Danas je 23 Nov 2014, 05:23

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 46 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Змај Огњени
Novi postPoslato: 26 Okt 2009, 17:07 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

ZMAJ Ognjeni Vuk spada među one srećne srpske junake što no su izrasli iz čuvenog i čarobnog, vatrenog semena, rođene iz goleme i žestoke ljubavi zmaja s vilom ili kakvom ženom lepoticom.
Da je Vuk roda zmajevskoga, nema sumnje. Svi zmajski znaci i pečati bili su tu. Nije trebalo posebno oko i naročita pamet da se to zaključi. Odmah po rođenju primetila je to i baba njegova. Pesme narodne, bajoslovne, svedoče da je Turke izvestila: „U mog sina, slijepca Grgura, /U njega se muško čedo nađe; /Nije čedo čeda kakvano su: /Vučja šapa i orlovo krilo, /I zmajevo kolo pod pazuhom, /Iz usta mu modar plamen bije, /Materi se ne da zadojiti.“
Brzo je izrastao u ognjevitog junaka koji preko neba tiho jezdi ili kao svetlica preleće. Od njega „u letenju oganj odskače i svijetli“. Imao je naročita tajna krila. I neko ruho ognjevito koje je svlačio i oblačio kao zmija košuljicu. Svakako je strašan junak i dična ljudina. I stasom i pameću. Po svemu svesniji od ostalih članova zajednice, življaše vazda lica namračitog.
Bilo da je „vilovita vranca posjednuo“ ili „lavskog konja“ uzjahao, zmajovito ga je zauzdao. Za uzde je upleo dve guje tanane. Opasao je britku sablju iskovanu od krila ribe šestokrile. Kretao se noću, bez meseca, ogrnut mrkom medvjedinom. Delao je vazda na korist i diku svog roda i naroda.
Za ovu zgodu, ipak, nećemo kazivati o junaštvima Zmajevim, nego ćemo reći da je za ženu, vjernu ljubu, imao upravo vilu. Po opisu iz pesama verovatno primorkinju ili zagorkinju, koja mu je sinove „porodila Zmaj i Ognjan Vuka“.
„Zmaj proleće s mora na Dunavo /I pod krilom pronese djevojku, /Pod jednijem lijepu djevojku, /A pod drugim ruho djevojačko; /Al je
zmaju žeđa dodijala, /Ispod krila ispusti djevojku, /Pak je posla za goru na vodu; /Al na vodi tri mlada bećara: /Jedan veli: „Lijepe djevojke!“ /Drugi veli: „Da je upitamo.“ /Treći veli: „Da je obljubimo.“ /Al govori lijepa djevojka: /“Prođte me se tri mlada bećara; /Ja sam kćerca cara čestitoga, /A sestrica paše Bosanskoga, /Vjerna ljuba zmaja ognjenoga;“ /Pak proleće preko ravna polja, /Kako zvijezda preko vedra neba.“
Zmaj Ognjeni Vuk još je mnoziju susreta sa vilama imao. U takovo vreme je živeo. Vila Andesila ga je mamila da s njom pođe u Kaldak planinu: „Da ti vidiš našu građevinu /Koju no smo skoro pogradile, /Od kostiju ozidale grada, /A od glava bedem napravile, /Od sabalja gvozdenu kapiju.“
Kad to nije pomoglo, ovog zmaja, lepog koliko i besnog, vile otrovaše zatrovanim biljem ali i izlečiše. Vile hoćaše „da se mlade nagriju sunca, nagledaju u junaka lica.“ Druga vila mu je pretila: „Ja bih tebi oči opalila /I zenice crne izvadila, /Osvetlila pobratima moga, /Pobratima Marić Usejina, /Što si njega pogubio lani,“ ali ga se strašila.
Treća je, opet, ovog heroja koji „vatru pali, a sabljom siječe,“ teško ranila, a potom brižno vidala „zaklopljena u šikili-odaju.“ „Zmija njemu bilje donosaše, /A vila mu bilje privijaše, /A vuk Vuku liže rane ljute.“
Na kraju ga je vila venčala drugom vilom. I tako dalje i tako dalje...

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Љутица Богдан
Novi postPoslato: 26 Okt 2009, 17:12 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

SRPSKI vlastelin Ljutica Bogdan, snažan i srdit, oštar i prek, silovit i nepopustljiv, durljiv i nabrecit, pršljiv i nabusit, vojvoda cara Stefana Dušana, koji se proslavio drugovanjem s Markom Kraljevićem i ostao upamćen po udaji sestre, prodaji ljube i zmiji mladoženji, zarekao se da se neće oženiti drugom već belom vilom.
Ljuti srpski junak Bogdan Ljutica, koji se brzo ljuti i brže razljuti, čvrst kao kamen, žustar i vatren, ali i razdražljiv i zlovoljan, uskošen i lakosrd, penjući se uz planinu, ostavio je iza sebe ljute krševe i golet na kome je samo kamen ljutac i banuo u krasan zeleni predeo sa modrim jezerom u središtu. Kad je spazio lepotu morao je zastanuti. Delija koji može koga ljuto opaliti pogledom od koga se zemlja ugiba, koji opasno seče i sigurno pogađa, razrogačio je oči pred prizorom.
Pesma kaže ovako: „Vjetra nema, a planina jeknu, /Zelene se povijaju jele, /Vrhovi im u tle udaraju...“ Kad to, vila bjela na jezero dolazi. „Ona mlada skoči u jezero, /Pa se vila u jezeru kupa.“ A kad se kupa svakako skida krila i okrilje.
Vešti junak neženjeni, inače preke naravi i prgav, bespoštedan u boju i ubojit, neće odoleti lepoti devojačkoj, skladnoj i sjajnoj vili koja po jezeru brodi. Bez razmišljanja će joj ukrasti krila i okrilje i uzeti je za ženu. Oženiće se dakle vilom brodaricom, „bijelom iz planine vilom, /Iz jezera više Kolašina,“ baš kako je želeo.
Dva sina je sa njome izrodio, Straila i Nenada.
Vila kao vila, stara čekalica, ugrabila je međutim priliku i domogla se svoga okrilja. Kad je stala bežati spazio ju je Bogdan. Čvrsti i nesalomljivi, žilavi, veliki i jaki junak, razjario
se i ražestio, namah pobesneo i postao opasan. Uzeo je oružje u ruke i stao ženu streljati „od zlata strijelom,“ iz desnice ruke. Od nevolje goleme i žalosti, neprecizno je ciljao i ubio sina Nenada. U vile je srce meko, od tuge je i sama presvisnula.
Od negda srećne porodice po narodnim pesmama nastavila je da se vije samo sen Ljutice Bogdana.

VODENIČAR U RAJU
LakŠe je raditi u vodenici nego u njivi. Shvatio je to brzo mlađani delija pa je izmolio oca da mu da da obavlja taj posao. Radio je on tako, časno i pošteno se znojeći, sve do jedne noći kad ga opaziše vile da je lep i sposoban. Podignu ga onda i odnesu na svoje stanište. A tamo - kao u raju. „Čim bude oko pola noći, eto ti one.“ Provedu se s njime, ujutru ga vrate. Zadovoljan on, zadovoljne one.
I tako svake noći. Oko ponoći ga uzmu i u zoru vrate. „Svaku drugu noć s njim legne druga vila. To se sve unapred znalo. Ovamo kad pođu iz vodenice, one zasiplju mlivo da ima da se melje do pred zoru, dok se ne vrnu.“ Tamo ga i nahrane i napoje kao cara.
Išlo je to tako dok je išlo. Niko se nije žalio. A i što bi? Nikome nije smetalo. E onda dođe vreme da prekine s njima. Treba da se ženi. O tome vilama ćuti, kao što je svima o vilama ćutao. Tek jedno veče pošalje oca da ga zameni. Tu noć se vile iznenade i rasrde. Nisu se nadale starcu u vodenici. Shvate prevaru i ovog, ni krivog ni dužnog, čoveka raskomadaju.
Mladić tako više nije smeo odlaziti da melje. Dugo je razlog bio tajna. Od ove smrti i drugi su se uplašili. Vodenica je na kraju stala. Vreme ju je na svoj zub uzelo, a vile su se preselile u drugu priču.

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Re: Red Zmaja
Novi postPoslato: 26 Okt 2009, 22:31 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Колико је тема о Реду Змаја опасна или не поставићу пар линкова где се све протеже у одбрану теме и све до параноје о Теорији Завере

http://forum.drenik.net/index.php?topic=11227.0

Kazu da je u to vreme bilo vise redova, od kojih su poznatija tri - godine 620. nastao je prvobitan, originalni srpski Red crvenog zmaja, zatim 1318. Red svetog Djordja i 1408. je nastao Ordo equestris draconis, koga je osnovao ugarski Zigmund. Taj poslednji je najpoznatiji i o njemu se prica na sajtu.

Milos Obilic je osnovao Red sv. Djordja, 1318. kao nastavak originalnog Reda crvenog zmaja sa zakletvom da ce unistiti svakog ko vodi Turke na srpsku zemlju. On je na slici sa slemom na kome se jasno moze videti zmaj.

Prvi, originalni srpski Red crvenog zmaja je osnovao car Stefan Dusan, ili se bar tako smatra. Cinili su ga ne samo vitezovi iz Srbije, vec sa citavog Balkana, pa odatle i rec "crveni" u nazivu Reda, jer vitezovi nisu bili samo braca po macu, vec i po krvi njihovih predaka, a rec "zmaj" po psima - Silvanima ili Zmajevima, koji su bili pratioci starih srpskih vitezova i koji su po staroj slovenskoj legendi predati coveku od Boga, da ga vodi od tame ka svetlosti. Koliko su psi bili vazni u to vreme, govori cinjenica da je uz Dusanov zakonik isao jos jedan dokument - Zakonik Rase, koji je propisivao standard i nacin drzanja ovih pasa. U tom Zakoniku rase se kaze: ''Svima onima koji zmajeve drze, ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka postuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja postovati i cuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo, tako nas bez zmajeva nece ni biti.''

Nakon primanja hriscanstva u Srbiji, crkva je poistovetila crvenog zmaja sa sotonom da lakse unisti originalni red u Srbiji. Govorilo se da su vitezovi ovog Reda bili demoni u sluzbi Boga, nekadasnji andjeli koji su jedini bili sposobni da se bore sa Sotonom jer ga i sami najbolje poznaju. A crni pas kao zli pomocnik Sotone je upravo temeljen na srpskim crnim sumskim psima.

Zanimljivost u vezi ordena na kome je zmaj koji sam sebe davi repom. Tu je prikazana upravo ta borba izmedju Boga i Sotone, onako kako je crkva vidi. Zato zmaj ima stit sa krstom na ledjima, i davi sebe sopstvenim repom. Zanimljivo je da je srpski inat tu terao zmajare da svojim psima seku repove da se ne bi udavili od straha od crkve. Zato se kaze da Zmaj (Silvan) nema strah ni od cega, pa ni od Boga (sto je u principu tacno ako se u obzir uzme karakter tih pasa).

Posto je odgoj ove rase uglavnom bio samo u rukama Zmajara, oni ne zele da se rasa danas siri medju nama, obicnim ljudima, jer je po njihovom misljenju mi i ne zasluzujuemo, upravo zbog napustanja i odbacivanja svoje tradicije i obicaja i gubljenja srpskog identiteta. Pretpostavljam da isto misljenje vazi i za samu diskusiju o starim srpskim Redovima. Mi, obicni ljudi, ovakvi kakvi smo, modernizovani, diramo u nesto sto je za njih sveto i za sta smo nedostojni. Verovatno je to razlog za fanaticne reakcije.

Prsten kao amajlija
Osim karakteristične odeće i ponašanja u pojedinim situacijama članovi reda su, izgleda, nosili na ruci i prstenje sa različitim predstavama zmaja. Verovatno je reč o sredstvima raspoznavanja, ali postoji mogućnost da prsten predstavlja i amajliju koja štiti nosioca. Dakle zmaj štiti nosioca. I na srpskim prostorima nađeno je više takvih primeraka, ali je interesantno da ih ima i iz perioda pre osnivanja reda 1408. godine. Takvo je prstenje otkriveno u Brestoviku (13 vek), nekoliko u Južnoj Srbiji (14-15 vek), zatim u Debrcu (14 vek), Prilepu i Gnjilanu.

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Red Zmaja Још мало о Змајевима
Novi postPoslato: 26 Okt 2009, 22:32 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

preuzeto sa neta,o sibolici Zmaja (ili zmije) kod slovenskih naroda:

Ljubinko Radenkovic, Simbolika sveta u narodnoj magiji Juznih Slovena, Prosveta, Nis, 1996.

