www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Red Zmaja

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 22:26

Zaključak:
Izvori o istoriji Reda Zmaja su očigledno veoma fragmentirani i nepouzdani. Sve ovde
navedeno se možda tako zbilo, a možda uopšte i nije. Pokušavajući da pažljivo
balansiram između legende i istorije, izbegavajući zamku tumačenja koja bi nas
odvukla u mitologiju (mada i takav tekst ne bi bio loš, čisto kao inspiracija), napravio
sam neke teorije koje su mi delovale “prihvatljivo”. Dok neko sa više vremena, znanja
i sredstava ne krene u potragu, ovo je najviše što se za sada moñe reći.
Šta se desilo sa redom, da li je stvarno ubrzo raspušten nakon smrti Sigismunda, da li
je nastavio da deluje, i do kada, pa čak i da li postoji i danas, sve su pitanja na koje ne
postoje sigurni odgovori. Nadam se ipak da je sve ovom bilo od pomoći
zainteresovanim istraživačima.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 22:42

Evo jos nekih podataka

Prvi, originalni srpski Red crvenog zmaja je osnovao car Stefan Dusan, ili se bar tako smatra. Cinili su ga ne samo vitezovi iz Srbije, vec sa citavog Balkana, pa odatle i rec "crveni" u nazivu Reda, jer vitezovi nisu bili samo braca po macu, vec i po krvi njihovih predaka, a rec "zmaj" po psima - Silvanima ili Zmajevima, koji su bili pratioci starih srpskih vitezova i koji su po staroj slovenskoj legendi predati coveku od Boga, da ga vodi od tame ka svetlosti. Koliko su psi bili vazni u to vreme, govori cinjenica da je uz Dusanov zakonik isao jos jedan dokument - Zakonik Rase, koji je propisivao standard i nacin drzanja ovih pasa. U tom Zakoniku rase se kaze: ''Svima onima koji zmajeve drze, ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka postuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja postovati i cuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo, tako nas bez zmajeva nece ni biti.''

Milos Obilic je osnovao Red sv. Djordja, 1318. kao nastavak originalnog Reda crvenog zmaja sa zakletvom da ce unistiti svakog ko vodi Turke na srpsku zemlju. On je prikazan na slici sa slemom na kome se jasno moze videti zmaj.

Lazareva kaciga sa rogovima

car_lazarJedna od najstarijih predstava grba kneza Lazara nalazi se na parapetnoj ploči priprate Hilandara koju je on gradio. Reč je o kacigi sa rogovima koja se nastavlja na pancirnu košulju. Košulja je vrlo interesantno stilizovana i nema analogije u srednjem veku. Istovetnu stilizaciju nalazimo na kopči iz Ritopeka iz početne faze gvozdenog doba, a reč je o nalazima koji se vezuju za Skite. Očigledno je reč o kopči-fibuli u obliku zmaja sa telom koje je apsolutno stilizovano kao "pancir" na grbu kneza Lazara.
Прилози
lazarevici.jpg
lazarevici.jpg (6.69 KiB) Прегледано 3014 пута
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 25 Окт 2009, 22:43

Da je tema jako popularna vidi se i iz sledeceg posta , koji je preuzet sa Facebooka

Никола Хаџи Николић је написао/лапре 4 сати
Andrea Ilic
Pff, ako vam se da citati.
Kao prvo, svaka cast mom dragom, koji me je zainteresovao u vezi ovoga.

Ovako,
Svako ko o ovim psima nesto zna, mora dobro znati i istoriju srpskoga naroda

Verovanja o ovim psima, u Srba su takva da se smatra da ih je licno Bog podario nama od postanka sveta da nas cuvaju i brane od raznih nevolja, pa i od nas samih.

Prastaro Srpsko i Vlasko (a i opste Slovensko) verovanje kaze da je covek postao od Vuka, pa kad su se braca razdvojila da su Bogovi ljudima podarili pse da se ljudi i vukovi ne bi zavadili jedni sa drugima. Kod Srba, smatra se da je taj pas bio upravo Silvan, jer pre hriscanstva ovo je bio vuk zastitnik Sumskog Boga u staroj Srpskoj mitologiji.

Koliko veliko postovanje su stari Srbi imali prema svojim psima govore nazivi koje su ti psi nosili, zavisno od vrste i nacina upotrebe: gonici su bili Hajkasi, Dagari ili Zagari, hrtovi su bili Hrtovi ili Rtovi, planinski psi ovcari i meckari su bili Lavovi, a Silvani kao psi nad psima su bili - Zmajevi. Rec "pas" se gotovo nikada nije upotrebljavala, a kada jeste njeno znacenje je bilo iskljucivo pogrdno, jer psima su smatrale dzukele, jedinke bez karaktera i srca junackoga. Ovo je kod obicnih seoskih pasa bilo u redu, ali ne kod Silvana.
Poneki stari vlasnici i poznavaoci Silvana, svoje pse ne zovu Silvanima, Vucjacima, Garovima i sl. (sto su takodje stari nazivi), vec upravo Zmajevima.

