Posle 9 meseci


Posle 9 meseci ili kada stignete do 45 minuta, treba da prestanete sa gledanjem u sunce jer solarna nauka zabranjuje dalje gledanje u sunce radi očiju. Telo će se isprazniti kada prestanete da gledate u sunce, i trebaće mu da se ponovo napuni. To ćete moći da učinite gledanjem u sunce 15 minuta bilo kada tokom godine kada vam je potrebno da obnovite energiju. Sada morate da počnete da hodate bosonogi po zemlji 45 minuta dnevno tokom godinu dana. Samo opušteno hodanje. Nema potrebe za brzim hodanjem, ili trčanjem. Svako pogodno doba dana je u redu, međutim preporučljivo je da to radite kada je zemlja zagrejana i sučeva svetlost vam pada na telo.

Dobra alternativa bosonogom hodanju je da nosite obuću sa kožnim đonom na bosu nogu ili sa pamučnim čarapama (sintetika nas izoluje od tla). Tako ste uzemljeni sve vreme i nije vam potrebno posebno vreme ni mesto zabosonogo hodanje.


O DELOVANJU UZEMLJENJA NA ZDRAVLJE

Kada hodate bosonogi, važna žlezda u centru mozga koja se naziva pinealna žlezda ili treće oko se aktivira. Palac na nozi predstavlja ovu žlezdu. Pre 25 godina smatrala se za beskorisnu žlezdu. Sada je postala važna žlezda za izučavanje, i do sada je objavljeno oko 18 000 studija na tu temu. Uvek je bila poznata kao Sedište duše. Pinealna žlezda ima optičke nervne završetke. Ostala 4 prsta na nogama takođe predstavljaju žlezde - sluznu, hipotalamus, talamus i (amygdala). Amygdala zadnje 2 godine dobija na važnosti u medicinskim istraživanjima. To je jezgro sunca ili kosmičke energije i igra važnu ulogu u fotosintezi kroz sunčevu svetlost koja stiže do mozga kroz oko. Kada hodate bosonogi, vaša telesna težina stimuliše svih 5 žlezda kroz vaše prste. Ovo je ojačano zemljom toplotom/energijom i sunčevim zracima koji padaju na vašu glavu ili krunsku čakru. Sve čakre stvaraju magnetno polje i telo/mozak se ponovo puni energijom sunca koja u vas ulazi. Opustite se. Hodajte 45 minuta jednom tokom godinu dana i hrana će i dalje biti dalje od vas. Posle jedne godine ponovnog punjenja, ako ste zadovoljni možete prestati sa hodanjem. Nekoliko minuta sunčeve energije koja na vas pada jednom u 3-4 dana će biti dovoljno od tada pa nadalje da se nahranite energijom.

Ali ako želite da vas imuni sistem ojača, onda nastavite sa hodanjem. Takođe ako želite da povećate memoriju ili inteligenciju, nastavite sa bosonogim hodanjem, odnosno nošenjem obuće sa kožnim đonom. Kako povećavate sunčevu toplotu na svojim nogama mozak će se sve više aktivirati, što će rezultovati većom aktivnošću pinealne žlezde. Pinealna žlezda je ključna za mnoge psiho-fizičke funkcije. Različiti delovi tela i njihovi organi se pročišćavaju jednom kada prestanete da jedete zbog detoksinacije. Postoji još jedna korisna vrednost (sem unošenja hrane) za unutrašnje organe. Ove žlezde imaju mnogo funkcija i mogu da funkcionišu na optimalnom nivou kroz sunčevu energiju. Ako ste srećni da aktivirate mozak optimalno sigurno ćete dostići prosvetljenje. Možete da čitate prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovaj metod može biti sigurno korišćen za kontrolisanje gojaznosti. Skoro svi problemi se rešavaju.

