Danas je 24 Nov 2014, 23:09

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 12 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:37 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

9.04.2009

KAKO NASTAJU BOLESTI? (Prvi deo)

Kako je došlo do toga da savremena medicina danas ne leči nijednu honičnu degenerativnu bolest, pa su milioni ljudi širom sveta upućeni da do kraja života zavise od lekova? Da li čitava medicina počiva na pogrešnim biološkim osnovama?



Priredila: Ivona Živković

LUJ PASTER – PLAGIJATOR I PREVARANT

Još 1923. godine objavljena je knjiga „Bešam ili Paster: Izgubljeno poglavlje u istoriji biologije“ (BÉCHAMP OR PASTEUR? A LOST CHAPTER IN THE HISTORY OF BIOLOGY), koju je napisala Etel Daglas Hjum, da bi se istom temom pozabavila knjiga objavljvena 1942. „Paster: plagijator, prevarant teorija mikroba razneta“ (PASTEUR: PLAGIARIST, IMPOSTOR THE GERM THEORY EXPLODED).


Prikačeni fajlovi:
Komentar fajla: Obe ove knjige nisu imale medijsku promociju kako bi postale popularne. Naprotiv, čini se da su od javnosti vešto skrivene. I danas se o njima veoma malo zna iako je 2006. napravljeno još jedno izdanje u Engleskoj. Obe knjige razotkrivaju težak sukob koji se sredinom i krajem 19. veka vodio u medicinskim krugovima u Francuskoj u vezi toga kako nastaju bolesti. Na jednoj strani je bio ugledni profesor medicinskog fakulteta i biohemičar Antoan Bešam (1816 - 1908), za čije stvaranje i rad malo lekara danas uopšte zna
paster-ili-besam-korice.jpg
paster-ili-besam-korice.jpg [ 19.92 KB | Pogledano 46 puta ]
Komentar fajla: a na drugoj proslavljeni Luj Paster (1822-1885), hemičar koji je proučavao fermentaciju i koji je ušao u sve školske udžbenike.
besam-paster-niz.jpg
besam-paster-niz.jpg [ 23.22 KB | Pogledano 51 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:38 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Iz ovog naučnog sukoba izašao je kao pobednik Luj Paster, koji je tada bio društveno uticajniji, mada u medicinskim krugovima nije imao veliki ugled. Stekao ga je naknadno zahvaljujući medijima i moćnom biznisu koji je razvila industrija vina i piva i koja koristi proces fermentacije, a što je Paster istraživao za njihove potrebe.


Iako je sam Paster pred kraj života priznao da je pogrešio u pogledu svoje teorije o mikrobima, na postulatima njegovih otkrića zasnovana je moderna biološka teorija na kojoj počiva i čitava savremena medicina.


Tako se danas u svim medicinskim udžbenicima kaže da najveći broj bolesti u ljudskom organizmu (kao i kod životinja i biljaka) nastaje delovanjem mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica) koje iz spoljašnje sredine ulaze u tkivo i zagade ga. To izazove reakciju imunog sistema i upale. Daljim razmnožavanjem mikrooganizama u tkivima mogu nastati teške degenerativne promene. Paster je tvrdio da u zavisnosti od vrste mikroba zavisi koja će se bolest u organizmu razviti.


Robert Koh (1843-1910) je kasnije pokušao da klasifikuje sve ove mikroorganizme koji izazivaju bolesti i da ih što više razotkrije. Mikrobi su tako uvek u istom obliku i prenose se sa jednog organizma na drugi, sa životinje na čoveka.


Pasterovi naučni postulati se i danas primenjuju u medicinskoj dijagnostici i nauci. To znači:
1. nađe se životinja ili čovek sa određenom bolešću.
2. izoluje se iz tkiva mikroorganizam u određenoj kulturi.
3. on se ubaci u telo zdrave eksperimentalne životinje i kada se i ona razboli - zaključi se da i ova životinja ima isti patogen kao i originalna.