U doba vladavine Dinastije Nemanjica, u Srbiji se osniva mocni viteski red, Red Crvenog Zmaja. Pripadnici ovoga reda nisu bili samo srpski vitezovi, vec i Rumuni, Bugari, Hrvati, Makedonci, Vlasi, Grci, ukratko Vitezovi Balkana koji su bili spremni da brane i poginu za tada srpsku istinu, ali i ne samo srpsku, jer je to bila istina i pravda svih starosedelaca Balkana, jer nekada davno svi smo mi bili jedno, jedan rod, jedno veliko pleme. Psi pratioci srpskih vitezova su tada, a i mnogo, mnogo godina pre osnivanja reda bili upravo Silvani tj. Zmajevi. Neki misle da upravo zbog tih razloga red dobija ime Crveni Zmaj. Crveni zbog viteske brace, koji su bili braca ne samo po macu vec i po krvi, krvi svojih predaka, i Zmaj po psu nad psima koji ih je kroz sve vekove svoga postojanja (bar kako verovanja kazu) vodio iz tame ka svetlosti.
Andrea Ilic
Postoji pisani dokument poznatiji pod imenom "Zakonik Rase" cija se starost (prema nacinu pisanja i samome pismu) procenjuje na 12 ili 13 vek. Predanje kaze da ga je pisao jedan Car, a jedini Car toga doba koji je imao veze sa dinastijom Nemanjica, i sa viteskim Redom Crvenog Zmaja bio je Car Stefan Dusan (smatra se takodje da je sam Car Dusan bio osnivac Reda Crvenog Zmaja). Ne znamo da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili pak zasebno pisano stivo, no kako god da bilo, taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni i to tako precizan zapis o jednoj rasi pasa, tako da sam slobodan da ga nazovem Prvim pisanim standardom za pse na celoj zemaljskoj kugli. Od imena ovog viteskog reda, kasnije su i mnogi srpski junaci od naroda dobijali ime Zmaj, kao Zmaj Ognjeni Vuk (i ovo Vuk u njegovom imenu je vrlo interesantno), Zmaj od Jastrepca, Zmaj od Avale"Ś

Naravno, nije Zmaj tj. Silvan bio privilegija samo viteza i vladara, bio je on i pas srpskih pastira i seljaka, ipak od drugih naroda tj. sabrace po precima, samo vladari i clanovi viteskih redova su imali tu privilegiju da ih odgajaju i oblikuju. Srpskom cobaninu taj pas je bio sve, od cuvara stoke i ognjista pa do zastitnika od demona i zlih sila. Svestran i inteligentan i neopisivo hrabar kakav se kaze da je bio, u ratnim pohodima je igrao znacajnu ulogu kao jedno od vrlo bitnih oruzja srpskih ratnika.

Rasa se od starih vremena pa do danasnjeg dana delila i deli u vise tipova, kao i vecina radnih pasa. ... Read More

Po gradji na dva tipa: Dolinski - veoma visok i suv pas, izvanredne brzine i okretnosti
Planinski- nizi i siri, pas izuzetne snage

Po dlaci na tri tipa: Kratkodlaki
Dugodlaki
Bradati sa kovrdzavom dlakom

Po boji na cetiri tipa: Crni sa palezom - najzastupljeniji i najcenjeniji od davnina
Crni - potpuno crn bez ikakvih belina i drugih fleka
Crni sa belinama - raspored dozvoljenih belina je na nogama, trbuhu, grudima, njusci i vrhu repa
Trobojni - istovetni crnim sa palezom ali i sa rasporedom belina kao kod prethodno opisanog tipa

Karakter rase je ta odlika, koja spaja sve ove (ma koliko se oni cinili razlicitima) gore pobrojane tipove, koji su prvo nastali mesanjem izmedju dva osnovna tipa u rasi i posle po licnim zeljama zmajara za odabir. Moglo bi se reci da su kod Silvana zenke nosioci karaktera, dok su muzjaci uglavnom hladnije glave. One su prznice, koje prve zapocinju svadju ili krecu na predatore, one dizu nogu i bacaju busenje iza sebe kad "obelezavaju" svoju teritoriju, one su te koje se i na sam pogled nepoznatih ociju bacaju pravo na grlo. Muzjaci su uglavnom stalozeniji, neverovatno svesni svoje snage i "oruzja" kojim raspolazu u vidu ogromnih ocnjaka, ali samo dotle dok ne procene da je vreme da krenu u akciju. Muzjaci jesu skloni izbegavanju sukoba, ne zato sto zaziru od protivnika vec takodje zbog jedne bitne, ako ne i najbitnije odlike karaktera ove rase, a to je da ne stede ni sebe a ni svoje protivnike. Kada pravi Silvan udje u sukob sa zverima a i sa drugim psima, konacni ishod mora biti smrt, ili njegova ili njegovog protivnika, treca solucija jednostavno nepostoji. Jos jedna vrlo bitna odlika njegovog karaktera je ta da sa gotovo istom dozom zara i strasti cuvaju svoj posed, tj. posed svoga gospodara i od zveri i od lopova pa cak i od komsijske stoke ili zivine. Njemu ne promice nista, a ako kojim slucajem to sto udje u njegovo dvoriste nije dovoljno pametno da se brzinom svetlosti okrene i pobegne iz njega, sve su prilike da ce tu i zavrsiti svoj zivot. Silvan je prava definicija psa jednog gazde i pas prema kome se sa istinskim postovanjem mora ophoditi cak i njegov gazda a nepoznata lica pogotovo na sta mnogi ljudi nisu navikli, ustvari odvikli su se od pravih pasa.

Znamo svi da je srpska istorija, i ne samo srpska vec istorija svih naroda Balkana, bila veoma burna. Pre Kosovskog boja, veliki broj ovih srpskih zmajeva ostavio je svoje kosti na bojistima od Istre do Crnoga mora. To ipak nije bilo pogubno po rasu. Nesto mnogo gore deslio se upravo posle Kosovske bitke i Otomanskog osvajanja. Pomor ostrih pasa od strane Turaka koji je usledio imao je veliki uticaj na sve pse Balkana, ali cak ni samo to cinjenje nije bilo toliko opasno koliko je bilo prihvatanje i ukorenjivanje Otomanskog shvatanja psa kao neciste i prljave zivotinje, Sejtanovog pomocnika. Jos jedan udarac zadesio je relativno skoro tada vec retku rasu. Bili su to I i II Svetski Rat. Ponovo su se desavala ubijanja pasa koji su cuvali imanja svojih gospodara. Posle II Svetskog Rata, svest naroda o njihovim psima je i dalje opstala, ali pasa je bilo malo. Tada se desava nagla popularnost Nemackih Ovcara koji su tada ipak bili gotovo identicni sa Stepanicovom kreacijom, a malo zajednickog su imali sa danasnjim kinoloskim idealom ove rase. Narod prihvata ove pse, i zbog izvesne slicnosti (iako su ovi psi bili mnogo nizi) prihvata ih i to pod imenom Vucjak. Zal za vremenima starim...