Mnogo je ljudi tokom istorije živelo bez hrane. Navodno 1922, Imperial Medical College u Londonu objavio je da su solarni zraci bili idealna hrana za ljude. Međutim, niko nije spomenuo koja je njihova tehnika bila. Iako je Jogananda u svojoj knjizi "Autobiografija jednog jogija" intervjuisao mnogo svetaca i mističara da otkrije tajne njihovog nejedenja hrane. Čest odgovor je bio da je sunčeva energija ušla kroz tajna vrata i stigla do srži (moždine) u mozgu. Nisu otkrili svoju tajnu. Ovo znanje je bilo izgubljeno prosečnim ljudima tokom vremena.

SAŽETI PREGLED UPUTSTVA

Kada se ispune 45 minuta neprekidnog gledanja u sunce, onda se gledanje smanjuje po minut dok se ne dođe na 15 minuta gledanja. Tako ostaje do kraja života da se povremeno gleda 15 minuta kada nam treba energije. Može to da bude jednom nedeljno, manje ili više.
Bosonogo hodanje je važno koliko i gledanje u sunce, jer se njime zatvara krug energije između neba i zemlje kroz nas, kao svesnog subjekta neba i zemlje. Kada smo toga svesni, ko smo i šta se događa, onda je to mnogostruko jače.
Gledamo u sunce bosi i zato za vreme vežbe nije potrebno posebno bosonogo hodanje. Njega primenjujemo tek nakon završetka gledanja u sunce do kraja života. Idealno bi bilo svaki dan po malo celog života.
Dobra alternativa bosonogom hodanju je obuća sa kožnim đonom i pamučne čarape (ili bez njih, važno je da nema izolacije koju stvaraju sintetički materijali -o tome videti ovde ). To je i neophodna alternativa jer teško ćemo naći vremena i mesta da ritualno hodamo bosi. Uvek hodajte sa takvom obućom i rešili ste problem bosonogog hodanja u solarnoj jogi. Još bolje ako imate uslova da hodate bosi svaki dan bar po pola sata.


http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Z ... 0br.51.pdf

Životni stil bez hrane - Joachim M. Werdin
Sve o životu bez čvrste hrane i neposrednom življenju od energije



Završne napomene


Neće nam sami sunčevi zraci doneti energiju, ma koliko gledali u sunce.
Postoje dva činioca: sunčeva energija u obliku svetlosti, i naša svest. Oni u nama treba da se spoje.
U svom vanjskom izrazu ovi činioci izgledaju razdvojeni, ali u suštini oni su jedno isto koje se manifestuje na različite načine, finije i grublje. Ono što se spolja manifestuje na grub način u vidu sunca, planeta, životne energije i kosmosa, to se isto sažima u svoj ishod na najfiniji način: u svesnog subjekta, u samosvest. U našem 'Ja jesam' ukršta se sve što postoji.
Da bismo energiju sunca primili potrebna je svest i o energiji i o njenom primanju - potrebna je svest o samoj svesti. To je samosvest. Prosta svest je svuda oko nas u vidu životne energije i upravlja životima prosečnih ljudi. Ona je potpuno uslovljena i vođena spoljašnjim uticajima. Samosvest je viši činilac: to je svest o samoj svesti, o sebi, o onome koji je svestan. Samo takva svest ima svoju volju. To je sasvim nov činilac u prirodi, koji nije nastao prirodnim putem kao sve ostalo, već je rezultat rada i napora svesnog subjekta da ojača i zadrži čistu svest o sebi nezavisno od spoljnih uslovljavanja.
Samosvest je viši i finiji činilac, i on kao takav privlači energiju koja se ispoljava kroz niže, grublje oblike.
Samosvest je najmoćniji prijemnik energije, njen najfiniji korisnik i usmerivač. To je svest o tome da je sve što postoji na Zemlji energija i da ona potiče od sunca i da cela njena emanacija nalazi svoj konačni ishod u samosvesnom subjektu, u nama. Paradoksalno je, ali istinito, da tek u čistom, samosvesnom subjektu subjektivnost nestaje, svest postaje objektivna svest. Objektivna po tome što može da upravlja i sama sobom, i objektima, i energetskim transformacijama. S tom svesnošću samo prepoznajemo proces univerzalne razmene energije koji već svuda postoji. To prepoznavanje aktuelizuje taj proces u nama na najfiniji način - direktno upijamo energiju od sunčeve svetlosti.
Svest o energiji uzdiže energetsku transformaciju u nama na najviši nivo: direktnim uzimanjem energije od sunca.
Bez svesti o tom procesu moramo energiju sunca da uzimamo na niži, grublji način: kroz hranu. Otimanjem od drugih.
Kada smo potpuno samosvesni, tada je direktno prosleđujemo odasvud, budući da je sve energija uvek je imamo viška, zato zračimo njome. Od našeg stanja svesti zavisi kako ćemo primati energiju.
Sve naše aktivnosti su razmena energije, uključujući i društvene, ne samo u vezi ishrane. Osvešćenjem tu razmenu podižemo na viši nivo. Najviši je potpuna samosvest koja ujedno znači i potpunu svest o energiji, i tada se njena razmena automatski odvija direktno, energiju tada upijamo direktno iz prostora, a najviše iz sunčevih zraka.

