of the Order of the Dragon for Great Britain and the English speaking world, Grand Master of the Order of Knights Templars of Saint Anthony and President of the European Council of Princes.


Chev. Dr. Gyorgy von varhegyi Lehr, Count of Oberberg, Hungarian Grand Chancellor of the Imperial and Royal Dragon Court and Order, bestowed with The Noble Order of the Guard of Saint Germain by HRH Prince Michael of Albany, Fons Honorum and Grand Protector of The Imperial and Royal Dragon Court and Order in Britain and the English speaking world.
Прилози
dragoncourt07_12.gif
Crown of a Lord of the Dragon Court
dragoncourt07_12.gif (7.36 KiB) Прегледано 1201 пута
dragoncourt07_15.jpg
Ceremony of Investiture held at the Mansion House, York, in the company of the Lord Mayor and Lady Mayoress representing the host City, and the Sheriff of York representing Her Majesty the Queen .
dragoncourt07_16.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Историја”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 7 госта