I to je bio dokaz (i danas je) kako nastaju bolesti. Simptom manje ili simtom više stavlja se u niz simptoma karakterističnih za taj mikrob. Savremena medicinska dijagnostika je tako postala prava enigmatika. Mnogo puta isti simptom označava različite bolesti, a ista bolest može da se ispolji i sa različitim simptomima - po principu može da bude , ali ne mora da znači. Studenti medicine se zato pretvaraju u mašine za bubanje: simptom-uzrok-bolest-terapija, pri čemu mnogi vremenom potpuno izgube smisao da razmišljaju svojom glavom. Posumnjati da sa blagoslovenom medicinskom naukom nešto u temelju nije u redu predstavljalo bi pravu jeres.

Tako su Paster i Koh postavili temelje monomorfizma, a savremena medicinska nauka je napravila čitavu paletu antibiotika za određene patogene klice.
Zahvaljujući “genijalnoj” praksi jednog nadri lekara koji se vešto putem jednog falsifikata dočepao članstva u engleskom Kraljevskom lekarskom društvu i diplome lekara, Edvardu Dženeru, došlo se na ideju da se virusima stane na put vakcinacijom tj. aktiviranjem imunog sistema pre nego što virus dospe u organizam.

Farmaceutska industrija je bila oduševjena idejom i napravljene su vakcine (sa umrtvljenim virusima) za sve poznate bolesti. Do 1950. praktično su svi poznati virusi stavljeni pod kontrolu, a stotine miliona ljudi je vakcinisano. Sa jedne strane stvoren je profitabilan biznis sa vakcinama , a sa druge u “civilizovanom društvu” više nema tuberkuloze, dečije paralize, kolere, difterije, velikih boginja, bubonske kuge itd.


Današnji lekari veoma samouvereno kažu da je zahvaljujući savremenoj medicini, antibioticima i posebno vakcinama iskorenjen ogroman broj infektivnih bolesti. Istovremeno, isti lekari još nisu u stanju da objasne odakle dolaze novi smrtonosni virusi kao ebola, HIV, legionarska bolest, ptičiji grip, tuberkuloza otporna na antibiotike i sl.


Prikačeni fajlovi:
unistavanje-mikroba.jpg
unistavanje-mikroba.jpg [ 47.11 KB | Pogledano 48 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:39 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Da misterija bude veća, poslednjih pedeset godina pojavile su se potpuno nove bolesti za koje se, takođe, ne zna kako nastaju. A pojavljuju se u tako velikom broju, upravo u “civilizovanom društvu”, da su poprimile epidemijske razmere. To su: hipertenzija, razna srčana oboljenja, dijabetes, rak, Alchajmerova bolest, multipla skleroza, autizam, šizofrenije...
Za mnoge od ovih bolesti sada se otkriva i da su infektivne kao, na primer, stomačni ulceri ili bolesti srca.
Na osnovu kataloga hroničnih bolesti za koje se sumnja da su uzrokovane “infekcijom” bakterijama, Dejvid A. Relman sa Stanford Univerziteta u SAD, sada tu uključuje i različite oblike upale creva, sarkoidozu, Vegenerovu granulomatozu, primarnu žučnu cirozu, reumatoidni artritis, lupus, dijebetes melitus, Kavasaki bolest, mnoge oblike srčane arterioskleroze, Alchajmerovu bolest, mnoge psihijatrijske bolesti, cerebralnu paralizu, policistične bolesti jajnika i možda i mnoge poremećaje gojaznosti. Ova lista je daleko veća.


Nedavno je otkriveno da je arterioskleroza takođe bakterijski proces, mada zapravo niko ne tvrdi da su bakterije njen uzročnik. Ali, uzorci iz zakrečenja su pokazali da se u njima u čak 99 procenata nalazi bakterija klamidija pneumonije , odnosno bakterija iz bakterijuma koji je uzročnik pneumonije i bronhitisa. Otkriveni bacil je srodan sa chlamydia trachomitis, koja je uzročnik trahoma, vodeće bolesti slepila u Trećem svetu.
Multipla skleroza je tako vezana za humani herpes virus 6, agent Roseola infantum, mada niko ne tvrdi da od toga ona i nastaje.
Ali, kod svih pomenutih bolesti virusi i bakterije su pronađeni. Odakle oni dolaze? Iz zemlje? Iz atmosfere? Iz svemira? Ili ih možda stvara sam organizam?