Zbog presudnog značaja svesti ovim mogu da ovladaju samo ozbiljni i napredni praktičari meditacije. Svi ostali će samo gubiti vreme, ako već ne izgube vid. Uostalom, to je solarna joga, a joga bez meditacije nije joga.

Stoga, ključni činilac u solarnoj jogi je svest, svesno upijanje sunčeve svetlosti, njeno razumevanje i razumevanje celog tog procesa, a ne sama sunčeva svetlost.
Sunčeva svetlost i energija su oduvek svuda oko nas i u nama. Ali ljudi koji nesvesno prebivaju na suncu ne postižu efekte solarne joge zato jer ne učestvuju svesno u tom procesu. Kada smo svesni tog energetskog procesa on se višestruko uvećava i daje sve plodove.
Svest je činilac koji sve aktuelizuje, koji sve potencijalno pretvara u aktuelno i dovodi ga ishodu.

Sva tajna čovekovog ostvarenja je u svesnom učestvovanju u onome što jeste, a ne u postizanju nečeg novog. Tako smo mi oduvek jedno sa Božanskim, sa Apsolutom, ali prosvetljen je samo onaj ko svesno učestvuje u tom jedinstvu, uvek i svakog trena to jedinstvo svešću aktuelizuje u svome prisustvu.