Danas jos uvek postoji izvesna populacija Zmajeva ili Silvana, mada veoma, veoma mala. Ljudi koji ih drze, zbog svega kroz sta su ti psi prosli nisu i verovatno jos dugo (a mozda i nikad) nece biti raspolozeni za pricu o njima. Kaze se da je dostojanstvenije da rasa izumre, nego da nastavi svoj put izmenjena i omeksana da bi je ljudi lakse prihvatili. Ja ovom prilikom molim sve Zmajare da, ukoliko iko od njih ovo procita, podeli bar njihovo znanje o ovim psima sa nama. Znam da ova moja molba verovatno nece imati nikakvog odjeka medju njima ovakva kakva je, zato cu ih podsetiti na jedan citat Zakonika koji mi se urezao u pamet, a koji cak zvuci kao i svojevrsna kletva, pa cu ih mozda i time podstaknuti, ako ni na sta drugo, a ono bar na razgovor:

''Svima onima koji zmajeve drze, ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka postuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja postovati i cuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo, tako nas bez zmajeva nece ni biti.''



http://www.facebook.com/topic.php?uid=4 ... opic=10142
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 00:51

Slike Grbova i loza kojima su pripadali
Прилози
111781_63971582_Grb_nemanjica.gif
111781_63971582_grbovi Crnojevica i Balsica.jpg
111781_63971582_grbovi Obilica i Orlivica.gif
111781_63971582_grbovi Oblacica i Kotromanica.jpg
111781_63971582_Mrnjavcevici i Brankovici.jpg
111781_63971582_Nemanjici i Lazarevici.jpg
a.jpg
a.jpg (10.82 KiB) Прегледано 2769 пута
b.jpg
b.jpg (9.65 KiB) Прегледано 2770 пута
c.jpg
c.jpg (11.52 KiB) Прегледано 2767 пута
d.jpg
d.jpg (9.01 KiB) Прегледано 2766 пута
dj.jpg
g.jpg
Grbovi Tarcanovića, Brankovića , Crnojevića, Dinjičića, Frankopanovića, Kačića, Klešića i Pikiolominovića
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 00:57

Pa evo jos grbova, cisto da se setimo ko je sve pripadao srpskoj vlasteli:
Прилози
111781_63971582_grbovi Oblacica i Kotromanica.jpg
74209_81031382_grb_hrebenjanovica.gif
74209_48618831_grb_kotromanica.gif
74209_48618831_grb_kotromanica.gif (8.14 KiB) Прегледано 3034 пута
74209_75966930_grb_oblacica.gif
74209_75966930_grb_oblacica.gif (10.71 KiB) Прегледано 3033 пута
74209_121547105_Nikolic.gif
Grb Nikolica, nastali od Nikole I. sinovca Stefana Nemanje i sina kneza Miroslava vladara Huma, to je bio rodjeni brat Stefana Nemanje:
74209_121547105_Nikolic.gif (5.01 KiB) Прегледано 3032 пута
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 01:11

Пешадија опремљена наоружањем у које спадају:

Мач-кратки
Мач-дуги
Мач-дворуки
Сабља
Бодеж
Нож-било какав
Јатаган
Секира-лака једносекла
Секира-лака двосекла
Секира-тешка једносекла
Секира-тешка двосекла
Маљ
Малет
Млат
Топуз-бодљикави
Топуз-чист
Буздован-бодљикави
Буздован-шестоперац
Волжа
Халебарда
Била
Била са куком
Виле
Копље-кратко
Копље-дуго
Чекић-једноруки
Чекић-дворуки
Лук-кратки
Лук-дуги
Самострел
Арбалет
Мотка-свих величина и облика бодљикава или не
Ланац са куглом
Мотика
Срп
Коса
Колац

Пешадија опремљена одбрамбеном опремом у коју спада:

Грудни оклоп-кожни
Грудни оклоп-верижни
Грудни оклоп-крљушт
Грудни оклоп-метални делови
Грудни оклоп-метална плоча
Штитници за руке,ноге,врат,главу-кожа,метал,шкрге,карике,тврдо штепана тканина
Штит-дрвени округли,овални,шпански,француски
Штит-метални округли,овални,шпански,француски
Шлем-кожни: крсташки,нормански,барбут
Шлем-метални: салет,барбут,басцинет,пуни,крсташки,нормански,викиншки

Sto se tice oruzja za one koji ne znaju:

Volza-oruzje slicno halebardi.U osnovi koplje sa sekirom na vrhu,u ovom slucaju ta sekira vise podseca na "sataru".Nesto kraca od halebarde.

Bila-slobodan prevod sa engleskog Bill.Vrsta koplja srednje duzine.Koristena je za borbu protiv konjanika.Sa njom bi se konjanik takoreci skinuo sa konja.Kasnije je usavrsena doradjivanjem kuke na vrh.

Arbalet-vrsta samostrela, nastao u kasnom srednjem veku.Glomazniji od samostrela.Natezao se veoma sporo sa dve poluge i cekrkom na kraju.Za ispaljivanje je koristena sajla a luk je bio izradjen od metala.

Malet-dosta slican malju samo sto umesto regularne glave(kao cekic) ima okruglu glavu.