U mitologiji srpskog naroda zmija ima dva suprotna znacenja: pozitivno i negativno. Blagotvorno i pozitivno jos jednom se udvaja na dva mitoloski i kutno znacajna oblika: a) htonsko-lunarni - cuvarkuca, i b) solarno-nebeski - poljarka, sto su samo dve forme dobrohotne dimenzije "zmije"/"zmaja". Time se obelezavaju polovi pomenute pozitivne strane; u prvom, htonicno, i u drugom solarno-nebesko svojstvo, kojima odgovaraju dva modaliteta ustrojstva zajednice na a) porodicnom (zmija) i b) drzavnom principu (zmaj). Danas je preovladalo shvatanje da su verske predstave svakog naroda prosle kroz sledecu evolucionu liniju, koju se T.H.Robinson artikulisao tako da ona polazi od a) najranijih oblika animizma i krece se u pravcu b) mnogobostva, i od ovoga, sasvim po analogiji sa ustrojstvom ljudskog drustva - kome stoji na celu jedan kralj ili jedan patrijarh, dolazi do oblika zajednice u kome c) i samo bozansko drustvo mora imati isto takvog jednog vrhovnog poglavara. Tako je upravo u drustvima koja su formirala drzavu, u kojima je dominantna ideja o vrhovnom Bogu po analogiji sa vrhovnim upraviteljem zajednice.

Sreten Petrovic,Sistem srpske mitologije, Prosvet, Nis, 1999.

Zmaj - mitolosko bice neobicne shage sa zmijskim i ljudskim obelezjim, koje moze da leti i da se preobrazava u razne oblike. Naziv zmaj je istog porekla kao i ime zmije i u vezi je sa zemljom ("zemaljski", "koji puzi po zemlji"). Srece se kod svih Slovena: srp. zmaj, u istocnoj Srbiji - zmej, bug. zmei, rus. zmei, mak. zmev, zmeh, ces. zmek, polj, zmij, itd. Cesto ima atribute ognjeni, gorski, krilati. Njegove osobine kod Srba i Hrvata, u razlicitim vremenima, iskazane su i drugim atributima (veliki, vrtoglavi, gluh, goruci, zlobni, kudravi, ljuti, morski, nemili, otrovit, plameni, plahi, popadljivi, silni, srditi, strahovit, strasan, crni). Osim navedenog, opste-slovenskog naziva za zmaja, u lokalnim tradicijama postoje i drugi, kao sto su: drakon, drikun (kod starih pisaca na Jadranskom primoriju); sarkanj (posvedoceno u povelji Hercega Stefana iz XV veka; naziv se odrzao kod Hrvata i Srba u madjarskoj Podravini, kao i kod prikarpatskih Slovena i banatskih Bugara), pozoj, pozojak (u hrvatskom Zagorju i Prigorju, kao i kod Slovenaca), bazilisko (kod pisaca XVII veka na Jadranskom primorju), zdrokun (Dubrovnik), vojas, vilozmaj (stari primorski pisci), kacak (u Hrvatskoj, XVI vek), mulavar (Novi Vinodolski u Hrvatskoj), lintver, voz, drak (Slovenija), latawiec (Poljska), azder, zlina, zmeiko, onak (Bugarska). Kod Rusa, ognjeni zmaj koji posecuje zene, nazivaju i volokita (Orlovski kraj), lobak (Smoljenski kraj), lobostai (Tambovski kraj), nosak, poloz. U pripovetkama i epskim pesmama zmaj moze imati i licna imena: Balacko (iz Vukove epske pesme "Zenidba Dusanova"), Bas-Celik (u istoimenoj Vukovoj pripoveci), Mladen (iz Vukove pripovetke "Stojsa i Mladen:), Stojan (u okolini Svrljiga). U folkloru se pominje i zena-zmaj, zmajica - u istocnoj Srbiji zmejica, kod Bugara zmeica, zmeikinja, kod Hrvata drokunica, pozojica, pozojka. Nazivi zmaj ognjeni i zmaj pakljeni, kod hrvatskih primorskih pisaca oznacavaju i djavola. Zmaj se javlja u verovanjima i folkloru svih slovenskih naroda, kao i u kulturama mnogih naroda sveta.

U granicama istog kraja mogu postojati razlicite predstave o izgledu zmaja (od izjednacavanja s velikom zmijom, preko zmijolikog cudovista i ognjene ptice, pa do coveka koji se od ostalih ljudi razlikuje i po nekom fizickom obelezju). U Dalmaciji (Poljice) i Loveskom krajuu Bugarskoj, zmaj je velika prozdrljiva zmija; u Hercegovini - krilata zmija koja leti ispod oblaka i od nje sevaju varnice; u Gruzi - krilato bice sa zmijskim repom, oblozeno krljustima, s velikim ocima iz kojih sevaju varnice, a iz usta mu suklja modri plamen; u okolini Djevdjelije - cetvoronozno bice s velikim trbuhom, malom glavom i koznim krilima. Po drugim opisima, zmaj ima ljudsku glavu a zmijsko telo (Rusija); telo mu je vlazno, pokriveno zlatnim krljustima a zubi zeleni (Strandza); po prici iz Elhovskog kraja u Bugarskoj, iz izvora je izasao zmaj u vidu blistavo bele zmije, pokrivene krljustima, ali s ljudskim ocima; zmaj moze izgledati i kao snazan mlad muskarac koji se od drugih razlikuje po tome sto ima krilca ispod pazuha, veliku glavu i oci (zap. Bugarska, ist. Srbija), jednu nozdrvu (Loveski kraj), dlakavo telo i glavu (podravski Hrvati u Madjarskoj). Kada prelece iz jednog kraja u drugi zmaj moze delovati kao velika ptica koja sipa varnice oko sebe (Pastrovici u Crnoj Gori; ist. Srbija), ili kao vatreno ili svetlece vratilo (Strandza, Loveski kraj). Na lubocnim slikama u Rusiji, pticje odlike zmaja predstavljaju kandze na nogama, a kod podravskih Hrvata u Madjarskoj - perje i petlova kresta na glavi. Po verovanju iz Strandze, za obicne ljude zmaje je nevidljiv. On uzima ljudski oblik samo pred devojkama u koje se zaljubi. U epskim pesmama i pripovetkama zmaj se opisuje kao cudoviste sa tri, sedam, devet ili dvanaest glava.

Postoji veza izmedju izgleda zmaja i njegovog porekla. Po verovanju, zmaj kao zmijoliko bice postaje od zmije ili sarana pod odredjenim uslovima. Zmaja u ljudskom obliku radja zena koja zivi s muzem ili sa zmajem. Po rasirenom verovanju, zmaj nastaje od zmije kad navrsi 100 godina - tada joj izrastu krila kao u ptice (Poljice u Dalmaciji); od zmije kravosice kad navrsi 9 godina (Konavli); od smuka kada navrsi 40 godina (Loveski kraj); od smuka, ako ga niko ne vidi 40 godina, kome izrastu krila (Makedonija); od zmije, koja 30 godina ne vidi svetlost dana niti cuje nikakav glas, nastaje prozdrljivi ogromni zmaj poloz (Ukrajina). Druga grupa verovanja poreklo zmaja vezuju za ribu: kada saran navrsi 33, 40, 50 ili 100 godina, izrastu mu krila i on se pretvori u zmala i izleti iz vode (sela duz Velike Morave, okolina Boljevca); po jednom verovanju (Kusiljevo u Srbiji), nije svako saran "zmajevit", vec samo onaj koji ima krst na celu (uporedi - krsnik); od starog soma postaje sarkanj (podravski Hrvati u Madjarskoj). O drevnosti ovog verovanja govori i podatak da je ono posvedoceno i u Hindukusu (severni Catral), gde kazu: ako riba, ne videvsi coveka, navrsi 100 godina, pretvara se u zmiju, a posle jednog stoleca provedenog u osami, postaje zmaj.

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Red Zmaja Silvani Mit ili stvarnost
Novi postPoslato: 26 Okt 2009, 22:46 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Koga zanima originalna tema o ovome i ne mrzi ga da cita svih 17 strana, link je http://www.ko-i-sao-klub-online.eu.tt/
Najpre je potrebna registracija, zatim idete na "psi ex-yu", pa na "autohtone rase scg i ex-yu", pa na temu "Silvan, mit ili stvarnost". Dakle, ne radi se samo o psima, vec i o samim redovima i uopste istoriji srpskog naroda


Silvan
Silvan, Starosrpski Vučjak, Garov… mit ili stvarnost?

извор berzapasa.com

Može se reći i jedno i drugo. Svak onaj ko o ovim psima nesto zna, mora dobro znati i istoriju srpskoga naroda, jer jedno bez drugog nemože. I ne samo istoriju, već mitove i predanja, prenošena sa kolena na koleno od naših starih predaka.


Verovanja o ovim psima, u Srba su takva da se smatra da ih je lično Bog podario nama od postanka sveta da nas čuvaju i brane od raznih nevolja, pa i od nas samih.

Prastaro Srpsko i Vlaško (a i opšte Slovensko) verovanje kaže da je čovek postao od Vuka, pa kad su se braća razdvojila da su Bogovi ljudima podarili pse da se ljudi i vukovi ne bi zavadili jedni sa drugima. Kod Srba, smatra se da je taj pas bio upravo Silvan, jer pre hrišćanstva ovo je bio vuk zaštitnik Šumskog Boga u staroj Srpskoj mitologiji.

Koliko veliko poštovanje su stari Srbi imali prema svojim psima govore nazivi koje su ti psi nosili, zavisno od vrste i načina upotrebe: goniči su bili Hajkasi, Dagari ili Zagari, hrtovi su bili Hrtovi ili Rtovi, planinski psi ovčari i mečkari su bili Lavovi, a Silvani kao psi nad psima su bili – Zmajevi. Reč “pas” se gotovo nikada nije upotrebljavala, a kada jeste njeno značenje je bilo isključivo pogrdno, jer psima su smatrale dzukele, jedinke bez karaktera i srca junačkoga. Ovo je kod običnih seoskih pasa bilo u redu, ali ne kod Silvana.
Poneki stari vlasnici i poznavaoci Silvana, svoje pse ne zovu Silvanima, Vučjacima, Garovima i sl. (što su takodje stari nazivi), već upravo Zmajevima.

Zašto je važno upravo ime Zmaj? Kao što rekoh, razdvajati ove pse od srpske istorije jednostavno nije moguće.

U doba vladavine Dinastije Nemanjića, u Srbiji se osniva mocni viteški red, Red Crvenog Zmaja. Pripadnici ovoga reda nisu bili samo srpski vitezovi, vec i Rumuni, Bugari, Hrvati, Makedonci, Vlasi, Grci, ukratko Vitezovi Balkana koji su bili spremni da brane i poginu za tada srpsku istinu, ali i ne samo srpsku, jer je to bila istina i pravda svih starosedelaca Balkana, jer nekada davno svi smo mi bili jedno, jedan rod, jedno veliko pleme. Psi pratioci srpskih vitezova su tada, a i mnogo, mnogo godina pre osnivanja reda bili upravo Silvani tj. Zmajevi. Neki misle da upravo zbog tih razloga red dobija ime Crveni Zmaj. Crveni zbog viteske braće, koji su bili braća ne samo po maču već i po krvi, krvi svojih predaka, i Zmaj po psu nad psima koji ih je kroz sve vekove svoga postojanja (bar kako verovanja kažu) vodio iz tame ka svetlosti.34eqjrs

Postoji pisani dokument poznatiji pod imenom “Zakonik Rase” čija se starost (prema načinu pisanja i samome pismu) procenjuje na 12 ili 13 vek. Predanje kaže da ga je pisao jedan Car, a jedini Car toga doba koji je imao veze sa dinastijom Nemanjića, i sa viteškim Redom Crvenog Zmaja bio je Car Stefan Dušan. Ne znamo da li je taj dokument bio jedan od pratećih elemenata Dušanovog Zakonika ili pak zasebno pisano štivo, no kako god da bilo, taj zapis predstavlja prvi ikada zabeleženi i to tako precizan zapis o jednoj rasi pasa, tako da sam slobodan da ga nazovem Prvim pisanim standardom za pse na celoj zemaljskoj kugli. Od imena ovog viteškog reda, kasnije su i mnogi srpski junaci od naroda dobijali ime Zmaj, kao Zmaj Ognjeni Vuk (i ovo Vuk u njegovom imenu je vrlo interesantno), Zmaj od Jastrepca, Zmaj od Avale…

Naravno, nije Zmaj tj. Silvan bio privilegija samo viteza i vladara, bio je on i pas srpskih pastira i seljaka, ipak od drugih naroda tj. sabraće po precima, samo vladari i članovi viteških redova su imali tu privilegiju da ih odgajaju i oblikuju. Srpskom čobaninu taj pas je bio sve, od čuvara stoke i ognjišta pa do zaštitnika od demona i zlih sila. Svestran i inteligentan i neopisivo hrabar kakav se kaže da je bio, u ratnim pohodima je igrao značajnu ulogu kao jedno od vrlo bitnih oružja srpskih ratnika.

Rasa se od starih vremena pa do današnjeg dana delila i deli u više tipova, kao i većina radnih pasa.