Samoosvešćenje ima i svoje fiziološke posledice.
Epifiza je žlezda unutrašnjeg lučenja (endokrinološka) smeštena otprilike u središtu glave. Ta žlezda je potpuno aktivna od rođenja, a zatim počinje da kržlja (atrofira) tako da je kod odraslih veličine zrna graška. Smatra se da je tada njena uloga vrlo ograničena. Zanimljivo je da je to jedini organ u čoveku koji nije podložan bolesti. Prirodna veličina epifize (koja nije zakržljala) kod zrelog čoveka može se uporediti sa ping-pong lopticom. Tada je potpuno aktivna i daje čoveku mnoge mogućnosti smatrane za fantaziju, npr. telepatija, znatno povećano polje čulne percepcije, življenje bez hrane i pića, suptilno disanje, nezavisnost od uticaja temperature, prelaženje u druge dimenzije, promena izgleda i gustoće tela. Duhovne vežbe izazivaju aktivaciju hipofize i njen fizički razvoj, a posebno kontemplacija i meditacija. Istraživanja sprovedena na nekima (kompjuterska tomografija) koji ne jedu i gledaju u sunce su pokazala da je njihova epifiza prosečno dva puta veća od prosečnog čoveka.
Što je epifiza aktivnija, to manje je potrebno napajanje tela energijom iz drugih izvora.
U svetu materije epifiza odražava proširenu svest osobe. Osim toga od aktivnosti te žlezde zavisi delovanje percepcije tzv. izvan uma (nematerijalni osećaji). Kada je epifiza dovoljno razvijena sva fizička čula postaju nepotrebna, jer je percepcija epifize znatno šira. U tom slučaju može se biti fizički gluv, slep, a čuti i videti puno, puno više.
Važno je naglasiti to da fizički ne treba pobuđivati epifizu u cilju razvoja s nekim nasilnim metodama 'buđenja kundalinija' koji se reklamiraju kod raznih 'gurua'. Njen razvoj treba da bude povezan s razvojem hipofize. To znači da ona sama raste s uvidom, intuicijom i pravim znanjem. Obe žlezde se međusobno upotpunjuju u svojoj funkcionalnosti i najbolje je kada se razvijaju (rastu) zajedno. U idealnom slučaju, u stanju potpunog razvoja hipofiza i epifiza tvore jedno telo oblikom sličnim trodimenzionalnom simbolu beskonačnosti. To je inače arhetipski simbol za našu višu dušu (oversoul).
Možemo zaključiti da izgled i aktivnost epifize ukazuje na to koliko određena osoba može napajati svoje telo neposredno, tvoreći sve njegove atome i životnu energiju neposredno od svetlosti.

Ovde je najbolje opisana svetlosna priroda čovekova sa mnogim aluzijama na solarnu jogu.

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/D ... itanja.pdf

O autotrofima i delovanju melatonina i pinealne žlezde na starenje i zdravlje




Autotrofi: Novi ljudi su se pojavili koji niti piju
tečnost niti jedu hranu

Sva bica na planteti zemlji mogu da se podele na dve kategorije - Autotrofe i Heterotrofe. Vecina biljaka cine prvu kategoriju - oni primaju energiju iz neorganskih stvari - sunca ili vazduha - i to tokom procesa fotosinteze. Ljudi i zivotinje spadaju u drugu grupu, koja podrazumeva ishranu sa drugim zivim bicima. Zato, ljudi, koji mogu ziveti na solarnoj i svemirskoj energiji su blizi biljkama nego drugim ljudima. Postoji grupa autotrofa i u Moskvi. Oni se sastaju u Konstantin Vasiliev Muzeju, gde dele svoja iskustva sa drugima. Tamo smo zabelezili da ako zena doji njeno dete do cetiri godina, na primer njeno dete ce lakse postati autotrof kada napuni pet godina.
Majke ne jedu hranu niti piju tečnost ali ipak imaju dovoljno mleka da podoje svoju decu. Video sam i pricao sa takvim ljudima u Moskvi koji su odbacili hranu i tečnost od sebe. Prvo su postali vegeterijanci, izbacili su iz svoje upotrebe sve zivotinjske prerađevine. A nakon toga i vegeterijansku hranu takođe. Kada ljudi prestanu jesti fizicku hranu, oni takođe prestaju sa uzimanjem bilo kakve tečnosti. Drugim rečima, ne piju nista.

”Najpoznatija autotrof zena u Rusiji je Zinaida Baranova. Starica od 67 godina iz grada Krasnodera. Ona se polako privikavala na svoje novo postojanje. Isprva se odrekla mesa, i uzimala samo vegeterijansku hranu, i sada vec 4 i po godine ne uzima nikakvu hranu ili tečnosti. Naučnici iz Instituta Bauman ispitivajuci njezin organizam su bili vrlo iznenadjeni saznanjem da ta žena bioloski odgovara dobi do 20 godina života čoveka. Professor Spiridonov dosao je do zaključka da je ova penzionerka savrsenog zdravlja, svi njeni vitalni organi, ceo telesni sistem, posebno stomak, su funkcionisali savrseno dobro. Zaista, ona je jako energicna i ushicena osoba da se ni ne prepoznaje da ima 67 godina, rekao je profesor. Ona je bila oslobodjena od svih bolesti, cak i od onih hronicnih. Rekla je da je bilo prilicno tesko za nju da se navikne na novi nacin zivota, ali da nije videla drugu alternativu. Patila je od grceva, iscrpljenosti, suvih usta, bolesti srca, pluca, jetre itd. Bilo je trenutaka kada je mislila da ce umreti. Ali zdravlje ove zene se poboljšalo drasticno za samo mesec i po dana.