Mlat-buzdovan sa lancem i kuglom.
Прилози
109859_75971033_lance[1].gif
109859_71502153_halberd[1].gif
109859_43412026_stmecenove[1].gif
109859_52849425_plan[1].gif
109859_121553695_C000516_L[1].jpg
109859_40517899_Helmets_Camail_Bascinet_Helm_N8127_2055[1].jpg
109859_40517899_Helmets_Camail_Bascinet_Helm_N8127_2055[1].jpg (7.63 KiB) Прегледано 3024 пута
109859_151942141_helmets2[1].jpg
109859_151942156_A000017_L[1].jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Red Zmaja

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 01:19

још неке сликице
Прилози
21414_58026609_jugoviczastava.jpg
21414_58026609_srbivizantija.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Осврт на Змајеве и људе

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 01:38

Zmaj

Zmaj je jedan od demona atmosferskih pojava. Njegova glavna uloga se sastojala u borbi protiv ala, koje su nosile gradonosne oblake, a time i propast useva. Dakle zmajevi su bili zapravo dobar demon, čija uloga se sastojala, po verovanjima, u vladanju atmosferskim pojavama u korsit ljudi. Zmaj je bio dužan da obezbedi kišu kad je ona bila potrebna.
Zmajevi su bili dimorfna bića, polu ljudi, polu životinje. Zmaj je vatrena ptica dugog repa, koja je tokom leta, oko sebe bacala varnice. Dok je među ljudima, mogao je uzeti ljudski oblik. Stanište zmajeva je bilo kraj šumskih voda u planini (ova mesta se i danas zovu zmajevaci), a mogao se nastaniti i u šupljoj bukvi.
Zmaj je mogao nastati od nekoliko vrsta životinja kad one dođu do određene starosti. Mogao je nastati od šarana, zmije, ovna, ili od smuka. Postoji dosta priča rasprostranjenih među narodom, uglavnom dunavskih ribara, koji su navodno videli kako šaran izlazi iz vode i pretvara se u zmaja. Kada šaran stigne do određenog broja godina, njemu rastu krila i on izlazi iz vode kao zmaj. Dok leti, varnice, koje baca oko sebe, imaju oblik šaranovih krljušti. U nekim krajevima šaranovo meso je bilo zabranjeno, pa se i izbegavalo u ishrani, jer je šaran smatran svetom životinjom. Smatralo se čak da čovek koji bi pojeo šarana je mogao da dobije epilepsiju. Zmajevi koji su imali rogove nastali su ovna. Ako se smuk preseče na pola, pa prednji deo ode u rupu, verovalo se da će od tog dela nastati zmaj. U kišovitim godinama se smatralo da zmaj nastaje od šarana koji nije hvatan, dok ako je godina sušna, smatralo se da nastaje od smuka istih osobina. Pol zmaja je zavisio od pola životinje. Zmaj je mogao bljuvati plavu ili crvenu vatru.
Zmajevi su mogli imati sexualne i ljubavne veze sa lepim ženama. Zmaj bi mogao biti nevidljiv, osim za ženu u koju se zaljubi. Ovakve veze sa ženama su bile dosta česte, a žene koje bi doživelje sexualni odnos sa zmajem bile bi blede, ispijene i izgubile bi zelju za sexom sa ljudima, zbog zmajeve ogromne potencije. Žene su se teško oslobađale veze sa zmajevima, a o tim vezama nikom nisu smele da pričaju. Prekid veza sa zmajem obično žene nisu ni želele, međutim zmaj bi se isterivao ukoliko bi došla sušna godine, jer se smatralo da je zmaj zbog žene zapostavio svoju ulogu donošenja padavina. Zmaj bi obično kod žene dolazio kroz komin. Ukoliko bi žena htela prekid veze sa zmajem trebalo je da se kadi svojom kosom ili da nađe šuplju bukvu u kojoj je živeo zmaj i da je zapali. Smatralo se da i vrela voda može naškoditi zmaju, pa se u kotlu vrela voda stavljala pod komin. Kada bi zmaj upao u vrelu vodu izgore bi. Navodno žena je mogla odbiti zmaja ukoliko bi imala pri sebi loj nekog drugog, izgorelog zmaja.
Žena sa zmajem je mogla imati i dete. Radi boljeg poroda, veze sa zmajevima nekad se nisu smatrale gresnim. Takođe verovalo se da deca zmajeva i zmajica su muškog pola. Verovalo se da deca sa zmajem su izrazito jaka, da su nepobediva, takođe ta deca su bila izrazito mudra i imala neke natprirodne osobine. Ovakva verovanja su bila povod da veliki junaci steknu nadimak Zmaj. Tako unuk poslednjeg vladara Srbije, Đurađa Brankovića, u narodnim pesmama nosi nadimak Zmajognjeni. Njegovo rođenje je takođe zavijeno u misteriju, te se u narodnoj pesmi pominje kako ima vučju šapu, orlovo krilo i zmajevo kolo pod pazuhom, a iz usta mu modri plamen bije. Takođe junak prvog srpskog ustanka, Stojan Čupić dobio je nadimak Zmaj od Noćaja. Deca zmajeva su izgledala kao i svi ostali ljudi, jedino što se verovalo da imaju veću glavu i da pod pazuhom imaju mala krila. Detetom zmaja se smatrao i despot Stefan Lazarević, o čemu svedoči pesma ,,Carica Milica i Zmaj od Jastrebca’’.
Zmaj predstavlja neku vrstu mitskog predka, kako je to Čajkanović nazvao ,,mitskim herosom’’, a zbog toga su i junaci u narodu obično smatrani da su zmajevitog porekla. Zmajev nastanak od životinja govori o njegovom totemističkom poreklu. Šume su u Slovenskoj mitologiji zamišljane kao boravište predaka, a to je mesto gde živi i zmaj, tako da to može biti dokaz tome, da je on mitski predak Slovena.