Po gradji na dva tipa: Dolinski – veoma visok i suv pas, izvanredne brzine i okretnosti,
Planinski- niži i širi, pas izuzetne snage,

Po dlaci na tri tipa: Kratkodlaki,
Dugodlaki,
Bradati sa kovrdžavom dlakom,

Po boji na četiri tipa: Crni sa paležom – najzastupljeniji i najcenjeniji od davnina,
Crni – potpuno crn bez ikakvih belina i drugih fleka,
Crni sa belinama – raspored dozvoljenih belina je na nogama, trbuhu, grudima, njusci i vrhu repa,
Trobojni – istovetni crnim sa paležom ali i sa rasporedom belina kao kod prethodno opisanog tipa.

Karakter rase je ta odlika, koja spaja sve ove (ma koliko se oni činili različitima) gore pobrojane tipove, koji su prvo nastali mešanjem izmedju dva osnovna tipa u rasi i posle po ličnim željama zmajara za odabir. Moglo bi se reći da su kod Silvana ženke nosioci karaktera, dok su mužjaci uglavnom hladnije glave. One su prznice, koje prve započinju svadju ili kreću na predatore, one dižu nogu i bacaju busenje iza sebe kad „obeležavaju“ svoju teritoriju, one su te koje se i na sam pogled nepoznatih očiju bacaju pravo na grlo. Mužjaci su uglavnom stalozeniji, neverovatno svesni svoje snage i „oružja“ kojim raspolažu u vidu ogromnih očnjaka, ali samo dotle dok ne procene da je vreme da krenu u akciju. Mužjaci jesu skloni izbegavanju sukoba, ne zato sto zaziru od protivnika već takodje zbog jedne bitne, ako ne i najbitnije odlike karaktera ove rase, a to je da ne štede ni sebe a ni svoje protivnike. Kada pravi Silvan udje u sukob sa zverima a i sa drugim psima, konačni ishod mora biti smrt, ili njegova ili njegovog protivnika, treća solucija jednostavno ne postoji. Jos jedna vrlo bitna odlika njegovog karaktera je ta da sa gotovo istom dozom žara i strasti čuvaju svoj posed, tj. posed svoga gospodara i od zveri i od lopova pa čak i od komšijske stoke ili živine. Njemu ne promiče ništa, a ako kojim slučajem to što udje u njegovo dvorište nije dovoljno pametno da se brzinom svetlosti okrene i pobegne iz njega, sve su prilike da će tu i završiti svoj zivot. Silvan je prava definicija psa jednog gazde i pas prema kome se sa istinskim poštovanjem mora ophoditi čak i njegov gazda a nepoznata lica pogotovo na šta mnogi ljudi nisu navikli, ustvari odvikli su se od pravih pasa.

Znamo svi da je srpska istorija, i ne samo srpska već istorija svih naroda Balkana, bila veoma burna. Pre Kosovskog boja, veliki broj ovih srpskih zmajeva ostavio je svoje kosti na bojistima od Istre do Crnoga mora. To ipak nije bilo pogubno po rasu. Nešto mnogo gore deslio se upravo posle Kosovske bitke i Otomanskog osvajanja. Pomor ostrih pasa od strane Turaka koji je usledio imao je veliki uticaj na sve pse Balkana, ali čak ni samo to činjenje nije bilo toliko opasno koliko je bilo prihvatanje i ukorenjivanje Otomanskog shvatanja psa kao nečiste i prljave životinje, Šejtanovog pomoćnika. Još jedan udarac zadesio je relativno skoro tada vec retku rasu. Bili su to I i II Svetski Rat. Ponovo su se dešavala ubijanja pasa koji su čuvali imanja svojih gospodara. Posle II Svetskog Rata, svest naroda o njihovim psima je i dalje opstala, ali pasa je bilo malo. Tada se dešava nagla popularnost Nemačkih Ovčara koji su tada ipak bili gotovo identicni sa Stepanićovom kreacijom, a malo zajednickog su imali sa danasnjim kinološkim idealom ove rase. Narod prihvata ove pse, i zbog izvesne slicnosti (iako su ovi psi bili mnogo niži) prihvata ih i to pod imenom Vučjak. Žal za vremenima starim…

Danas jos uvek postoji izvesna populacija Zmajeva ili Silvana, mada veoma, veoma mala. Ljudi koji ih drže, zbog svega kroz šta su ti psi prošli nisu, i verovatno još dugo (a mozda i nikad) neće biti raspoloženi za priču o njima. Kaže se da je dostojanstvenije da rasa izumre, nego da nastavi svoj put izmenjena i omekšana da bi je ljudi lakse prihvatili.



Pratilac jednog od sinova Svarogovih je krilati vuk ili krilati pas, zavisno kako ko tumaci. Vuk je totemska zivotinja Srba, a krilati vuk Svarogovog sina zvao se (opet zavisno od toga kako se gde izgovaralo) Kuzmoj ili Kosmaj. Od tog imena kasnije proistice rec Zmaj kao naziv za pse Silvane, a povezivanje tog mita sa nekim gusterima i zmijama je samo cin priprostog naroda a cesto i serviran nam od samih neprijatelja nasih, sto je kasnije kroz proticanje vekova postao folklor koji su i vitezovi prihvatili.

Da se nije saliti sa istrazivanjem ove teme evo i pisanja na burek forumu o ovoj temi
Kada smo doshli u totalni ropac i kada se sve chinilo kao obichan mit jedan ucesnik u diskusiji pomenuo je te cuvene Silvane,Zmajare,Shumske zmajeve i kakve josh nazive nevuche za sobom...voleo bih da vam sada priushtim linkove i delove textova sa foruma o ovom psu ali sam ih pobrisao kada sam podizao sistem,nemogu da prezalim imao sam ceo jedan folder samo o redu,nego...reci cu vam kako je diskusija ishla...

Prvo smo trazili eventualne ostatke ovog psa danas koji je vrlo redak,trazili smo preko sajtova kinoloskog drustva srbije i naishli smo na vrlo mali broj primeraka...kasnije se pojavio problem shto se neradi o cistokrvnim Silvanima pa smo se bacili na trazenje pasmine i odlika i pamtim da ova vrsta psa dolazi iz Rusije da ga oni smatraju ovcharskim psom koji je zapravo sluzio samo za odbranu stada od napada medveda jer je pas po nekim navodima bio veoma krupan,naishli smo na tekstove gde pishe da od zemlje pa do vrha glave moze da ima i preko jedan metar i da mu gabaritnost podseca na medveda kada je svim nogama na zemlji...video sam neke slike i stvarno se radi o psu koji jednom reciju ogroman...pamtim josh da je mirne cudi i da bira sebi samo jednog gazdu i da ima gustu razbarushenu dlaku da je cisto crne ili cisto bele boje ali najbitniji znaci prepoznavanja koje smo mi pratili u trazenju cistokrvnog Silvana jesu bili tamno crna nepca i crne ili braon ochi...tako smo naishli na vrlo mali krug ljudi koji ga poseduje cak se secam nekih imena koje me je sramota da napishem jer cete mi se smejati a bila su poznata lica,to su inache imena koja nisam proveravao vecj iz procitanog preuzeo...tada se pojavio i taj lik koji je tvrdio da poseduje indenticnog psa i cak nam je slike izbacio i odgovarao je opisu,pas izgleda sablasno...posle nekog vremena se javio ponovo i rekao da mu je povaljeno u kucu i da mu je samo pas ubijen zasto?!?!neznam?? ...znam samo da smo diskutovali o tome da neko prati razvijanje diskusije....zadnja bitna informacija koja mi nikada neceje izacji iz glave,kada je lik doznao za ovo ceo topic i nekih cetrdesetak strana bilo je izbrisano,je to da se vlasnici ovih pasa na godisnjem nivou okupljaju na Staroj planini u nekom napustenom srednjovekovnom manastiru...o kom manastiru se radi i gde je to mesto do dana danasnjeg nishta nisam doznao jer me je skroz slomilo brisanje diskusije i za celu prichu izgubio sam volju pa tako i za istrazivanje...



ЗАКОНИК РАСE...