Autotrofi – život bez hrane i vode
Jeste li jedna od onih osoba koje već godinama svečano najavljuju da kreću na dijetu, ali rezultata ni od kuda? U tom slučaju ovaj tekst nije za vas. Jer, ako niste karakter da izdržite nekoliko tjedana bez čokolade ili čipsa, onda će vas posve dotući činjenica da postoje ljudi koji su svojevoljno prolazili kroz pakao grčeva i halucinacija da bi danas živjeli savršeno zdravi samo od zraka koji udišu.
Još u davna vremena, ljudi su bili razdijeljeni u nekoliko skupina – zemljoradnike, stočare i lovce koji su jedni drugima priskrbljivali hranu, i vještice ili šamane koji su živjeli i bez njihove pomoći duboko u šumi ili na kraju sela. Osim skupljanja travki, nisu imali nekih izvora hrane. Predaja kaže da je to stoga što im ona nije ni trebala.

I dan danas mnogi duhovni vođe, a napose indijski jogiji, slove kao ljudi koji ne jedu i ne piju. Sve što im treba dolazi iz zraka ili sunca, čije molekule tijelo koristi kako bi proizvelo energiju. Takvo funkcioniranje organizma tipično je za biljke, ali ne i za ljude koji su uglavnom heterotrofi, što znači da im je potrebna opipljiva hrana. No, govori se i o novoj vrsti ljudi – autotrofnim organizmima koji sami proizvode molekule energije. Neki idu toliko daleko, da autotrofe nazivaju novim stupnjem u evoluciji ljudske vrste.
Znanstvenici su najpoznatijeg svjetskog autotrofa, 70-godišnjeg jogija Pralad Djanija stavili pod strogi nadzor. Ustvrdili su da on doista nema potrebu unositi ni gutljaje ni zalogaje u organizam, a da stvar bude nevjerojatnija, njegov probavni sustav ne izbacuje nečistoće.
I dok neka istraživanja potvrđuju da autotrofi postoje, koliko god to nevjerojatno zvučalo, druga pak pobijaju hvalisavce izlaganjem sličnom promatranju, pred kojim oni katkad pokleknu i za manje od 24 sata. Najmaštovitija isprika bijaše da je njihova sposobnost gladovanja uništena negativnom energijom nepovjerljive javnosti. Hm..
Kod onih rijetkih pojedinaca kojima je dokazana sposobnost samoodržavanja organizma, zdravstveno stanje je odlično. Ovo, naravno, ne treba shvatiti kao poziv da prestanete jesti jer takav bi postupak doveo do mučne smrti. Čak i kad biste to pokušali u skladu s preporukama živućih autotrofa, slijedili bi tjedni patnje i mahnitosti prije negoli dostignete blagostanje. Naime, govoreći o privikavanju njihova organizma na samoodržavanje, autotrofi otkrivaju da su postupno prelazili prvo na vegan prehranu, da bi tek onda polako odbacivali i povrće. Pritome im je bila potrebna izrazita duhovna potpora, a prolazili su i kroz period stravičnih muka koje uspoređuju s odvikavanjem od heroina. (Napomena: ove teškoće u navikavanju se uklanjaju solarnom jogom, ona potpuno navikava organizam na autotrofni način života tako da je prelazak mnogo ugodniji nego što ga ovde opisuju.)
Pa opet, oni postoje, na nevjericu svih nas svejeda, i žive u tijelima koja su mlađa od njihove stvarne dobi.
U svojim učenjima, takvi ljudi naglašavaju da je najlakše postati autotrof već kao dijete. Navodno postoje osobe koje nikada nisu okusile hranu, osim majčina mlijeka. To je vrlo teško dokazati jer se niti jedan znanstvenik, a pogotovo roditelj, neće upustiti u takvo eksperimentiranje. Stoga sve ostaje na usmenoj predaji, pa tako i informacija da naš Pralad Djani nije jeo niti pio od svoje šeste godine života.
Ovaj se fenomen objašnjava takozvanom praničkom energijom koju svi mi unosimo disanjem, a važnija je i od jela i pića. Autotrofi uspješno koriste tu energiju za stvaranje svake supstance potrebne za zdrav život. Ovu je teoriju donekle opravdala i znanost, otkrivši da su vegani kvalitetnog zdravlja iako ne unose vitamin B12. Oni ipak imaju dovoljno tog vitamina u organizmu zahvaljujući sintezi koja se odvija u probavnom traktu. Tim otkrićem je čak i znanost dala na težini teoriji da se ljudski organizam može održavati samo od zraka.