MONOMORFIZAM I PLEOMORFIZAM

Za razliku od Pastera, Antoan Bešam je tvrdio da svi mikroorganizmi dolaze iz samih živih bića, iz tkiva posebno krvi ( tkiva u tečnom stanju) i da su pleomorfni što znači da menaju oblik ( pleo = promena, a morphe = oblik) , u zavisnosti od promene stanja u sredini u kojoj se nalaze ( pH vrednost, količine kiseonika, toksina, slobodnih radikala itd). Bešam je tako prvi postavio teoriju pleomorfizma.
Tako po doktoru Bešamu virusi prelaze u bakterije, ove u gljivice i nazad. Kada se razvijaju u laboratorijskim uslovima pod tačno određenim uslovima, streptokoke su uvek streptokoke, ali ako se promeni pH vrednost medijuma gde rastu taj strep bacil će se promeniti u neki drugi mikrob.


U školi se, međutim, uzgajaju bakterija na uvek istoj podlozi. Na primer svi “strep” organizmi u laboratorijama bolnica uzgajaju se na podlozi od sterilne humane ili zečije krvi pomešane sa agarom (vrsta algi koja se u ovu svrhu koristi). Ako su uzgajane na istom krvnom agaru, pri uvek specifičnom pH (7,6-7,8) i pri određenoj temperaturi svi mikroorganizmi rastu na isti način, sve streptokokne bakterije su u obliku lopti u nizovima. Ukoliko bi se ovi uslovi promenili i bacili bi promenili oblik . Pleomorfizam znači da je telo domaćina aktivan učesnik u infekcijama i infektivnim bolestima, dakle, suprotno od onoga što su tvrdili Koh i Paster koji su verovali da je organizam sterilan i da je samo pasivna žrtva delovanja mikroba.

“Za razliku od pleomorfizma, monomorfizam mnogo toga nije u stanju da objasni. Otpor bakterija prema nekim antibioticima postaje sve veći. Bakterija ne mutira u formu koja je otporna na antibiotik, ona se zapravo menja, razvija drugačije, menja oblik. To je velika razlika. Mutacija se događa retko, pleomorfizam se događa stalno”.

Drugi je problem što zagovornici monomorfizma nisu u stanju da naprave adekvatnu klasifikaiju mikroorganizama - na adekvatne familije, rodove, vrste i da naprave vezu među njima.

PROTIT

Da u vodi postoji nešto živo otkrio je još u 17. veku Anton Liuvenhok (tvorac prvog mikroskopa, zapravo debelih naočara pomoću kojih je posmatrao sićušne čestice). Posmatrajći tako uzorke kišnice primetio je da u njoj ima “nečeg živog”. Jednom je tako sakupio svežu kišnicu u stavio je u epruvete koje je zapečatio. U početku ništa se nije događalo. Ni nakon nekoliko dana nikakvih promena nije bilo. Ali, četvrtog dana pojavile su se sićušne tačkice koje su migoljile u vodi. Liuvenhok nije mogao da objasni odakle su došle osim da su nastale u samoj vodi. Ali, zainteresovanih za proučavanje ovog fenomena tada nije bilo.

Bešam je prvi počeo da tvrdi da sve klice u organizmu nastaju od sićušnih tačkica u krvi koje je on nazvao mikrozime (ili somatidi ili protiti). Protit je nemačka reč, dok ih Francuzi zovu somatide. Englezi nemaju reč za ovaj fenomen.


Prikačeni fajlovi:
Komentar fajla: Zdrave i nezdrave ćelije krvi. Bele tačkice su protiti (mikrozime ili somatide).
zdrave-i-nezdrave-celije-krvi.jpg
zdrave-i-nezdrave-celije-krvi.jpg [ 53.33 KB | Pogledano 45 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:40 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Protiti (somatide) se jasno vide na svakom mikroskopu pod uslovom da je podloga tamna. To su najmanje forme proteina, to su najmanji oblici života. Dakle, to nije ćelija kako je još pre trista godina utvrdio Vilijam Harvi, a savremena biologija se i dalje toga pridržava. Razlog zašto mnogi biolozi ni danas ne vide protite je verovatno taj što im niko u školi nije rekao da to treba da vide.