Наш крвни змај је голем, здрав и моћан. Добро је у телу повезан и складан, изгледом нам уравнотежен и грађом снажан. Раса је донекле дугља него вишља у телу, али мора се чинити једнаком и усклађеном. Постоје му двије врсте по величини и висини, три врсте по дуљини и саставу длаке, и четири врсте у обојености. У изгледу змаја су оситне неправде дозвољене, пошто нам је ово работна раса, где је здраво и племенито срце надалеко важније од лажне лепоте. Лозе нечистог порекла чија је расност најмање три пута истинита, а да им је изглед и особеност у сходности са расним нам мерилима се никако не смију сматрати џукелама, уколико су њихове радне врлине задовољавајуће. Нечисте лозе што у себи имају више стране крви него што је у претходној реченици прописано, али што поседују истинске одлике се морају доказати у нашим работама и затим пречистити и ослабити њихову страну крв парењем са истинитим змајевима. Изворне и крајинске врсте, као и наше змајеве што их расејаних има свуда по Божијем свијету се морају ценити у сходу са њиховијем истинским одликама и никако у поређењу са вољеним нам лозама, биле нам по традицији или личном нахођењу. Крвних змајева нам не остаде много, што због ратовања, што због мировања, према томе дозволити се мора парење међу вољеним нам лозама, барем док се не накоти довољан број истинитих змајева да би се старе поделе могле наново испоштовати. Бог наш му даде големо знање и истински дух, а мајка га земља обдарила ватром и храброшћу, па нема места незмајскоме кукавичлуку и неборбености у овој нам раси. Не верује никоме, припада себи и не да своје, а брату витезу је одан до смрти. Змај се мора држати подалеко од туђинаца и бранити нас од њих по потреби, али не смије бити слабог ума или зао. Будан је и муњевит у брзини кад брани од неправде, али му није у срцу да казни невине у туђини. Другим змајевима и псима јесте непријатељ, а страног човека не воли никако, док му неће наудити без изазова или из страха и злобе. Стоку мора чувати и добро поступати са истом, али се никако не смије устручавати да њоме влада и, ако затреба, гони и тера онде где му је газди мило. Они међу змајевима који зубима штету начине стоци или је усмрте ће бити упослени другде, а пожељно је да нам чувају имање и буду у приплоду са бољима од себе. Издајицама свога рода што храбрости немају да бране нам земљу, живот и стоку нашу мора бити забрањено да својим злом заразе расу. Ако који од њих усмрти и наједе се икакве стоке, тај ће и сам под ножем да страда. А доброг змаја који није за работу са стоком треба доказати као честитог ратника, заштитника огњишта, верног пријатеља и разумног љубимца, у супротном само постојање ће му бити виђено као увреда старој слави целе расе нашег змаја. Где год се змај пусти ту и сија, према томе они међу њима што светло не познају не смију ни приплода познавати. Који воли бројеве нека броји нешто друго, јер бројност наших змајева није то богатство које нам су наши стари дали. Треба поштовати традицију, а тиме ценити дух и срце далеко више од онога што је оку драго.
У змаја има истинитих врста од давнина, од њих свака драга витезу за гледати, али без битних разлика у особености и духу. Подела овијех врста и њихових праведних одлика нам у змају стоји овако: Долинска врста је јаких је костију и велике моћи, а да је сваки у њој складан и полетан. У покрету је овог змаја приметити као усклађеног, окретног и брзог... Још о овоме..., али никако прелаког и нејаког. Ова нам је височија врста у змаја, мада омањи међу њима и највећи међу планинцима могу бити исте висине. Леђа су долинцу права, некад меко спуштена ка репу, али такви нису цењени колико су они са равним или благо издигнутим сапима. Овом змају је глава од Бога уска, али не и танка, него моћна и пуна, иако је на око мала спрам тела. Врат му је подуг, но није као у оних за хајку, јер је и снажан као у лава. Прса се овом змају спуштају до лактова, али не ваља имати таквог где пређу даље но што треба. Складни међу њима се чине ногатима у свакој висини. Упоредити ову врсту змаја са братом му планинским је најпростије по дужини леђа, јер јесте ту краћи и складнији од њега. Планинска врста нам даде надасве тежег змаја, али никако не смије бити дебео и претежак да му засмета кретњи, брзини и работи. Челичних је костију овај планински сој и има му два обична пса у прсима и међу ребрима, али није као туђински брдски изроди, јер нашем змају је тело јако и моћно, а не претешко и меко. Наспрам долинске врсте овај нам змај има Богом дана леђа, која могу и до три мушке шаке бити дугља, јер они што се не могу окренути на планини и нису за планину. Леђа су му широка и права, са нешто вишим сапима упоред средине леђа код бољих међу њима. Глава је у овог змаја широка, али не преголема или тешка. Врат има нешто краћи од долинске врсте, али га ипак има, јер му је за видети и јесте оснажен. Ноге су му подугачке, мада изгледају краће од оних на којима му стоји његов долински брат, али ово је ради прса што знају висити испод лактова, иако има и по који ногатији се наћи. Овијех нам змајева има мање од осталих и морају се очувати, без цепидлачења у мерилима. Дуге длаке нам има више међу планинским змајевима, али је радо виђена у обје врсте. Дужина штитне длаке може бити од четири прста до осам прстију, док змајеви са длаком дужом од ширине седам прстију нису по мери, јер им се длака лако упетља и ућеба. Ова врста нека је или равно или валовито одлакана, али не смије бити коврџава. Под штитом, длака ће му бити густа и мека, а они који је немају нису за приплод. Најбројнија врста длаке је кратка у свих змајева, али уобичајена за долинску врсту по природи, а оваква длака може бити од једног палца до четири прста у дужини. Кратка одлаканост у штиту мора бити равна, густа и чврста. Без подштитне длаке, овакви змајеви да се не множе. Змајева коврџаве длаке нам понајмање има, а овој је врсти длака осреднје дугачка, вунаста и по који пут зна бити упетљана. Брада, брци и чупаве обрве на глави змаја ове врсте морају постојати, јер они којима је тело коврџаво, а глава ћосава нису истинити у својој раси, мада има и невољених налик овима међу дугодлаким нам змајевима. Брадатим змајевима под штитом може, а и не мора длака постојати. Мало их је, па какви да јесу нека их има, док год су истинити. У било које врсте змаја, црнима је боја чисто црна, без и једне мрље других боја и жутомркља на читавом телу. Длака под штитом је овој, као и свим врстама нашег змаја, у обојености црна, камена, кестењаста или крвава, док му кожа мора бити угљена. Табани да су црни као и сви нокти. Има нам у раси и белина, а ова је обојеност таква да се на црном змају нађу беле мрље, што на лицу и прсима, што на ногама, трбуху и репу. Црни змајеви са белим лицем нису никоме мили, али ако белина већ има, нека су такве да не поруже очи. Беле чарапе на ногама покривају шапе, али могу се наћи и неке што скоро до лакта се простиру, мада такви и гори змајеви од њих нису за понос. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају.
Црних са жутомркљем је змајева Бог раси подарио највише и од старина су нам ови вољени. Некима је лице отворено, а некима затворено, док онима што имају по још два ока изнад очију се највише славе даје. Црна боја нека је истинито црна, а жутомркље може бити од жита до крви. Шаре по ногама нису за ругање, јер је и ово старинско. Табани и нокти да су... Још о овоме... црни. Тробарвна је врста истоветна црној са жутомркљем, али да има и по коју белину на глави, прсима, ногама, трбуху и репу. Беле чарапе једнаке дужине се цене, али не до лакта. Змају ове врсте коме реп није сечен има да се види бели знак на крају репа. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају. Све истините врсте змајева се одличу здрављем, снагом и складном грађом, без икаквих претераних мерила што кретање кваре. У нашој раси има истинитих змајева високих нам тек преко врха кољена, а и по природи оних који нам раменима дорасту, а богме и прерасту наше појасе. По врстама им величину делимо како следи: Мушки змај планинскога соја је у рамену висок један лакат и три фртаља истог, не смије бити испод једног лакта, два фртаља и два палца, а није га ни по жељи имати у висини преко једног лакта, три фртаља и два палца. Планинске змајице су најдобрије у висини од једног лакта, два фртаља и два палца, а да нису височије од једног лакта и три фртаља. Змајице које су мање од једног лакта и два фртаља нека иду у работу, али нека се не множе. У долинском соју мушкоме је змају на Божијој вољи које висине он може бити, докле год му големост не успорава трк и окретност, а нама су најмилији они старински мужјаци што у рамену стоје два лакта високи. Мужјаке не би ваљало имати ниже од једног лакта и три фртаља, што је уједно и мера за најбољу висину сазреле му змајице. Женке које су височије за који палац од те висине и нису превелике, али која је у рамену нижа од једног лакта и два фртаља нам није на част и боље је за расу да се овакве не множе. Змај рођен у светлу је од Бога и његову истину морамо поштовати. Дозволити којекаквим изродима и издајицама расе да нам од змаја начине спрдачину је велики грех, према томе оне међу нама за које знамо да овакве држе треба правовремено опоменути, прије него што се огреше и упаре их са истинским змајевима. Змај по изгледу, а псето по особености и није змај. Није ни сваки витез светао нити је сваки сељак будала, значи оно што сељаку није за дозволити није ни витезу за опростити, као и што се оним сељацима што се нашијех правила држе једнака част мора указати као и праведним витезима. Што се тиче драгих нам лоза у раси, док год су истините нека су нам драге. У нашег је змаја више врлина но мана, али ћуд му не знати нити је праведно ни паметно. Они међу нама што држе ватрене змајеве и са њима побеђују звјери и злотворе, а удеси их да се огреше о нечије дјете или невиног туђина нам нису на част. Није ово пас, па да му се прашта слаба памет. Који змаја не зна, тај га ни не мора знати. Али они који знају правила, врлине и мане што их треба држати на уму, ти имају и ума да се ману икаквог посла са змајевима ако им се нашијех правила мрско придржавати или мешају мане за врлине. Уколико чине зло, а познају истину, њихов је грех седам пута већи од греха обичне будале. Од оних ратника међу змајевима што су земљу отачанства нашег бранили, а који се не опоравише од боја и насрћу и на старо и младо, и на своје и туђинско, да се везују и чувају, јер као и код људи, некима се из рата разум не поврати. Ако их је таквих и тисућу остало, нека их онда свих тисућу буде везано и да се ослободе икаквих работа. Срчаност и племенитост да се цене у оваквих змајева, али као што и витезу који је на крв навикао, тако и нашем змају коме се борба осладила може време мира бити и пакленије од бездушности. Нека им је сваки супружник доступан, јер ће нам одржати славну истину у раси, али ако који од оваквих усмрти нечије дјете, мора му се судити као и обичноме псу или каквој звјери. А ми што нашу расу знадемо, не смемо се спрдати ни Рашким, ни Маћедонским, ни Грчким, ни Приморским, па ни Арнаутским псима, јер све до једне су то племените расе и на част својим крајевима и нашем роду.
Не ваља заборавити да у свију њих су наши змајеви уденули злата у давнини, па су нам и те расе миле, јер ако није змај, онда јесте лав, а наши су лавови бољи од сваког туђинског пса. Има нам на свакој планини у царству добрих народних и крвних лавова што огњишта и стоку бране од давнина, па ако их и не воли, е нека их онда сваки змајар поштује, јер... Још о овоме... су срчани и честити, а наши су колико и змајска нам раса. Крајишницима да се не замери што су им пси, лавови и змајеви омањи, јер у нјиховијех зна срце бити и веће и племенитије него у нашијех овамо. Западним крајишницима што нам тамо море чувају ако устреба послати по којег змаја, нека им се најбољи од нашијех шаљу, јер нам земљу чувају и славу старинску од јереси латинске. Восточним нам крајишницима што нам тамо море чувају, а са Бугарима деле и пању и земљу, да се змајеви не дају док се са Бугарима наново не поратује, јер то нам је братство са њима нејако, а тамо нашем Карпатском роду да се радо помогне и змаја пошаље. У јужним крајинама нам Грчка браћа славу и оно море чувају од црног зла, па зато кад им понестане змајева, да им се одведе онолико добрих колико им срце пожели. Докле год нам се простиру равнице на сјеверу, мора ту бити и змајева, јер тим нам се крајишницима увек неко латинско зло спрема од којеликих полувјераца. Сваки наш духовник, био он игуман или поп, па и калуђер коме устреба змај, да му се не прода, него да се поклони. али само мушки. Свим нам војводама и кнежевима у туђини се мора по један љути змај у службу дати, а уколико пожеле и тисућу, и тисућу да им се да. Који змајар подари и једнога змаја отровнику или мађијнику, томе да се сви змајеви одузму. Који се нађе да се змајем помаже у разбојништву, да му се змај одузме и суди за два злочина. Са приселицама о нашем змају не ваља зборити, али кад им унуци отроке добију и расу пожеле, да им се добар прода. Свакоји поштен работник, ратар или сточар, па и Влах и присни Арнаут који пожели змаја, нека им се прода, али уколико се докаже њихово држање да је нечастиво, змаја да им властелин одузме. Змају коме је газда погинуо или умро да се нађе нови, као и газди коме је змај погинуо или угинуо да се подари нови. Селима што уз псе држе и змајеве да се забрани икакво парење међу њима без властелинске дозволе. Уколико се ничијом кривицом по који змај отме са имања газдиног и озлати туђег пса, да се потомство пошаље у работу и од њих проберу добри и упаре са истинитим змајевима. Трговцима нашим што и псе воде у свијет на продају странцима, ваља се забранити држање змајева, јер су нам их и превише расејали по туђини у старим данима. Који трговац из свијета доведе неког отуђеног нам змаја, мора га дати у работу да се покаже и докаже, а ако ваља мора му се крв пречистити и истините врлине повратити. Од сељака што држе више од два змаја за поштену работу се добри међу њима морају узети кад нам војска зарати и у бој их ваља послати. Змајевима што битку преживе, а не врате се из битке, да се уђе у траг прије него што се у шуму врате и забораве своје људе. Сељаку чији змај главу изгуби у боју има да се нови нађе и то од добре лозе. Овај законик да се свима жто држе змајеве у ум постави и довјека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би ни било, тако нас без змајева неће ни бити. Свако лето је Господње.

Ovo je prekracena i izmenjena verzija, tj. koliko sam ja upucen jedan od zagovornika javne obnove rase u drugoj polovini prosloga veka je uzeo na sebe da prekroji stari zakonik i izbaci ono sto je po njegovom misljenju bilo suvisno i sto mu se nije svidjalo, pa se tako vise ne pominju nigde Crljeni (crvenkasto-braon boje, boje rdje) ni Sarovi (tigrasti zmajevi) koji su u stara vremena smatrani jednako vaznim kao i crni.
Makedonski karamani jesu nosioci zmajske krvi, ali daleko od toga da su oni najblizi izgledom zmaju, ovaj na snimku je svetlosne godine daleko od zmajskog izgleda. Zmaj bi trebalo da je po izgledu tj. gradji nesto nalik na turskog Kangala ili Srednjeazijskoga ovcara, ili kako neki kazu najbolje slici na mesavinu Azijata i Nemacke Doge, samo sto nije nuzno da bude ii toliko visok.

epirski molos i karaman po genetici najblizi.Ako se u leglu sarplaninca pojavi izrazito crno stene ono bi se moglo nazvati zmajem.Ili bar necemu sto ima dosta te genetike.Ali takodje razne srpske rase poput sarplaninca,spp,tornjaka i uopste Helmske rase imaju zmajskih gena.Al od kada su turci poceli sa svojim zulumcarenjem po srbiji takodje su i ubijali te agresivne ,velike,crne pse.A ni nasi kinolozi ne pomazu mnogo toj prici jer ti crni sarplaninci,koji su vrlo rijetki,smatraju se losim primjercima rase.Cak je i medju tornjacima nestalo tipa koji se zove grlin,ima ga ali vrlo malo.A i Aleksandar Makedonski imao saplaninca.

A ovo je sad jedan zanimljiv tekst o sarplanincima,koji je plod razmisljanja nekih kinologa:

ПОРИЈЕКЛО ШАРПЛАНИНАЦА
Досад прихваћена теорија говори нам да су, некада давно у праисторији, пастирски пси сишли са Тибета и заједно са својим чобанима кренули у свој незадрживи поход на запад све до Гибралтара. Ова теорија се заснива понајвише на фантастичним причама највећег свјетског лажова свога доба Марка Пола, који је тврдио да на Тибету постоје пси велики као магарци, са главом као у лава. Али историчари су према Марковим описима Кублај Канових гардиста неопозиво установили да овај маштовити младић никада није био на двору тада највећег свјетског владара. Пси које су тамо пронашли енглески колонисти једва да су били нешто изнад просјека већ познатих пасмина ( 65 цм ). Постоји међутим, једна друга истина, за чије изношење изгледа нема довољно храбрости ни међу историчарима, а камоли међу кинолозима. Истина - која точак европске историје покреће управо са брдовитог Балкана.
Познати археолог Сер Гордон Чајлд тврди да је баш на нашим просторима прије 7 хиљада година откривена бронза и њено ковање. Тада долази до незадрживог ширења овог античког народа који уз помоћ развоја металних алата и оружја успоставља потпуну контролу над племенима из позног каменог доба. Обожавају велики број богова, највише бога Бака, оличеног у најмоћнијој животињи, дивљем бику – Туру. У ратним походима предводи их војвода Рикс( назван и Рекс или Рик ) који на глави носи шљем са божанским ознакама, биковским роговима! Племство се називало Гети, које други народи касније називају Хетима, Келтима, Галима и Галатима, погрешно преводећи назив нашег владарског сталежа. Оно што је Чајлд доказао и признао, а што други историчари поричу, је то да су ови народи уствари Сербска племена. Ти најмоћнији ратници, ширећи своју територију, због своје заштите уз себе држе и своје највјерније и најхрабрије чуваре тога доба – велике пастирске псе – Шарпланинце. Они их прате у шетњи и лову и наравно боре се поред њих у ратовима, заштићени кожним штитницима са бронзаним плочицама и шиљцима. Култ бика, големи пси, и ратнички менталитет пратиће их кроз миленијуме. Нису кржљиви Шерпаси прокрстарили Европом и Средоземљем, нити су икада сишли са Тибета, већ су то учинили антички Серби са Балкана у потрази за славом, богатством и новим животним просторима.
Jедна најезда Серба била је усмјерена ка истоку све до Индије, а друга ка сјеверозападу уз Дунав, Лабу и Рајну до Балтика и Ламана, па преко њега у Британију. Један римски центурион пише: „ До тих удаљених обала (Британских) вриједи отићи, ако ни због чег другог, оно због ратничких паса којима по снази и свирепости нема равних “.
Идући стопама својих предака Бака ( који је саградио Вавилон ) и Сербона (грч. Херкул) на трећи легендарни поход кренуо је и Лесандар Велики (грч. Александар) са мотивом да понови њихове освајачке успјехе. Попут њих је и сам Лесандар водио ратничке псе са собом. Ти велики пастирски пси су били Шарпланинци. Касније у римским записима стоји опис тих крупних балканских паса: „ Велике, длакаве звијери са лављим гривама “ (епирски пас). Епир је област на сјеверозападу данашње Грчке. Илири су били само једно од многобројних племена са Балкана која су говорила истим језиком и творила један народ – Сербе (Далмати, Меди, Трибали, Дачани, Трачани, Македонци итд.). Шар Планина је буквално чинила само средиште Илирије, па није ни чудо што је пасмина са ових врлети пријављена по први пут под именом Илирски овчар. Каснија политика догађања преправила су га у Југословенског, а данас је велико питање да ли ће постати Српски или Македонски.
Очајничка жеља скоро свих нација да својатају пастирске расе са својих простора и приказују их као своју оригиналну националну креацију потпуно замагљује стварно поријекло ових раса. Слично је и са потребом западних земаља да скоро свакој друштвеној појави дају римске коријене или барем грчке, обезвријеђујући постојање претходних цивилизација, наро... Још о овоме...чито источних, које називају варварским а касније паганским! А баш из културних и технолошких тековина ових народа настала је њихова култура. Римљани су освојили Балкан и западну Европу у последња два вијека старе ере, док су Молоси ( названи по илирском, сербском краљу Молосу ) обишли континент са Сербским племенима читава два миленијума раније.
Али Шарпланинац, као прастари балкански, пастирски пас представља поријекло свим другим планинским псима Европе и дијела Азије (Пиринејцу, Торњаку, Карабасу, Кувасу, Подхаланцу, Бернском пастиру, Тибетском Мастифу, Кавказцу, и др.) докле су допрла сербска племена раног бронзаног доба. Миленијуми одвојеног живота и селекције оставили су трагове у мањим фенотипским разликама, али суштина је остала непромијењена, сви су били и остали снажни, робусни, мецокефални, дугодлаки (рјеђе средње одлакан), непоткупљиви браниоци својих господара и њихових стада. Колика је снага Античког исконског предања најбоље илуструје податак да је на Косовском пољу Кнез Лазар, као изабрани ратнички вођа Срба, носио шљем са биковским роговима, а комплетна властела је у бој водила и своје велике псе, Шарпланинце! („Девет Југовића и са њима девет љутих лава „).
И на крају, да ли је пука случајност што су и данас најчешћа имена која се дају великим псима Рекс, Рик и Бак? Или ти ипак има нечег?


Prikačeni fajlovi:
Komentar fajla: Ovo je Mona, ona je Kuburin potomak, nastradala ove godine (ustvari sad vec prosle, 2006), posto je sama krenula na copor vukova.
062monawolfovpasjz9.jpg
062monawolfovpasjz9.jpg [ 30.79 KB | Pogledano 102 puta ]
Komentar fajla: Druga slika Silvana
Silvan.jpg
Silvan.jpg [ 6.62 KB | Pogledano 1471 puta ]
Komentar fajla: Treca predpostavka Rase Silvana
rokicrnameckavarkana.jpg
rokicrnameckavarkana.jpg [ 45.52 KB | Pogledano 88 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Re: Red Zmaja
Novi postPoslato: 26 Okt 2009, 22:52 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Kraljevski red Vitezova

http://www.kraljevskiredvitezova.org/


Надам се да људи који су желели да сазнају нешто о овом Реду, имају информације да читају овде , где сам то све прикупила,мада постоје и скептици да је ово само једна обмана
Мени се свиђа што сам све ово прочитала и захваљујем се свима који су пре мене поставили информације на својим сајтовима

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Red Zmaja
Novi postPoslato: 16 Feb 2010, 02:03 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Noć vitezova Ognjenog reda
Portret sultana Muhameda II

Piše Živan J. Grujičić
Sačuvani srednjovekovni izvori za Mačvansku banovinu (darovnice, povelje i putopisne hronike) nemaju pomena o Ognjenom-gradu, danas poznatijem kao Zmajevac, na ataru sela Plušca u opštini Osečina. Goletno brdo sa kamenjarima i strmim padinama obraslim u venju i sitnogoricu istočno gleda u dubodolinu Maleševske jaruge, a južno u kotlinu reke Jadar. Na zaravni njegovog dominantnog visa gotovo da i nema ostataka gradskih bedema, niti bilo čega što bi išlo u prilog legendi Podgoraca, koja kaže da je tu bilo jako vojno tvrđavište vitezova Ognjenog reda i rudarsko podgrađe u podnožju njegovih južnih kosa. Međutim, pronađeni gabariti srednjovekovne crkve i ostaci zaštitnih bedema (možda ranohrišćanske bazilike) na bliskom potesu Granici, kao i jedna sakralna crkvena sasuda (putir za pričešće ili Gral kod katolika, sa reljefnim žigom anđela koji svira fanfaru), pa antički i srednjovekovni drum koji se raskršćem odvaja sa venca planine Vlašić od glavnog Latinskog druma i silazi pobrđem u dolinu reke Jadar, prolazeći ublizu Zmajevca, mogli bi ići u prilog tezi da se tu nalazio grad. U prilog tome neizostavno idu i tragovi pronađenog rudnog trockišta (okana, topionice, odlivaka od olova, rudarskih lampi, antičkih i srednjovekovnih novčića) na kosama ponad ušća Maleševske jaruge u Jadar. Dakle, to što razvaline Ognjeno-grada i tvrđavišta više ne postoje, može se pripisati kasnije doseljenom stanovništvu na ove prostore koje je, gradeći sebi nove domove, koristilo već postojeći obrađen kamen sa bliskih, ruiniranih i napuštenih starostavnih gradina, neretko ih rušeći do temelja.

POD VOĐSTVOM POTURICA
Naravno, kako bilo da bilo, pomen Ognjenog-grada i nesrećni udesi koji su došli s novim vihorom rata – kada su Turci posle zauzimanja Srpske despotovine grunuli u Mačvansku banovinu – sačuvani su u narodnom predanju Podgoraca.
Po predanju starih Podgoraca, već na leto 1462. godine Gospodnje, neke tri godine posle zauzimanja Srpske despotovine, jaki turski odredi uveliko su počeli da se zaleću na najjužniju ugarsku provinciju Mačvansku banovinu, paleći i žareći, napadajući vojna utvrđenja koja su zdušno branile malobrojne posade združenih Srba i Mađara. Nakon zauzimanja i rušenja starog grada Žrnov na Avali, gde je združena vojna posada Srba i Mađara izginula do jednog, pošto nisu mogli zauzeti Beograd na koji su kidisali u više navrata, oko pet hiljada turskih vojnika na čelu sa Ali-begom Mihalogluom i Muhamedom Anđelovićem (poturčenim Srbinom Mihailom Anđelovićem, nekadašnjim velikim vojvodom kod despota Lazara Brankovića) produžilo je put ravnicom uz reku Savu ka utvrđenom gradu Bela Stena na severnim kosama planine Maljen. Posle neizdrživih juriša janičara na bedeme grada, videći da će zatvoreni između četiri zida izginuti od strela i eksplozija topovskih đuladi, Srbi i Mađari otvore kapiju i besomučno jurnu u gungulu osmanske vojske, boreći se lavovski i ginući do poslednjeg. Posle pada Bele Stene Turci su bili ubeđeni da nemaju više nikakvih prepreka na planiranom pohodu ka desnoj obali reke Drine, gde su nameravali da konsoliduju svoje trupe, izgrade nova utvrđenja i odatle izvrše upad u Bosnu. Naravno, kako nisu ponajbolje stajali sa brojčanim stanjem srpsko-mađarskih vojnika u Mačvi, kao ni sa brojem i rasporedom vojnih utvrđenja, napred su isturili izviđačke odrede koji su ih o tome obaveštavali. Tako se desilo da su turski izviđači, zalazeći sve dublje u oblast Podgora (podgorine), primetili pokrete manjih odreda hrišćanske vojske Srba i Mađara na vencu planine Medvednik, koji su obavljali svoje redovne aktivnosti osmatranja i očuvanja pograničnog pojasa između okupirane Srbije i Mačvanske banovine. Dabome, odmah im je postalo jasno da se tu negde, u pobrđu šumovitog Podgorja, nalazi jako vojno utvrđenje koje i dalje funkcioniše po ustaljenim pravilima, ne pridajući skoro nikakvu pažnju glasinama koje se već behu pronele po svim župama Mačve o njihovom upadu. Shodno tome, turski izviđači odmah su izvestili svog vojskovođu Ali-bega Mihaloglua o stanju u Podgorju, našta im je ovaj zapovedio da nastave dalje i pronađu to tvrđavište, kako bi na vreme skrenuo svoje trupe i udario svom žestinom.

MAĐARI I SRBI
Po predanju starih Podgoraca, zapovednik jakog tvrđavišta i grada na Zmajevcu (toponim brda Zmajevac nastao je nešto kasnije po despotu Zmajognjenom Vuku Grguroviću, jer se greškom mislilo da je on taj Ognjeni vitez koji je držao i branio grad od Turaka) beše neki krupan i crnoputi Mađar, srčan ratnik koji je predvodio vitezove Ognjenog reda, koji su obučavani u ugarskom Budimu i pod pokroviteljstvom ugarskog kralja Matijaša Korvina. U odredu vitezova Ognjenog reda, koji se behu zatekli u gradu na Zmajevcu u času nenadanog turskog napada, pored zapovednika Madžarina, nalazilo se još nekolicina Mađara, dok su većinu činili vitezovi srpskog porekla iz emigracije u Ugarskoj. Međutim, kako naglašava predanje, ti vitezovi Ognjenog reda, iako različiti po nacionalnoj pripadnosti i po jeziku, bili su međusobno bliski kao rođena braća; časni i dosledni kako to i priliči hrišćanskim vitezovima, bez obzira na pripadnost dvema hrišćanskim konfesijama. Njihov zajednički borbeni poklič, kao svojevrstan zavet viteškom Ognjenom redu, bio je: “Za Krst i hristijanstvo, umrećemo zaboravljeni na bojnom polju”.
Pred opkoljavanje tvrđave na Zmajevcu, obavešteni o tome od svojih graničnih odreda koji su dojurili u grad u panici, vitezovi Ognjenog reda su na jedan dan pre napada neprijatelja iselili stanovništvo rudarskog podgrađa i nekolicinu civila iz tvrđave, između ostalog i kćer svog vojnog zapovednika, uputivši ih u pratnji desetine običnih ratnika preko planinskog venca Vlašića ka desnoj obali Save, da bi se iz Posavo-Tamnave skelom prebacili dublje u Ugarsku.
Po narodnom predanju Podgoraca, posadu Ognjenog-grada (koji beše pre turskog napada tako nazvan po vitezovima Ognjenog reda), pored tridesetine vitezova, činilo je još dve stotine običnih ratnika, Srba i Mađara, koji su potpuno svesno stavili život na kocku pred daleko nadmoćnijim hordama nekrstijana.
Nepregledni odredi šarenoliko odevenih osmanlija, među kojima su prednjačili janičari prepoznatljivi po belim čalmama, pojavili su se u ranu zoru halakajući i podvriskujući uz potmule udarce maljica o ratne koševe i zavijajuću pisku zurli, naprosto izvirući iz maglovitog priobalja vodojaže reke Jadra, otpočevši sa ušća Maleševske jaruge u Jadar da namah bombarduju livenim topovima visoke kule i gradske bedeme Ognjenog tvrđavišta, pokrivajući konjičke odrede janičara koji se već behu dohvatili podnožja opustelih uzbrdica koje su se penjale gradu. Na artiljerijsku vatru turskih topova odgovorila je daleko žešća vatra livenih topovnjača karonada sa bedema tvrđavišta, od čijih kanonada kao da se zatresla zemlja, nakon čega najednom zalupaše teška bronzana zvona sa kubeta obližnje crkve na brdu Granici, razlegavši se jekom Turcima ponad glave, jer im hrišćanska bogomolja i beše ponad glave, na zaravni okomitog brda ispod kojeg su preduzeli napad. Ta nenadana jeka zvona, pričinjavajući se kao da dolazi iz zatamnjenih dubina neba sa svom svojom mističnošću, kako taj dan beše tmuran i vetrovit, sa predznacima kiše koja je se mogla spustiti svakog trena, za kratko je preplašila Turke i stvorila pometnju među vojnicima koji su upravo nastupali pešice, gutajući zlatastu prašinu koju je ispred njih dizala konjica janičara. Tu pometnju, to zastajanje i osvrtanje neprijateljskih vojnika ka visinama neba primetili su branioci Ognjenog tvrđavišta i usmerili topovsku salvu u njihovom pravcu, naprosto preoravajući podnožje kamenjara, kidajući i raznoseći mnoštvo dušmanskih telesina, našta neki uz vrisku i jauke otpočeše bežati nazad, ubrzo se vraćajući na povike starešina koji su jurili na konjima unaokolo, vitlajući i mlateći kandžijama po glavama strašljivaca. Međutim, kako je janičarska konjica izbila do pod bedeme i stala da ih obilazi sa leve i desne strane, nameravajući da opkoli grad i udari juriš na severnu kapiju, sa vrhova zidova kljuknuše crni i gusti mlazevi vrelog katrana, pržeći lobanje i tela balijaša, koji su jezivo vriskali i svaljivali se zajedno sa konjima niz strminu uz koju su došli. Isto to, smola i vreli katran, dočekalo je halakajuću hordu pešadije koja se već beše uspela do pod zidove grada, uspravljajući duge drvene lestve za pentranje. Uz to, sa vrhova bedema neprestano su grmele lubarde i karonade praveći pokolj u neprijateljskim redovima. Obični ratnici, koji nisu pripadali Ognjenom redu vitezova, namrgođeni i do zla Boga kivni na nekrste za čija su zlodela doznali od lutajućih monaha isposnika i nekih dubrovačkih trgovaca, koji su još od Valjeva bežali ispred razularenih hordi balijaša i vergijaša, neprestano su izbacivali oblak za oblakom pernatih strela, koje su jezivo parale vazduh i šiljkom se zabadale u jurišajuća telesa dušmanina.