Profesor tvrdi da živi samo od sunčeve svetlosti i voćnog soka

JANE FRYER
Malkl Verner izgleda sasvim normalno. Visok je oko metar i osamdeset, nosi naočare, težak je sedamdesetak kilograma i voli da igra tenis, da se druži i trči - tri milje pre doručka sa svojom ženom Anđelikom, cesto su servirane girice za nju i kafa za njega.

Sve sasvim obično. Jedino što Majkl ne jede. Uopšte.


U stvari poslednja hrana koja je ušla u njegova usta je bila obilna porcija krompir salate i parče keksa za doček Nove 2001. godine. Majkl Verner tvrdi da sve što mu je potrebno za održavanje dobija od Sunca

Neobično, 58-godišnji doktor hemije i otac troje dece iz Brunsvika u severnoj Nemačkoj tvrdi da sve što mu je potrebno dobija od Sunca. Oh, da, i povremene kafe, voćnog soka ili čaše vina ako on i Anđelika izađu u grad.

"Zovem to lakom ishranom," objašnjava. "Ali čovek može da govori i o etru, Prani, Či ili Kosmičkoj energiji … to je ista stvar."

To je poznato i kao Bretarijanizam, ili verovanje da činioci sadržani u vazduhu – azot, ugljen dioksid, kiseonik i vodonik – mogu da održavaju telo.

Za sad zvuči ludo. Ali Dr Verner nije neka budala. On je bistar, dobro potkovan naučnik koji je bio toliko iznenađen posledicama svoje neobične ishrane - samo četiri kafe i dva voćna soka dnevno tokom šest i po godina, plus povremeno čaša vina – da je napisao knjigu o tome i nazvao je “Život od Svetlosti”.

"Ja sam u stvari sasvim normalna osoba," insistira on. "Nisam nikakav čudak niti neko sa zapanjujućim pojavama – običan čovek."

Sve je počelo 2000. godine kad je kod Vernerovih došla prijateljica na večeru. "To je bio potez proviđenja," Kaže Majkl.

"Jedne večeri, stara poznanica moje žene je navratila na večeru. Primetili smo da je postala veoma mršava, čak malo i ispijena, i nije jela ništa.

"Ali kada smo je upitali o čemu se radi – da li ima problem – rekla nam je da više ne jede. Tvrdila je da nema potrebu jer je prošla kroz poseban program preobražavanja i sada živi hraneći se samo svetlošću."

Mada bi joj neki ljudi verovatno predložili da što pre poseti psihijatra, Majkla – koji je bio gojazan (90-tak kg), nezadovoljan i nezdrav sa strašću prema picama i duhovnim stvarima – je to zaintrigiralo.