Nikola Milošević

''Da pojedina plemena i narodi mogu voditi poreklo od kakve životinjske specije, biti dakle srodnici tih životinja i isto što i one, to je česta i vrlo karakteristična oznaka totemizma, jedne pojave koja je, kao što se zna, tražena kod skoro svih sadašnjih naroda.
Veliki broj primera pokupio je Frezer u svome delu o totemizmu (Totemism and Exogamy, 1—4, 1910), upor. i S. Reinach, Cultes, 1, 26.
S kolena na koleno, sačuvala su se naivna verovanja da između životinja i ljudi može biti srodničke veze. Takva verovanja našla su svoj izraz u pripovetkama i mitovima.
Međedovićev otac bio je medved, Miloša Obilića rodila je kobila — po jednoj tradiciji, a po drugoj — zmaj; budimska kraljica zatrudnila je kad je pojela desno krilo od zlatnokrile ribe (Vuk, Pjesme, 2, 11); ribareva žena rodila je dva sina kad je pojela komad od jegulje (Vuk, Pripovijetke, 29, upor. i Spiess, Das deutsche Volkssmärchen, Leipzig, Teubner, 1917, str. 52 i 109; Bolte—Polivka, Anmerkungen zu den Kinder- und Hausmärchen der Brüder Grimm, Leipzig, 1913, 1, 534 idd, naročito 544 idd), itd.
U narodnim pesmama za vrlo mnoge junake kaže se da su ih rodili zmajevi, tj. bića koja su upola zmije, i da su prema tome i sami zmajevi. Interesantan je npr. katalog zmajeva u pesmi ”Miloš Obilić zmajski sin”. Tu se kaže sasvim jasno:
Štogod ima Srbina junaka,
Svakoga su odgojile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili.
U katalogu se dalje kaže da su zmajevi Miloš Obilić, Zmaj Ognjeni Vuk, Relja Bošnjanin, Banović Sekula, Banović Strahinja, LJutica Bogdan, Kraljević Marko.
Daljih primera iz narodnih umotvorina naći će se u raspravama o partenogenezi (v. o tome Tih. R. Đorđević, ”Naš narodni život”, Beograd, 1923, SKZ, 174, 181 idd), isto tako i u pripovetkama u kojima imamo motiv ”Nektanebove prevare”. upor. Otto Weinreich, Der Trug des Nektanebos (prirodni otac Aleksandra Velikog, na primer, u romanu o tome kralju, imao je oblik zmije). Prema tome, verovanje da su Turci postali od zmije, u principu, moguće je, utoliko pre što je verovanje u mitska bića koja imaju zmijski oblik ili su nalik na zmiju, i danas, još vrlo jako.