POKOLJ OSMANLIJA
Već prvog dana neprestanih pokušaja da osvoje Ognjeni-grad, nehristjanske vođe su pred prvi mrak, nakon što su se razišli olovni oblaci i na zapadu se pojavio odsjaj zagasitocrvene pruge, malo bolje bacile vizir na bojno polje na padinama ispod grada. Bojište prekriveno stotinama mrtvih, između kojih zlokobno svetluca pokršeno oružje pri krvavom odsjaju sunca na zalasku, zaustavljalo im je dah. Ali-beg Mihaloglu, sultanov namesnik za Smederevski sandžak, neprestano je nešto mučao i grizao zubima podvraćeni vrh svoje jareće brade. Izgleda da je tek tada shvatio da posadu tog “šejtanskog tvrđavišta”, kako ga je nazivao, ne čini samo obična gungula razgoropađenih i živčanih vojnika. Galameći najposle na sebi potčinjene starešine, doveli su mu jedan “živ jezik” (zarobljenog hrišćanina) koji im je, pod pretnjom nabijanja na kolac, priznao da se u tom gradu, pored mnoštva običnih ratnika, nalazi i odred vitezova Ognjenog reda. Doznavši to, odlučio je da sutradan uputi svu raspoloživu konjicu i pešadiju na severnu stranu tvrđavišta, da nezaustavljivim jurišom pokrše kapiju okovanu gvožđem i sačine klanicu među hrišćanima. Međutim, tu zamisao nije mogao da ostvari, jer su upravo te noći, negde u gluvo doba, dok je ceo turski tabor uveliko spavao, vitezovi Ognjenog reda sa preko dve stotine svojih ratnika tiho napustili tvrđavu i ušunjali se kao senke među pospane balijaše i vergijaše, otpočinjući stravičan pokolj u nebrojenoj ordiji sultana Muhameda II. I dok su se Turci rasanili i shvatili šta im se dešava, poklano im je preko pet stotina ljudi, ali tada su preživeli vitezovi Ognjenog reda uveliko bili izvan njihovog taborišta, jašući ispred gungule svojih ratnika ka visovima Vlašića, napuštajući grad i odlazeći u prekosavske oblasti Ugarčića. Međutim, i pored teškog poraza, Turci su ubrzo konsolidovali svoje trupe i prebacili se preko Drine u Bosnu, zauzevši sve tamošnje gradove bez većeg otpora, kojom prilikom je uhvaćen i ubijen kralj Bosne Stefan Tomašević, sin starog kralja Tomaša.

ZMAJOGNJENI VUK
Ognjeni-grad ili Ognjeno tvrđavište, pogrešnim tumačenjem kasnijih doseljenika, dobio je naziv Zmajevac, kako predanje kaže, po srpskom despotu u Ugarskoj emigraciji, Zmaj-ognjenom Vuku Grguroviću. Naravno, Vuk Grgurović, nesuđeni pretendent na presto Srpske despotovine, te 1462. godine Gospodnje još uvek se itekako nalazio u Carigradu kao turski vazala sultana Muhameda II i nikako nije mogao učestvovati u odsutnim borbama oko Ognjenog tvrđavišta, mada niko ne spori da je kasnije, nakon bežanja iz turskih ruku, i sam pripadao Ognjenom redu vitezova, zbog čega je, uostalom, i dobio nadimak Zmajognjeni.

Извор

http://www.treceoko.novosti.rs/code/nav ... icleId=226

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Re: Red Zmaja
Novi postPoslato: 13 Mar 2010, 18:05 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Vitezovi Reda zmaja
Vinston Čerčil

Piše Spasoje Vlajić
Pukovnik Ljuba je sedeo za svojim stolom, a pored prozora, okrenut vratima, stajao je visok, koštunjav čovek crne kose i brkova, izraženog nosa, odeven u crne pantalone i belu košulju. Pogledali smo se. Sa širokim obrvama i neobičnim sjajem u očima, a nekako setnim i toplim pogledom, zbunjivao je svojom gorštačkom pojavom. „Kao da je iskoračio iz drugog vremena“, pomislio sam, a on mi je pružio ruku.
- Vulko. Zovu me i Mitar.

ZMAJEVITI VULKO
Dubok, prijatan glas utonuo je u tišinu. Činilo mi se da ga i dalje slušam i razumem šta govori. Bio je to osećaj nekog natčulnog zgusnuća, neke misaone energije koja me je povezivala sa njim. Slično iskustvo sam ponekad imao u društvu sa SRB-om, kad smo se razumevali i bez reči.
- Vulko je pesnik iz okoline Višegrada, ali... Jesi li čuo za zmajevite ljude? – iznenadio me je pukovnik Ljuba.
- Ponešto.
- E, Vulko je čovek - zmaj!
Očekivao sam da se pukovnik šali, a on je ozbiljno nastavio:
- Vulko se bavi stvarima koje nas zanimaju. On mislima utiče na događaje, predviđa i stvara budućnost, i u stanju je da istovremeno bude na različitim mestima, ali i u različitim vremenima.
Mada sam teorijski znao o čemu se radi, zbunjeno sam ćutao, još nepripremljen za suočavanje sa tim pojavama.
-Po tvojoj svetlosnoj i svestranoj formuli, čovek može da izmesti svest iz tela i kao svesno energetsko biće da bude na različitim mestima – ponovio je ono što sam mu ranije govorio, a što je objašnjeno u knjigama «Skriveni zakoni sudbine» i «Rajski ritam života».
- Da, ali to je samo teorija - oprezno sam potvrdio.
- Vulko će ti pokazati kako se to praktično postiže. On boravi u Italiji i Švajcarskoj, a povremeno će dolaziti i u Štutgart. Pomoći će ti u nekim stvarima. Videćeš da i mi zmaja za trku imamo.
Pukovnik me je stvarno iznenadio. U meni su se lomile dve svesti: jednu su privlačile, čak i očaravale te mogućnosti, ali ih je druga odlučno odbacivala kao jalove maštarije. Da li će vreme približiti, ili još više razdvojiti ta dva stava? Strepio sam od tog rascepa u umu. On bi me uznemirio i pokolebao u istraživanju.
- Objasni o čemu se radi - ozbiljno sam rekao pukovniku kad smo ostali sami.
- Verovatno si čuo za zduhaće, vilenjake ili ljude zmajeve – opušteno se smešio. - To su osobe sa «otvorenim trećim okom». Vulko je jedan od njih.
- Zašto ga zovu i Mitar? – palo mi je na pamet.
- To je samo onda kad se izmesti u vremenu - još više me je zbunio i odmahnuo rukom, dajući do znanja da to sada nije važno. Pružajući mi svitak listova, naglasio je:
- Ovaj članak će ti koristiti. Napisao ga je jedan naš saradnik, antropolog i istoričar umetnosti. Videćemo se za tri dana.

LJUDI - ZMAJEVI
Članak je bio sastavljen iz tri dela. U prvom je pisalo:
«Ljudi-zmajevi su u našem narodu poznati pod imenima: zduhaći, vilenjaci i zmajevi. Verovanje u njih je i danas rašireno, o čemu svedoči i novinarka Vesna Mališić.
„Po obroncima Zlatibora i Tare prostire se selo Kremna. Smešteno je između Užica i Višegrada i poznato po kremanskim prorocima. U tom kraju, koji sateliti ne mogu da snime, gde ljudi ne umiru od raka i vide dalje od drugih, a vode leče ono što medicina ne može, i danas žive neobični ljudi.
Svi u selu znaju za neobičnu sposobnost Ljube Bogosavljevića da vlada vetrovima. Priča se da on može da uputi vetar u suprotnom pravcu. Voli i poznaje Taru. A njegovoj prognozi vremena više se veruje nego meteorolozima.
O tome kako je Ljuba zagonetan čovek, pričala je njegova žena:
„Još kad sam se udala za njega, primetila sam da mu je priroda drugačija. Iz sna, izađe iz kuće, rekla bih spavajući, i opet se vrati u krevet...“
Ipak, za ukućane to nije ništa čudno. Ljuba legne, telom je u krevetu, a duhom negde nad Tarom. Umiri se tako, nigde ga nema. Kad se vrati, oseća se iscrpljeno, a nigde se iz kreveta nije makao. Taru oseća i kad god može ode peške, osami se i razmišlja. I otac mu je u mladosti bio takav.
Za njega se kaže da može vetar da otera iz ovog kraja, drugim može da napravi vetrove, da ih usmeri prema njima... O tome doktor Milosavljević priča:
„Postoje ljudi osetljivi na vetrove. Čovek reaguje na prirodu. Različita su bioritmička strujanja kod raznih ljudi. Naboj električne struje iz vazduha remeti čovekov bioritam. Ako je čovekovo polje tako poremećeno, postoji njegova različita impulsivnost i reagovanje. Čak i mogućnost da utiče na prirodu“...
(Ovaj članak o natprirodnim svojstvima Ljube Bogosavljevića iz Kremana, objavljen je 22. maja 1982. godine u beogradskom listu „Duga“).
Ova shvatanja o ljudima - zmajevima imaju bogatu podlogu u predanjima, a i u istoriji.
U drugom delu članka je izneto da je predstava o zmaju od drevnih vremena povezana sa srpskim imenom. Pored ostalog, i sam Zevs, vrhovni bog starih Grka, savladanog zmaja Tifona bacio je u jezero Serbonis na Sinajskom poluostrvu. Ovo jezero, pod srpskim imenom, dva puta pominje i «otac istorije», Herodot.
Sadašnji Srbi razlikuju tri grupe zmajeva: zmajeve ljude, zmajeve zmije i zmajeve poistovećene sa meteoritima.
Najviše se govori o zmajevima ljudima. To mogu da budu prividno obični ljudi. Međutim, kad naiđe nepogoda, oni se umire i kao da spavaju. Tad im iz tela izlazi duhovna snaga i odlazi da se bori sa alama, predvodnicima gradonosnih oblaka. Tu se zapravo radi o sukobu energija: one unutrašnje, koju nose moždani talasi, i one spoljašnje, koja u vidu elektriciteta prethodi nepogodi. Čovek-zmaj misli i radi kao i obični ljudi, ali se odlikuje nadljudskim osobinama: ima ogromnu snagu, može da leti, viđa se na različitim mestima, u stanju je da čini razna čuda i, što je posebno značajno, ima dobre osobine. On se bori protiv nepravde i zla uopšte.
U hrišćanskim živopisima, zmaj se prikazuje kao stvarno biće kome Adam daje ime. Recimo, na fresci u crkvi Sv. Nikole Anapafsasa (Meteori, Grčka), Adam je imena dao najpre lavu, zmiji, orlu i zmaju.
Iz žive predstave o zmaju, koji nije biće zla nego oličenje snage i neobjašnjivih moći, nadahnuće su dobijali drevni i srednjovekovni vitezovi Reda zmaja. Srodno kao na Istoku, zmajeviti vitezovi deluju na Zemlji, ali i u onom delu nevidljive stvarnosti gde se u sukobu energija začinju materijalni događaji. Ta skrivena svojstva - da umom utiču na pojave - čine od njih posebne ličnosti.
Kao što je ranije opisano, zmajeviti ljudi su u našem narodu poznati kao vilenjaci i zduhaći. Oni se bore protiv prirodnih stihija, i to u nekim višim dimenzijama gde pokretačke energije samih stihija dobijaju lik živih nemani, ala i vetrogonja.
Iz tog nasleđa, povezanog sa onim što se danas opisuje kao delovanje u astralnoj ravni, izvan poznatog telesnog sveta, potiču i srpski vitezovi Reda zmaja. Sa svojom snagom i neobičnim svojstvima, oni su opevani u narodnoj poeziji, predanjima i bajkama. Preko despota Stefana, zatim Zmaj Ognjenog Vuka, Zmaja od Noćaja, Zmaja od Jastrepca i drugih, oni su ostavili u istoriji i svoj stvarni trag.
U trećem delu spisa navodi se podatak da je sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarević, bio prvonoseći pripadnik čuvenog viteškog Reda zmaja. Red je 12. decembra 1408. godine ustanovio ugarski kralj i potonji rimski car Žigmund Luksemburški. Od dvadeset i četiri člana prvog reda nosilaca najvišeg odlikovanja, ordena zmaja, despot Stefan je bio na prvom mestu. On je obrazovao srpsku vitešku školu u koju su, zahvaljujući despotovoj slavi, u Beograd pohrlili mladi plemići iz cele Evrope. Želeli su da ih Lazarev sin rukopoloži u vitezove, jer je to značilo slavu, ali i veliku obavezu da se moraju uvek ponašati prema pravilima junaštva i časti, zapisanim u srpskom viteškom zakoniku, kodeksu.
U vreme despota Stefana, Beograd je bio prestonica viteštva i tajnih znanja. U svom dvorcu, današnjoj Despotovoj kuli na Kalemegdanu, on je okupljao najpoznatije zvezdočitače, alhemičare i mistike tog doba, pre svih molitvene tihovatelje, isihaste. Zlatni vitez Reda zmaja, pesnik, prorok i posvećenik tajne nauke i skrivenih znanja, despot Stefan je otvorio kapije budućnosti sve do naših dana. Kroz vekove su ga prenosili pomenuti Zmaj Ognjeni Vuk, Zmaj od Noćaja, Zmaj od Jastrepca... A ima li dubokog smisla i to što je Nikola Tesla bio zaljubljenik u poeziju Zmaja Jove Jovanovića?»
Na kraju ovog članka, koji sam dobio od pukovnika Ljube, rukom je bilo dopisano:
«Šta je danas sa zmajevitim ljudima za koje se smatra da su gospodari vetrova i drugih stihija? Mogu li ljudi-zmajevi, srodno onome što je tvrdio Nikola Tesla, mislima uticati na prirodu, istražujući oluje i zemljotrese?»