I konačno, posle devet meseci istraživanja i Novogodišnjeg prejedanja krompir salatom, krenuo je sa strogim programom privikavanja da pomogne telu da se prilagodi.

"To traje tri nedelje," kaže Majkl. "Prva nedelja je stvarno stroga – ništa se ne jede, ništa se ne pije.

"Svaki doctor će vam reći da to nije moguće, ali jeste. Zvuči teško, ali veoma je moguće živeti 7 dana bez vode – sve je samo stvar odgovarajućeg stanja uma.

"Suštinski činilac u ovom 21-dnevnom procesu je verovanje u sebe. Ako verujete da možete to, onda nećete upasti u glad.

"Osmog dana možete uzeti malo razblaženog voćnog soka – da pročistite telo antioksidantima.

"Treće nedelje možete preći na jače, manje razblažene sokove. A u poslednjih sedam dana, telo se stabilizuje i postaje naviknuto na novi režim."

Ali, šta sa strašnim osećajem gladi?

"Nećete osećati strašnu glad ako vam je mentalni stav ispravan," živahno kaže Majkl. "To nema veze sa ishranom već sa poštovanjem tela."

Ali priznaje da je izgubio više od 15 kilograma i izgledao "kao isušena kornjača" na kraju tronedeljnog perioda.

Naravno, post nije nova stvar. Potiče iz Biblijskih vremena, strogo su ga se pridržavali u Judaizmu, Isus ga je preporučivao i primerom i učenjem – da se pojača duhovni život slabljenjem privlačnosti čulnih užitaka. Ali to je za nekoliko dana ili nedelja – ne godina. Da budemo iskreni, čudo je da Dr Verner nije umro.

Stručnjaci se razlikuju u tome šta smatraju najdužim vremenom koje ljudsko telo može da preživi bez vode, ali većina se slaže da je to negde između 7 i 10 dana, mada će ozbiljna dehidracija i konfuzija (zbog ugrađene sode i potasijuma u mozgu) da se pojave ranije. U pustinji, naravno, nedostatak vode može da ubije za nekoliko časova.

Tako, ako nam Dr Verner govori istinu, onda je njegovo telo zaista retko neobično. Sa visinom od oko metar i osamdeset i težinom od sedamdeset i nešto kilograma, čak nije ni posebno mršav. I tvrdi da se oseća odlično.

"Osećam se zdravije i živahnije nego ikada. Moja moć odbrane i regeneracije su jače. Teško da sam ikada više bolestan. Psihološki, osećam se stabilno i mentalno obogaćen, imam mnogo bolje pamćenje i koncentraciju nego ranije, i sada mi treba samo 5 sati sna za razliku od ranije kada mi je trebalo 9 sati."

A šta je sa njegovim libidom – da li se smanjio zbog ishrane koja se sastoji od kafe, soka i vazduha?

"Naprotiv!" tvrdi on. "Svako opažanje – bilo da je u pitanju vid, koža ili neki drugi čulni organ – je jače. I moja potencija je postala jača."

Ali, nije li to što on radi oblik anoreksije?

"O ne! Ja ne jedem zbog ljubavi prema svom telu – ne zato što ga mrzim. Anorektičari uopšteno imaju negativno odbacivanje svog tela i hrane. Ja se osećam veoma dobro u svom telu, čak osećam veću povezanost sa telom nego ranije.

"Uvek sam imao veoma pozitivan odnos sa hranom. Uživam da budem prisutan pri obrocima i često mislim da uživam u njima više nego kad bih ih jeo!'

Šta on radi pri obrocima?

"Učestvujem u njima, naravno. Uvek pijem nešto –nekad vodu, nekad čaj, ponekad kafu, zavisi od situacije i mog raspoloženja."

Procenjuje se da ima oko 5 000 Bretarijanaca/ljudi koji se hrane svetlošću širom sveta. Verner kaže da ih poznaje oko 30. Pokret ima šarenu prošlost.
Preuzeto i prevedeno iz The New York Times-a