Kada su Sibinjanin Janko i njegov nećak Sekula došli na Kosovo, učinio je Sekula pokušaj — kaže narodna pesma (Vuk, 2, 84, upor. i varijantu. 85, pa onda bugaršticu u Bogišićevoj zbirki, I, 19, str. 56 idd, i Petranović, Ep. pesme star. vr., 37) — da turskog cara živog donese Janku u ruke. On se, naime, pretvori u šestokrilu zmiju, i donese u Jankov logor turskoga cara pretvorenog u sokola. Pri polasku u avanturu, skrenuo je Sekula pažnju ujaku da ne strelja zmiju, već da strelja sokola. Ali je Janko učinio drukčije: on je ubio zmiju, a sokola je pustio da pobegne. Kad se to svršilo, Janko je, na svoju žalost, video da je ubio rođenog nećaka.
Zašto Janko nije poslušao Sekulin savet? Posle izrične, jasno kazane opomene Sekuline (84, 60 idd; 85,49 idd), on je, očevidno, morao imati jakog razloga da radi drukčije. Taj razlog kazan je u pesmi. U trenutku kada treba da donese odluku da li da ubije zmiju ili sokola, on rezonuje ovako:
Zašt’ da streljam sivoga sokola
Kad sam i sam roda sokolova?
Volim streljat zmiju šestokrilu
(84, 76 idd).
U varijanti ove pesme Janko se koleba šta da radi, i tada interveniše ban-despot Đuro:
Zar ne znadeš, od Sibinja Janko,
Da mi jesmo gn’jezda sokolova,
A Turci su gn’1ezda gujinjega!
Udri guju, ne udri sokola
(85, 74 idd).
Janko je pogrešio što nije poslušao Sekulu, ali narodni pevač prećutno priznaje da je njegovo rezonovanje bilo pravilno. Turci su zmijin porod, oni su zmije, to se zna — i zmija koju Janko na svome šatoru vidi šta može drugo biti nego Turčin, u ovom slučaju turski car? Da veza između Turaka i zmije nije utvrđen, svima poznati fakat, Jankovo ponašanje ne bi bilo opravdano.
S druge strane, valja podsetiti na jednu jako popularnu vrstu narodnih umotvorina — to su etiološki mitovi i skaske. Prirodan čovek interesuje se za postanak raznih stvari, biljaka, životinja. Iz Denhartovog dela o skaskama (Oskar Dähnhardt, Natursagen, 1—4, Leipzig, Teubner, 1907) može se videti da nema pitanja za koja se čovek nije zainteresovao. ”Naturmenschen und Kinder sind unverbesserlich neugierig, und fragen beständig warum und wie?”* (M. P. Nilsson, Primitive Religion, Tübingen, 1911, 112);…zašto vuk živi u šumi? zašto pauk plete mrežu? zašto zmija nema nogu? zašto u ljudi nije taban ravan? kako su postali insekti? Na svako od tih pitanja naći će se odgovor u narodnoj mitologiji.
”Čeda prirode i deca nepopravljivo su radoznala, i stalno pitaju zašto i kako?”
Među tim pitanjima nalazila su se i pitanja o postanku pojedinih naroda. Prirodna je stvar da će se za narode tuđe i neprijateljske uvek pronaći da su niskog, neotmenog porekla. Ovakvih etioloških skaski ima dosta (jedna, na primer, o postanku Cigana i Vlaha, objavljena je u Kići od 21. V 1922), ali one većinom spadaju u usmenu književnost, jer su obično neučtive, skatološke, i ne daju se zabeležiti.
Po jednoj skaski iz Galicije (Dähnhardt, 1, 318 id), Cigani su postali od đavola; slično tumačenje nalazimo i kod našeg naroda, upor. Grbić u SEZ, 14, 332 (”Po narodnom verovanju, Bog je dao sv. Iliji munju i grom da pobije sve đavole. Sv. Ilija je sve đavole pobio, samo mu je pobegao Romi Daba, koji se bio sakrio u ciganskom ćemanetu. Od Romog Dabe napatili su se drugi đavoli”).
I za Arnaute (kao što se može zaključiti iz jednog podatka u BV, 12, 248, kad se dovede u vezu sa Dähnhardt, 1, 318 id) postoji u našem narodu verovanje da su postali od đavola.
Isti je slučaj i sa Turcima. Prema jednoj tradiciji iz Vasojevića, ”Turčina je Bog dao… zbog naših starih grijehova. NJega treba zvati vidoviti đavo” (Milićević, ŽSS2, 86). Jedna narodna pripovetka iz zbirke Andre Gavrilovića (Dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd, 1908, str. 75) završava se primedbom da je Turcima đavo rod.
Prema ovome što je kazano, izjava da su Turci ”gn’jezda gujinjega”, koju narodni pevač meće u usta ban-despotu Đurđu, neće nam izgledati neverovatna. NJu treba shvatiti bukvalno, i za nju ćemo naći i drugih potvrda.
Sima Trojanović zabeležio je (SEZ, 14, 155) verovanje iz Šumadije da su Turci ale, a da su Srbi zmajevi; ale se, međutim, često identifikuju sa zmijama (’’svaka zmija kad preživi sto godina, odmah postane ala”, ibidem).
U mitologiji i narodnim pripovetkama grčkim i rimskim, germanskim, orijentalskim, javlja se vrlo često zmija, ili, što je svejedno, aždaja, kao nerazdvojni čuvar vode, izvora, ili jezera u planini [upor. npr. N. Gressmann u Rel. Gesch. Gegenw., 5, 1948; Frezer uz Paus., 9, 10, 5; među umotvorinama srpskog naroda može se npr. spomenuti pesma ''Jovan i divski starješina'' (Vuk, Pjesme, 2, 7), pripovetke ''Aždaja i carev sin'' (Vuk, 45), ''Baš Čelik'' (Vuk, 51), ''Biberče'' (Vuk, 68), itd.]
Interesantno je da u nekim narodnim pesmama ulogu aždaje ima Turčin:
Tader sam im pravo kazivao:
Da ne znadem niđe vode ladne
U planini ni blizu planine …
A da znadem duboko jezero,
Al’ jezero nigda nije samo,
Bez Turčina ali gorskog zvjera.
(Vuk. Pjesme, 6, 39, 82 idd).
U ovom radu ideja valja spomenuti i neke figure iz narodnog pesništva, koje će se tek onda lepo osetiti ako se shvate kao refleks verovanja o kome govorimo:
Povila se šarka guja ljuta
Od Azije, od Anadolije,
Na Jedrene naslonila glavu,
A repom je Anadol pritisla;
Tu je bila za sedam godina,
Pa se diže od Jedrena grada,
Te na srpske zemlje kidisala:
To ne bila šarka guja ljuta,
Već to bila ljuta sila turska.. .
i poznato poređenje:
U Turčina i u zmije ljute,
U njih nikad tvrde vjere nema
(Vuk, Posl., 6865).
Banović Strahinja kaže starome dervišu:
Ropče moje, zmijo od Turaka!
(Vuk, Pjesme, 2, 43, 390; upor. i Vuk, Pjesme, 8, 71, 22 id).
Nama je iz stare književnosti sačuvan jedan katalog naroda, u kome je svaki narod vezan za poneku životinju, izjednačen s njom. Katalog, koji je sačuvan u više rukopisa (v. Jireček, Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien, Wien, 1914, 3, 175. Jedan je objavio Šafarik u Slovanske starožitnosti, Praze, 1863, 2, 733 idd) i prema tome izvesno bio jako popularan, ima izvestan simvoličan karakter, i u tome pogledu bio bi blizak srednjovekovnom Fiziologu. U katalogu spomenuti su i bliži i dalji narodi. Bližim, poznatijim narodima uvek je tražen životinjski ekvivalenat po kakvoj unutrašnjoj vezi.
Za Srbina se npr. kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu utoliko što je vuk, kao što sam u jednom ranijem radu pokazao (GNČ, 34, 1921, str. 274), mitski srodnik i predak Srbinov, uopšte mitski predstavnik srpskog naroda.
