Страница 1 од 1

Празно гнездо птице ластавице

Послато: 04 Феб 2013, 22:29
од zoxyf
Чувајмо своје родитеље!!!




"Празно гнездо птице ластавице" је документарна прича о горчини старачког живота удруженог са сиромаштвом, болешћу и остављеношћу од ближњих, па чак и од рођене деце. Ако желите да видите како изгледа лице туге и старости, погледајте филм о онима који су препуштени сами себи, без изгледа и наде да ће их се неко сетити и унети трачак светла у таму њихових старачких живота.
уживајте уз филм

Празно гнездо птице ластавице

Послато: 06 Феб 2013, 18:08
од pepeljuginadobravila
Ovo je tema sutrasnje radio emisije, a inace ovaj film je vec postavljen ali zbog poucnog karaktera odlicno sto je postavljen ponovo, hvala !!!Nadam se da ces se prikljuciti sutrasnjoj emsiji

Re: Празно гнездо птице ластавице

Послато: 11 Феб 2013, 01:51
од Marija
ОСТАНЕШ САМ


Останеш ,понекад,сам
ал самоћа стане ткати
мисао ко страшан сан
где је мати?

Или:одлуташ,некуд,
у крај непознати.
И гле-ко да се сутон суноврати:
где је мати?

И кад се живот,ведро,
сам од себе злати,
потамни твоје једро:
где је мати?

Чаролије нема.
И стари сат клати
питалицу сумњу:
где је мати?

Још један круг сунца,
ти ћеш дивно знати:
где год да се нађеш,
с тобом је и мати.

Re: Празно гнездо птице ластавице

Послато: 11 Феб 2013, 02:09
од Marija
КАД МАТИ ЧЕКА

Отиди далеко,на крај света,
и врати се изненада,
у глуво доба,кад никог нема:
пред тебе мати и тад ишета.

Она ти се увек нада
да дођеш јој изненада.

И прикрадај се,како знаш ,вешто.
Скривај се да би пред њу стао.
Она ће рећи :баш сада нешто
премишљам како си ко с неба пао.

Не каже како се увек нада
да дођеш јој изненада.

И нема тог заборава,
од земље па до неба плава,
нема тог сна ни тишине
кад не изусти:то си ти ,сине!

Ал неће рећи како се нада
да дођеш јој изненада.

Покушај, тихо ,у свануће:
на столу чека те млеко вруће.
У подне виде два твоја ока
постављен ручак и здела смока.

Поподне,а зима на кров села:
ето је с џемпером,тек исплела.

Јер она ти се увек нада
да дођеш јој изненада.

Пристави мати,јер је зима,
колач од сала ко у Ескима.
Уз то у чашу топлог слеза,
с чајника смеше се два кинеза.
А вече пало,сенка дуљи,
далеко,негде,пас затули.

И док ти мислиш :сан је хвата,
и рука се заснула лати-
на прагу већ стоји твоја мати.
Гле,широм,отвара врата.

Не каже како се увек нада
да дођеш јој изненада.

Re: Празно гнездо птице ластавице

Послато: 12 Феб 2013, 21:40
од zoxyf
Слика
МАЈЦИ

Никад више, никад више
Ти ме нећеш благо звати,
Никад више твоје руке
Загрљај ми неће дати.

Никад више, мајко моја,
Ја ти нећу гласа чути,
Нит' ће синак на твом њедру
Починути, одахнути.

Твој пољубац, свет и мио,
Следила је самрт кобна, -
Од вјернога сина твога
Отргла те хумка гробна.

Хладно ти је... И мени је
Без љубави, без твог крила,
Кô да никад моја душа
Огријана није била.

Све је пусто, никог нема
Што ми може покој дати,
Нема оног ког сам звао
Слатком ријечју "мила мати".

Нема, нема... Свијет је мален -
Твоја љубав виша ми је,
Једна цигла искра њена
И од сунца љепше грије.

Тек под њеним благим жаром
Ја сам лако тиче био,
Имô крила, па под небом
Рај и слатки живот пио.

Све ми бјеше ведро, сјајно,
Као милост ока твога;
У љубави твојој, мајко,
Осјећô сам светост бога.

Осјећо сам да је живот
Непрегледно поље цвјетно,
А ја чедо раздрагано
Што по њему трчи сретно.

А сад, мајко, све је пусто,
Нема сунца да ме грије,
Нема твоје благе ријечи
Да ме пита како ми је.

Нема, нема... Црна јава
Жалосна ми слова пише:
Да те никад, мајко мила,
Загрлити нећу више...

Никад више... Тек на небу,
Пред дверима светог раја,
Ја ћу опет мирно сниват
Усред твога загрљаја

У Мостару, 27. новембра 1897.

АЛЕКСА ШАНТИЋ