ČERČIL JE PREDOSETIO
- Pročitao sam članak o ljudima-zmajevima. Međutim, sve mi je to daleko, nejasno, neverovatno i, na kraju, koja je svrha takvog pristupa? - upitao sam pukovnika Ljubu.
- Krenuću od septembra 1943. godine - nasmejao se, otvorio svoju beležnicu i veštinom dobrog predavača, počeo: - U to vreme, Čerčil je održao govor na Harvardskom univerzitetu u SAD. Tom prilikom, dao je obrazac za budući način ratovanja i osvajanja.
Videvši da zapisujem, polako je čitao iz svoje beležnice:
- Čerčil je smatrao da će znanje i um biti mnogo moćnije oružje od vojne sile i kaže: „Upravljati onim što čovek misli, nudi daleko veće dobiti od oduzimanja zemlje, ili pojedinih oblasti drugih naroda, ili njihovog iscrpljivanja i iskorišćavanja. Buduće carstvo će biti carstvo uma“. Pod tim uticajem, britanski brigadni general Džon Ris, okupio je Grupu za upravljanje umom, ponašanjem i za „ispiranje mozgova“. Tako se u istraživanje svesti i nepoznatih duhovnih sila uključila i vojska. Posle prvih uspeha na Univerzitetu u Saseksu (Velika Britanija), ova istraživanja su se prenela na Mičigenski univerzitet u SAD, a zatim i po drugim mestima. Istražuje se uticaj poznatih i nepoznatih sila, uključujući i skrivene moći uma na prirodu, stihije, telo, razum, dušu, život, budućnost.
Pošto su rezultati premašili očekivanja - nastavio je pukovnik - rad tih naučnika su podržale država i vojska. Svrha je moć, konačna moć vladanja nad prirodom i ljudima. Da bi upravljali energijom misli i ostvarili svoje namere, pored nauke koriste i ono što je magijsko i parapsihološko. Recimo, u SAD se koristi vudu magija i kabala, a u Sovjetskom Savezu tajna šamanska znanja.
- Vidiš - značajno me je pogledao - to više nisu maglovite priče o retkim osobenjacima koji se bave zabranjenim tajnama, nego postoje čitavi timovi, jedinice i službe koje rade na tome. Najpoznatija mesta gde se vrše ta istraživanja su Menlo park u SAD i grad Semipalatinsk u Rusiji.
Zamišljeno sam ćutao, a on je naglasio:
- Eto, zato sam ti govorio o ljudima-zmajevima i vitezovima Reda zmaja. Sa potporom u nauci, ali i zaboravljenom znanju predaka, naša vojska stvara odbranu od psihološkog, parapsihološkog i, uslovno rečeno, magijskog delovanja.
- Mislim da je u osnovi svega toga čista fizika. Radi se o uticaju elektromagnetnog zračenja, posebno niskoučestalih moždanih talasa, na ljude i prirodu.
- Baš tako! - podržao me je. - E, vidiš, tvoja nauka i Vulkova drevna znanja su kao stvoreni da se objedine i omoguće nam prednost u toj oblasti. Naravno, na tome rade i drugi timovi.

DVOBOJ MISLIMA
- Stvarno misliš da se u vojnoj primeni psihologije i parapsihologije možemo uspešno nositi sa Amerikancima, Rusima...?
- Što da ne?! Bićemo prvaci sveta, kao u košarci - nasmejao se, a onda ozbiljno nastavio: - Vulko će povremeno dolaziti u Štutgart. Zajedno ćete objediniti teoriju i praksu o uticaju misli na prirodu, događaje, budućnost. Kad vaša iskustva budu postala operativna, primenljiva u obuci, stvorićemo posebnu jedinicu ljudi-zmajeva. Obučićemo ih da se uspešno suprotstave njihovim vešcima, kabalistima, vudu magijašima, psiholozima i parapsiholozima.
- Zašto ta istraživanja ne obavljamo ovde? - pitao sam.
- Radimo i ovde, ali ste vi potrebni tamo - odsečno je odgovorio. - Svoje znanje i iskustva ćete primeniti na licu mesta.
- Molim?!
- Ne brini - smirivao me je tihim glavom. - Samo želimo da proverimo može li Vulko da suzbije njihove vešce i veštice. Ako bude savladao tu prvu, najnižu prepreku, onda idemo dalje...
- U boj sa njihovim kabalistima i vudu magijašima.
Gledao sam ga sa nevericom, a on je mirno nastavio:
- Megdan između Vulka i vođe njihovih crnomagijaša, zovu ga Crni Luc, biće 30. aprila, kod hrama blizu izvora Glemsa. Mesto dobro poznaješ.
- Zašto baš tada, na tom mestu?
- Tog datuma je Valpurgijska, veštičja i noć Hitlerovog samoubistva. Te noći, crnomagijaši biraju senovita mesta, poput ruševina drevnih hramova ili zapuštenih grobalja, i tu vrše posebne rituale. Uperio je kažiprst prema meni i povišenim glasom rekao:
- Poznaješ teren. Budi te noći pored Vulka da bi mu pomogao.
- Čoveče, o čemu ti pričaš? Ne dolazi u obzir! - oštro sam odbio.
- Ma, ne plaši se! To je samo dvoboj mislima, dvoboj u astralu. Uostalom, nije naređeno da učestvuješ. Ako hoćeš doborovoljno, pomozi, ako nećeš, ne moraš. Ali znaj - prodorno me je pogledao - ta proba sa Vulkom je važna. Ona će pokazati da li se naši zmajevi mogu nositi sa njihovim vešcima.
Sve mi je to bilo daleko i strano, a on je i dalje razvijao svoju priču:
- Osposobićemo naše zmajeve da pobeđuju kabaliste, vudu magijaše, parapsihologe... Koristićemo i Teslinu tajnu.
- Je li to sve? – umorno sam prozborio, znajući u kakvu me mrežu uvlači.

UZOR JE DESPOT STEFAN
- Nije sve. Od najboljih pripadnika ljudi-zmajeva, obnovićemo viteški Red zmajeva. Sa njima ćemo poraziti sataniste, prvo u duhovnim dimenzijama, a onda i na Zemlji. Uzor nam je despot Stefan Lazarević. Njegove zmajevite sposobnosti, vrline i blagodeti, razvijaćemo i kod sadašnjih vitezova.
- Zanimljivo. Reci mi nešto više o tome.
- To će biti duhovno viteštvo - zaneseno je govorio. - Razvijaće se kroz tri stepena. Sa porastom iskustva zadaci će biti sve teži. Počeće borbom protiv veštičarstva i magije, proširiti se na polja parapsihologije, a završiti pobedom nad satanistima. Planiramo da organizovani početak bude 12. 12. 1992. a da se prvi od ta tri koraka završi do 12. 12. 2008. godine. Od tada ćemo biti sposobni da krenemo dalje.
- Zašto su važni ti datumi?
- Zato što je na taj dan, pre šest vekova, dakle 12. 12. 1408. godine, despot Stefan proglašen za najvećeg evropskog viteza.
Pre nego što smo završili razgovor, pukovnik me je podsetio:
- Očekuj Vulka i njegov ponoćni megdan sa vođom crnomagijaša u Nemačkoj, Crnim Lucom. Ako budeš tamo, tvrdim da ćeš videti stvari koje ne možeš ni da zamisliš. U košarci smo prvaci sveta, a u duhovnom viteštvu - još jači.
- Ne! Ovo je strogo poverljivo. SRB i Vulko se ne poznaju, mada su već povezani nevidljivim nitima.
Ustao sam da bih krenuo, ali me je zadržao:
- Do sledećeg dolaska završi predlog plana za organizaciju Grupe, razmisli i o šifrovanom imenu. Uradi to što pre, jer od 12. 2. 1992. počećemo sa žestokim radom.
- Je li to sve? - požurivao sam ga pošto sam imao još jedan sastanak.
- Doznaj što više o udruženju NjEL, sa kojima bismo mogli da sarađujemo, ali i o našim protivnicima, ljudima crnih imena - ostavio me je u nedoumici.

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Red Zmaja
Novi postPoslato: 23 Maj 2010, 16:33 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Od ratnika do vampira
Sve što (ni)ste znali o Drakuli
Vlad III Drakul

U znak zahvalnosti Drakuli, zvonila zvona na hrišćanskim crkvama širom Evrope Katolici iz osvete od njega stvorili satansku predstavu vampira koji hara svetom iz svog planinskog zamka

Više od pet vekova kruže stravične priče o vampiru Drakuli koji iz svog planinskog zamka hara svetom i ljudskim sudbinama. Ove predstave uspele su da nadjačaju istorijske činjenice da je Vlad III Dragul-Cepeš, vladar Vlaške, istina veoma surov, bio narodni heroj i veliki ratnik u borbi protiv Turaka. Satanizaciji su ga iz osvete podvrgli katolici, a tome su doprinela i obeležja reda Zmaja, koje je nosio njegov otac Vlad II Drakul.

Zna se da je Vlad II Drakul u red vitezova Zmaja koji je obnovio i uspostavio ugarski kraj i rimski car Žigmund, primljen 1431. godine u Nirnbergu a na vlast je došao 1436. godine.
Njegovi sinovi su Mirča, Radu III Lepi, Vlad Kaluđer i Vlad III Drakul-Cepeša, koji je takođe bio član reda Zmaja.
Vlad II Drakul je članstvom u redu Zmaja bio zaklet na borbu protiv Turaka, ali je kasnije potpisao sa Turcima savez protiv Žigmunda. Sa sinovima Vladom III i Mirčom pratio je sultana Murata II u jednom od upada u Transilvaniju, koju se svojevremeno nemački vitezovi naselili katolicima uz unijaćenje domaćeg stanovništva.

Građani Šebesa su preduhitrili Turke i predali se Drakuli koji im je poštedeo živote i spasao odvođenja u tursko ropstvo. Kada su se takvi slučajevi ponovili, Turci su zarobili Vlada II i njegove sinove Vlada III i Rada III Lepim. Bio je “okovan gvozdenim lancima”, a da bi spasao presto i glavu ponovo se zakleo na vernost sultanu i kao taoce svoje zakletve Turcima ostavio sinove. Dečaci su poslati u Egrigiz u Maloj Aziji.
Vlad III bio je talac do 1448. godine, a Radu je ostao mnogo duže i zahvaljujući lepom izgledu postao sultanov miljenik. Njihovog oca Vlada II i brata Mirču ubile su 1447. godine pristalica Janka Hunadija.
Turci su 1448. godine uspeli na kratko vreme da na vlast u Vlaškoj dovedu Vlada III Drakulu (budućeg Cepeša), koji je tada imao oko dvadeset godina. Bojeći se transilvanskih ubica svoga oca, pobegao je u Moldaviju kod rođaka Bogdana sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava.
Drakula je ostao u Moldaviji do 1451. godine, a potom se vratio u Transilvaniju gde se ponovo povezao sa Jankom Hunjadijem. Njega je prihvatio za viteškog starešinu i učestvovao u svim njegovim vojnim pohodima, sve do Hunjadijeve smrti 1456. godine u Beogradu.
Vlad III Drakul je 1459. godine sa vlaškom vojskom od 20 hiljada ljudi napao i zauzeo veliki i dobro utvrđen grad Sibiu koji su držali Sasi katolici i nemački vitezovi tevtonskog reda.
Naredio je svojoj vojsci da ubije, osakati i nabije na kolac oko 10 hiljada ljudi, da se opljačka i opustoši čitava okolina.