Dalje, za Alamanina se kaže da je orao, za Grka da je lisica, za Bugarina da je bik, za Sirjanina da je riba, za Tatarina da je hrt (zagar) itd. Imamo razloga da mislimo da i u ovim drugim slučajevima životinje nisu uzimane napamet…
Za nas je od interesa da se u tome katalogu za Turčina kaže da je zmija.
I ovo mesto pokazuje da je naš narod između Turaka i zmije pretpostavljao izvesnu mitsku srodnost.
Zašto je za mitski ekvivalenat Turcima izabrana baš zmija? Razlog je očevidan. Zmija je demonska životinja, više nego ikoja druga. Kao takva ona, doduše, može biti naš prijatelj i zaštitnik, kakva je na primer kućevna zmija (u kojoj je duh predaka), ili zmija koja čuva vinograd i kojoj zbog toga naš narod čini kult (v. SEZ, 17, 148), ali može biti — i ona je to najčešće! — naš neprijatelj, i u tom slučaju protiv nje preduzimaju se naročite magične mere (v. npr-Vuk, Rječn., s. v. Jeremijev dan; Milićević, ŽSS2, 123 id; SEZ, 14, 65), i između nje i čoveka vlada uvek izvesno nepoverenje.
U svakom slučaju, međutim, zmija je demonska životinja više nego ikoja druga. Narodni pevač, izjednačivši Turke sa životinjom koja ima tako jasan demonski karakter, podigao ih je u čisto mitološku sferu, dao je borbama s njima izvestan mitski karakter, i tako stvorio uslov da se od tih borbi načini epopeja — imamo, dakle, isti slučaj koji i u indijskoj epskoj poeziji, gde su crnkasti starosedeoci, sa kojima su došljaci Arijevci vodili borbe, predstavljeni kao demoni, i to vrlo često u zmijskom obliku; ili u vavilonskom. ”Epu o Gilgamešu”, u kome je Humbaba, kralj vavilonskih neprijatelja, Elamićana, predstavljen takođe kao demon.
Cela ideja, utvrđena jednom, pokazala se kao vrlo plodna. Turci, shvaćeni kao demoni, dobijaju sada, bar u kosovskom mitu, u prvoj fazi njegovog stvaranja, naročitu ulogu — oni postaju oruđe, instrumenat naljućenog božanstva, koje preko njih izvršuje kaznu nad celim narodom.
U pesmama iz kosovskog ciklusa, i u narodnoj tradiciji o kosovskim događajima,. provlači se stalno izvesna rezignacija, oseća ce svest o krivici, uverenje da je otpor uzaludan i da se sa sudbinom treba bezuslovno pomiriti. Kad je celoj kosovskoj katastrofi dat jednom ovaj smisao, ništa nije smetalo da se izvrši stapanje između mitova koji govore o borbama na Kosovu i starinskih mitova tipa pesme ”Sveci blago dijele”, u kojima je iznesen srpski Götterdämmerung. ”Poslednje vrijeme” i refleksije o njemu daju ton i čine glavnu sadržinu ovih mitova.
Sekula je, očevidno, rizikovao kad je uzeo na sebe da se, u srpskom logoru, pojavi u obliku zmije. On je mogao verovati da će u tom obliku biti gonjen od strane Srba. Da. je on doista s tim računao, vidi se iz njegove molbe, onako, jasno kazane i jako naglašene, da se zmija ne dira. Kad su stvari tako stajale, moramo se zapitati zašto se Sekula pretvorio baš u zmiju. Zar on nije imao na raspoloženju nikakav drugi oblik?
Za ovu stvar mogu postojati dva objašnjenja. Pretvaranje Sekule u zmiju i događaji oko toga jesu motiv iz narodnih pripovedaka. To je borba između dva čarobnika, koji se pretvaraju u razne oblike — jedan motiv koji je dobro poznat u pripovetkama mnogih naroda, naročito na Istoku (npr. u 1001 noći, u pripovetki o drugom kalendaru, v. i J. A. Macculloch, The Childhood of Fiction, London, 1905, str. 165 id, i von der Leyen, Das Märchen2, str. 117 id), gde se može pratiti još u vrlo dalekoj prošlosti (Mojsije i misirski čarobnici; Petar i Simon mag;…pa čak i misirska priča ”Dva brata”; upor, A. Thimme, Das Märchen, Leipzig, 1901, 74 id; N. Gunkel, Das Märchen im Alten Testament, Tübingen, 1921, 103), i u pripovetkama balkanskih naroda, Grka (upor. još borbu između Menelaja i Proteja, Hom. Od., 4, 454, idd), Arnauta, Rumuna, Bugara (Bolte—Polivka, 2, 63 id). Fon der Lajen (1. s.) kaže da je taj motiv naročito dobro poznat u turskim pripovetkama.
Taj motiv poznat je i u našoj narodnoj književnosti — to je npr. Vukova pripovetka ”Đavo i njegov šegrt” (Vuk, 6), koja ima dosta paralela u drugim zbornicima srpskih pripovedaka (v. Bolte—Polivka, 2, 64).
Motiv se sastoji u ovome. Dva čarobnika, najčešće dva konkurenta, ili učitelj i đak, vode borbu na život i smrt: jedan se pretvori npr. (kao što je u Vukovoj pripovetki) u goluba, drugi u kopca, koji goluba pojuri; onda se onaj prvi pretvori u prsten na ruci careve kćeri; careva kći baci prsten na zemlju, prsten se pretvori u sitnu proju, od koje se jedno zrno otkotrlja pod carevu čizmu; sad se onaj drugi čarobnik pretvori u petla i počne jesti sitnu proju, najzad se iz onog zrna pod carevom čizmom stvori mačak i udavi petla.
Po ovakvom šablonu dešavaju se metamorfoze i vodi se borba u svima pripovetkama iz ove grupe. U borbi, koja se razvija vrlo brzo, imaće više izgleda na uspeh onaj koji sam uzme inicijativu i koji izabere bolje oružje, to jest koji na sebe uzme zgodniji oblik, Najzgodniji oblik za Turčina očevidno je zmijski oblik; on je u njemu kod svoje kuće, i demonska snaga koja je u zmiji ostaje mu sada na raspoloženju u svoj celokupnosti. Sekula, da bi oduzeo protivniku ovo preimućstvo, kako je već sam imao inicijativu u borbi, uzeo je na sebe zmijski oblik, iako je znao kako je to opasno.
Drugo objašnjenje zbog čega je Sekula uzeo na sebe zmijski oblik — moglo bi biti ovo.
Sekula je, prema narodnoj tradiciji, bio zmaj, kao i mnogi drugi epski junaci (v. gore, upor. još i Nodilo, Religija Srba i Hrvata, Rad, 89, 1888, 175. Za Sekulu vidi još naročito podatak u T. Maretića, Naša narodna epika, 166). Zmaj kao takav, nesumnjivo, ima izvesnu srodnost sa zmijom, za šta govori već i sama etimologija njegovog imena.
Zmajevi se ”najčešće… pojavljuju u vidu krilate ognjevite zmije, a kad idu pred oblake da se biju s alama, onda su kao orlovi ili druga koja tica…” kaže sasvim tačno (upor. S. Troj. u SEZ, 17, 154 idd) o zmajevima A. Vasiljević u BV, 9, 1894, 183 (kao verovanje iz Svrljiga).
Pri svem tom, zmaj je nasuprot sličnim mitskim bićima, kakva su aždaja i ala, vrlo blizak čovečjem obliku”.
….Zmaj, dakle, može uzeti na sebe oblik zmije. Za Sekulu smo videli da je zmaj, i zato se i na taj način može objasniti njegov zmijski oblik u avanturi sa turskim carem.
Koje je od ova dva objašnjenja tačno? Istina će, verovatno, biti na sredini. Narodnom pevaču bio je poznat motiv o dvoboju između dva čarobnika (i to mu je bila polazna tačka), a Sekula, baš zato što je imao zmajske osobine, pokazao se kao vrlo podesna ličnost da se za njega veže ceo događaj.''