Đavo i zmaj
Ime Drakul na rumunskom znači đavo, a znači i zmaj. Vlasi su sve hrabre, sposobne, ali i surove ratnike nazivali zmajem da bi se kasnije taj naziv promenio u đavo. Prvi koji je ovaj nadimak preveo sa značenjem đavo bio je katolički episkop Nikola od Modruše, jer je Vlad III Drakula jedno vreme zdušno proganjao katolike. Ovo ime su u porodici dobili i po zlatnom ordenu Zmaja koji oko vrata nosi Vlad II, otac Drakule Cepeša. On je i na zastavi imao zmaja, što su praznoverni seljaci protumačili da se udružio sa đavolom.

Sledeći grad bio je Brašov u kome je, navodno, naredio ubistvo i naijanje na kolac oko 30 hiljada ljudi.
Slično se ponovilo u Alšamu na Sv. Bartolomeja. Zbog ovakvog, pre svga turskog metoda ubijanja ljudi nabijanjem na kolac, prozvan je Cepeš (kolac-cepanica).
Kada su ga ponovo napali Turci 1462. godine Drakula se predao ugarskom kalju Matiji Korvinu. On ga je odmah bacio u tamnicu, potom okovanog poslao u Budimpešu i najzad u tvrđavu na Dunavu gde je u zatočeništvu proveo dvanaest godina.
Nemci iz Sibiua su mu se osvetili za stradanja, tako što su falsifikovali tri pisma u kojima se `vidi` da je lojalan Turcima. Međutim, Drakula je privukao pažnju Matijine sestre Marije pa su uslovi njegovog tamnovanja bivali sve blaži.

Drakulina prva žena je umrla ili se ubila u zamku pre dolaska Turaka 1462. godine, pa je mogao da se oženi Marijom pri čemu se odrekao pravoslavne vere. Pušten je iz zatvora i od kralja Matije dobija kuću u starom delu Pešte. Kasnije se odselio u Sibiu, pošto se prethodno pomirio sa njegovim građanima.
U zimu 1461. godine Drakula je izazvao sultana Muhameda II i u velikom vojnom pohodu osvojio tvrđavu Đurđu. Celokupnu posadu je odveo u Trgovište gde su svi zajedno sa izaslanicima, nabijeni na kolje. Navodno je ubijeno 23 800 Turaka. Drakula je naredio da im se odseku nosevi i uši. Taj stravični prizor dočekao je turskog sultana kada je najzad opseo Trgovište. Ovaj Dunavski pohod izazvao je oduševljenje u hrišćanskoj Evropi, u čijim su crkvama zvnonila zvona u znak zahvalnosti vlaškom vitezu.


Tri verzije smrti
U vezi sa smrću Drakule Cepeša, postoji više verzija. Po jednoj je poginuo posle bitke sa Turcima koji su ga opkolili. Presvukao se u tursko odelo a kako ga nije prepoznao, jedan njegov vojnik je hitnuo koplje i ubio ga. Druga priča kaže da su ga ubili boljari u Moldaviji kada je imao 45 godina. Treća govori da su mu boljari i njegov rođeni brat odsekli glavu sekirom i poslali sultanu u Carigrad. Sulejman Veličanstveni je poljubio glavu kao nepobedivu.


Turski sultan je pokrenuo kontraofanzivu i Drakula je morao da se povlači na sever. Spaljivao je sve za sobom, ne ostavljajući Turcima ništa. Bunari su zatrpavani, a kuće i sela rušeni do temelja.
Drakula je odlučio da iznenada upadne u turski logor i ubije sultana.
Napad koji je izvršen poznat je kao “Noć strave”. Vlaška konjica je napravila haos. Poginulo je više hiljada Turaka, ali cilj napada nije ostvaren - sultan je ostao živ. Naredio je povlačenje dela turske vojske, a glavnini vojske da uhvate Drakulu u njegovoj planinskoj tvrđavi. Slavni vitez ovoga puta nije uspeo da umakne.
Vlad III Drakula je bio hrabar ratnik i narod je bio ponosan na njegove vojničke uspehe bez obzira na sredstva kojima se služio. Bio je narodni junak koji je uspešno brano Vlašku od Turaka u mračnom i surovom vremenu.
Na reci Damhovici podigao je tvrđavu koja je kasnije prerasla u današnji Bukurešt. U blizini te tvrđave je ubijen 1476. godine. Sahranjen je u ostrvskom manastiru Snegovu.
Kivni Nemci su učinili sve da mu se osvete, pričonm ga pretvorivši u vampira koji živi u usamljenom zapuštenom zamku. Drakula je zaista imao utvrđenje, svoj planinski zamak.
Njegova prestonica bio je grad Trgovište, a crkveno sedište je bio Kurea de Srđeš. Sagradio je manastir kod Trgošora i tvrđavu Komani na Dunavu u spomen na veliku pobedu nad Turcima. Bio je zaštitnik i priložnik manastira Tismeni, a imao je bliske veze sa franjevačkim manastirom u Trgovištu i cistercitskim manastirom u Krci.
Mnogi katolički sveštenici i redovnici su se sklanjali u nemačke zemlje, pošto su izazivali Drakulin bes. On je bio protiv katoličkih manastira koje je kontrolisala rimska crkva - zakleti neprijatelj “šizmatika”, odnosno pravoslavaca.
Pretpostavlja se da je jedan od katoličkih monaha, Jakob iz manastira Gorian i započeo veliku propagandnu kampanju protiv Drakule u nemačkom svetu. Neki smatraju da su vampirske priče izmišljene po nalogu ugarskog dvora.
Ugarska je imala puno razloga za to jer je Drakulina čvrsta ruka bila prepreka da Ugarska zavlada Transilvanijom i Vlaškom. Bez obzira ko je pokrenuo kampanju protiv Drakule, priče o njemu kao vampiru preplavile su i katolički i pravoslavni svet sve do današnjih dana.


Potomstvo
Drakula Cepeš je imao jednog zakonitog sina Mihneu-Mihajla Zlog. Imao je i sinove Vlad-Mirču Kaluđera i Vlad IV Drakuleu (Cepeluša) o kome se ništa ne zna.
Piše Zorica Golubović

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Red Zmaja
Novi postPoslato: 28 Dec 2010, 17:56 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Nastavljamo pricu o Redu Zmaja

b.) Obilić

Ubrzo posle Kosovske Bitke, humanista iz Firence Kolučo Salutati govori o nekakvih „12 zaverenika“ koji su se probili do šatora turskog sultana, od kojih mu je jedan tu i presudio. Tih 12 se često spominje kao odred dvanaestorice vitezova reda zmaja kojima je cilj bio da usmrte Murata, a taj jedan, sudeći po mnogim izvorima bio je Miloš Obilić (da ovde upotrebim najprihvaćenije od mnoštva varijacija njegovog imena). Ono što je zanimljivo kod ovo lika koga zvanična istorija još uvek ne priznaje u potpunosti, jeste njegov nadimak Zmajev Sin, kao i priča o njegovom začeću. Naime, tvrdi se u mnogim pesmama i starim spisima da mu je otac bio nekakav „zmaj“:

- „Baba ti je zmaje iz oblaka“
- „od zmaja je nasledio mladež, a na mladežu bič vučje dlake... pogled mu je bio zmajovit“
- „majka mu Jana zače ga sa zmajem“

Nasuprot mišljenju nekih istoričara da se radi o mitu Miloševe nadljudskosti, odgovor je mnogo prostiji. Njegov otac je bio vitez reda, a kao „prezime“ je nosio tu titulu (zmaj). Kome ova uobičajena praksa reda delkuje neverovatno, neka baci pogled na Drakule, koji su to prezime takođe prihvatili nakon stupanja u red. Drakul na rumunskom znači „zmaj“.
Pripadnost redu mu se pripisuje i zbog njegova dva legendarna „pobratima“, Toplice i Kosančića, koji su ponekad sa njime prikazani kao trio u istovetnim uniformama.


Interesant pogled na pitanje Zmaja kao obelezja iznosi na jednom forumu( burek) clan i evo njegovog pogleda
Реч змај је код свих Словена истог порекла као и реч „змија“. Код Срба, Хрвата и Словенаца то је змај, у источној Србији змеј, код Бугара и Руса змей, у Македонији змев, змех, на чешком zmek, на пољском zmij итд. Користе се још и изрази дракон, дрокун, базилишко (Јадран), затим шаркањ (Подравина, Банат, али и Мађари користе идентичну реч), позој, позојак (Загорје, Пригорје, Словенија), ждрокун (Дубровник), војас, војаш, вилозмај, качак, мулавар, lintver, voz, drak (Словенија), latawiec (Пољска), аждер, злина, носак, полоз.
Представе о изгледу змаја код Словена варирају чак и у оквирима истог подручја. Он може у потпуности имати облик велике змије, или имати и четири ноге,а такође може и не мора имати крила. У неким причама се говори о змају који се од човека разликује само по томе што има већу главу и очи, а испод пазуха крилца, а у другим о немани људске главе и змијског тела. Понекад змај бљује црвену или модру ватру, а из очију му могу севати варнице. Често али не увек је прекривен крљуштима чија боја варира од златне до беле, има канџе на ногама, а по неким причама тело му је увек влажно. Разни описи наводе и сасвим неуобичајене карактеристике које змај може имати: једну ноздрву, длакаво тело, петлову кресту и перје; три, седам, девет или дванаест глава; а када лети може изгледати као велика птица из које куљају варнице. По једном веровању змај је невидљив за све сем за девојке у које се заљуби, пред којима узима људски облик. Отелотворење змаја могу бити тзв. „змајевите“ животиње: во, пас, ован, биво, коњ и петао.

na ovo treba dodati i da je ilirima jedan od glavnih kulteva bio kult zmije!
to moze objasniti zmaja na kacigi milosa obilica!
a po nekim arheoloskim nalazima mozemo reci i da srbi definitivno nisu ovde dosli u sedmom veku, kao ni da iliri nisu pobegli u planine vec su se integrisali!
u prilog tome navodim i cinjenicu da srbi pripadaju dinarskom tipu naroda, kao i da gotovo polovina srednjevekovnih grbova sadrzi ili zvezdu i polumesec, ili samo zvezdu, ili samo polumesec uz neke druge detalje, a to je ujedno i ilirski znak!
sam srpki znak sa 4 ocilia, ne predstavlja 4 slova s, vec 4 polumeseca. postoji teorija i da je nakon toga prva verzija tumacenja medju srbima tog znaka bila i - sinovi sunca, sinovi svetlosti. a da je tek kansije, osmisljeno danasnje znacanje samo sloga...!

sam red zmaja koji je opisan u ovoj knjizi je savez politickih faktora po nekom viteskom kodeksu.
mislim da je on zapravo nacin da se vlastela iz zemalja koje se granice usaglase i podrze u nekim trenucima. a da je samo osnivanje vezano za milosa i ostali srpske vitozeve iz kosovskog boja, upravo zbog njihovog ucinka koji je bez sumnje dogadjaj visokog potencijala za stvaranje nekog kulta. u prevodu, sumnjam da taj red ima bilo kakve veze sa redom sv. djordja, sem sto su odredjeni clanovi pristupili jednom vecem redu zbog situacije sa turcima!
kako inace objasniti napade madjara na srpske zemlje nakon kosovskog boja, koje tvrtko svojom vojskom odbija.


Prikačeni fajlovi:
orden.jpg
orden.jpg [ 37.72 KB | Pogledano 103 puta ]
index.jpg
index.jpg [ 12.68 KB | Pogledano 83 puta ]
slii.jpg
slii.jpg [ 10.01 KB | Pogledano 1502 puta ]
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica.jpg
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica.jpg [ 31.63 KB | Pogledano 75 puta ]
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica2.jpg
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica2.jpg [ 30.48 KB | Pogledano 67 puta ]
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica3.jpg
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica3.jpg [ 19.9 KB | Pogledano 78 puta ]
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica.1.jpg
detalji sa uniforme viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilica.1.jpg [ 10.27 KB | Pogledano 1506 puta ]
Obilic jurisa sa zmajem na slemu.jpg
Obilic jurisa sa zmajem na slemu.jpg [ 145.51 KB | Pogledano 68 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 46 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeća

Sva vremena su u UTC [ DST ]


 Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
 
cron