V. Čajkanović:Sabrana dela, SKZ, Bg, 1994
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Милош Обилић и везе са змајем

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 01:42

Milos Obilić se često oslikavao sa viteškim šlemom na kome je zmaj.
Istoričari se svi ne slažu oko njegove ličnosti pa tako o njemu mogu da pričam samo onako kakva je slika do nas došla.
I kao legenda i junak Heroj on je zabeležen tako u našem epu. Kao što o kralju arturu i vitezovima okruglog stola možemo da pričamo kao o legendi a istorija je sasvim opskurna.
I O obiliću je teško pričati samo s činjenicama kojih je malo. Ali tipski on je ostao takav u narodnom sećanju.
On je Vitez a poreklo mu nije visoko.
Dakle imamo predaju koja tvrdi da on jeste bio Zmaj Vitez. Ovo je jedan zgodan artefakt.
Мој Милоше, моје миловање,
Што гођ има Србина јунака,
Свакога су одгојиле виле,
Млогога су змајеви родили.
Сваког ћу ти по имену казат:
Ево првог тебе, Обилићу,
а другога Змај-Огњеног Вука,
А трећега Рељу Бошњанина,
Змајева је и он породица;
А четвртог Бановић Секулу,
И њему је змај огњени



......А петога Бановић Страхила,
И њему је змај огњени бабо,
А шестога Љутицу Богдана,
И њему је змај огњени бабо,
А седмога Краљевића Марка,
И њему је змај огњени



.....(Петрановићева збирка,књ.3.стр.221,1989.г.)
I istoriju koja je veoma štura.

Ovde je važno zapaziti da to ide po očinskoj liniji, porodičnoj itd
Jako važan momenat u ovom epskom navođenju je ono "Mnogoga"što znači da spisak zmajeva nije konačan i da ih je bilo puno..
Dakle Kralj Vukašin je takođe Zmaj jer je Otac Kraljevića Marka.itd
Takođe Je važno znati da Sam Obilić nije plemenita porekla pa je tako ustvari on primer da je takav red postojao i da se takva titula mogla dobiti zaslugom i službom pre nego plemenitim poreklom
Po meni je to bilo bratstvo tj pobratimstvo u suštini i to u viteškoj službi. .



Njegovi pobratimi su bili Milan Toplica i Ivan Kosančić, a njegova verenica ili žena je bila Mara, kćerka kneza Lazara Hrebeljanovića.


Moglo je tako izgleda da ide i po ženskoj liniji. Tj ako se dobro udomiš :mrgreen: Pa te prime u Red ili bratstvo.
Ono što je ovde navedeno je i zmajev beleg. Kaže se u pesmama.
"Сваки има змајеву биљегу".
Međutim da skinemo famu to je mogao biti : žig ožiljak , kao obeležje. Danas bi verovatno bila tetovaža.
Međutim upravo Obilić je zanimljiv jer za razliku od zapadnog viteštva gde se poziva samo na rodoslov.
Ovde je to služba družba.
Kao kod samuraja i ili eto jer te hoće u pobratimstvo. U tome ima i nešto ezoterično.

Možda ti bude zanimljivo pokazati i srpske dvoručne mačeve koji su različiti od recimo templaraskih a jako mi se dopada drška koja je imala svoju borbenu funkciju protiv sablje. Da je zakače i kao vadičepom istrgne ili bar da momenat za Bod ili sećenje.
Što je u borbi sa lakom turskom sabljom imalo značaj
Прилози
v103663p0.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Red Zmaja Белег Змајевог детета

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Окт 2009, 01:53

Где би могао бити

Pod pazuhom kaže narodna predaja. Međutim mislim da je to samo pesnički tj. da je skriveno.

Možda s unutrađnje strane miške?

Car Jovan Nenad , lik koji se pojavio niotkud a postao srpski car je imao beleg na licu i po tome su ga prepoznali i prihvatili ga za vođu. U svemu odgovara tipu Vitezu iz Reda Zmaja.
U svakom slučaju svi srpski vitezovi su krenuli za njime. U jednom momentu on je obnovio srpsku državu na tlu Vojvodine. Ali Malo se o njemu zna. Po junaštvu i kao legenda je svakako ravan Kralju Arturu samo malo poznat.

Postoji prstenje i oznake tog reda. Od 12 veka pa do 16 veka. Teško se do nekih dolazi niti neko o tome priča. Nisu možda svi relevantni ali nekoliko mi deluje sasvim autentično. A kako su to i pečatni prstenovi lako bi i to mogao da bude beleg?

Doviljno ugrejan on bi mogao na koži da ostavi ožiljak .
Takav užareni zmajev poljubac bi svakako mogao da bude način uvođenja u red. Pogotovo što vatra iz zmajevih usta simbolično izuzetno paše takvom nekom činu. A za to ima osnove koje sam našao u nekim antropološkim radovima.
( za razumevane opšte materije preporučujem recimo knjige Simbolične rane ili Zlatna Grana...)
poljubac zmaja kod bratimljenja ili celivanje bolno tj surovo
A takva praksa nije neobična u mnogim klanovima i bratstvima .
No to je samo nešto što bi trebalo još istraživati. Ali bojim se da se niko time nije ni bavio od kompetentnijih .
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Историја”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 14 госта