Protiti se nalaze u krvi svakog živog bića. Kada se premaz krvi ostavi na laboratorijskoj ploči dan ili dva , mikroorganizmi se bukvalno vide kako izlaze iz crvenih krvnih zrnaca, mikroorganizmi koji se menaju i razgrađuju u patološke forme kako proces truljenja nastavlja da se odvija. Kada je truljenje završeno, kada ne postoji ništa više što bi bakterije mogle da jedu, one se ponovo razlože i “nestanu” jer se vrate u formu malih tačkica.

“Kako su somatide uništenih bakterija i dalje žive sledi da su oni živi kraj i početak svih ćelija , organa, tkiva, bića fizičkog života. Sve žive forme nastaju od protita njihovim uobličavanjem. One jedu sebe i ponovo se rađaju. I to je princip uroborosa (ouroborosa) - zmije koja jede svoj rep- drevni simbol večitog života. Protiti su uvek u organizmu, za razliku od parazita koji ulaze spolja i sa kojima možemo, najčešće usled nehigijene, doći u kontakt.


Prikačeni fajlovi:
uroboros-drvo-niz.jpg
uroboros-drvo-niz.jpg [ 40.8 KB | Pogledano 53 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:41 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Kada se izvrši razlaganje materije na najsitnije delove dolazi se do atoma i čestica, a kod živog organizma to je protit (somatida).

U francuskim naučnim krugovima odavno se poklanjala pažnja pleomorfizmu. Čak su neki smatrali da postoji jedinstvena kolekcija mikroorganizama na čitavoj planeti i da se u njoj nalazi sav genetički materijal - “Genom” koji čini samoreprodukujući deo ćelije. Iz tog opšteg “Genoma” nastaju svi mikrorganizmi na planeti.


Drugi su smatrali da “svaki organizam ima pristup ovom “Genomu” (“genetskom bazenu”) i pozajmljuje forme koje su mu potrebne da bi opstao.
Nemačko gledište je reprezentovao u tom smislu Ginter Enderlajn i nije se mnogo razlikovalo od Francuza.


Enderlajn je još 1935. tvrdio da svi mikrorganizmi nastaju iz protita, tako da se on u svojoj kulminirajućoj, ali i najdegenerativnijoj fazi , preobraća u gljivicu mucor racemosis. Polazeći od originalnog protita do gljivične forme, manifestuju se sve poznate bakterije ukoliko su uslovi za njihovu manifestaciju odgovarajući.
Gljivica mucor racemosis je tako kraj početka. Nakon njenog raspadanja sve organske materije se dezintegrišu natrag u protit odakle su u nastale. I to je novi početak života.

Protit je neuništaiv i to je BOŽIJA ČESTICA ŽIVOTA. Ona živi večno.
Dilema o tome šta je prvo nastalo- kokoška ili jaje – odavno je prevaziđena.



FERMENTACIJA


Veliki deo radova Antoana Bešama odnosi se na proces fermentacije. Luj Paster je, kako se iznosi i navedenim knjigama, veliki deo naučnog rada Bešama plagirao i prikazao kao svoje otkriće, a teoriju o protitima je na sve moguće načine diskreditovao.

Šta je fermentacija? To je primitivnija forma hranjenja, nakon koje sledi truljenje.
U živom i zdravom organizmu uloga protita je da budu fiziološki i hemijski agenti (posrednici) transformacija koje se odigravaju za vreme procesa ishrane (razmene materija). Kod bolesnog stanja oni postaju agenti fermentacije, a kod prestanka života organizma oni su agenti truljenja (potpune razgradnje)Sve ovo su načini ishrane i to je priroda Života. Tako se protit pretvara po potrebi (kada treba očistiti sredinu od kisline npr.) u viruse, bakterije ili gljivice, fermentiše šećer i vino ili zgrušava mleko ili truli jaja. (Po Pasteru to rade mikroorganizmi iz vazduha).

Krečnjak je sastavljen od protita bakterija koje su obeležile neku geološku epohu i taj materijal će zato u dodiru sa vodom početi da fermentiše (početi da se hrani).
Mumije u Egiptu takođe su pune protita koji u dodiru sa vodom počinju fermentaciju. Oni jednostavno tako nastavljaju život nakon nekoliko hiljada godina.
Nakon što vulkanska lava uništi čitav predeo u okolini vulkana, prvi lišajevi nastaju nakon što protiti uništene flore i faune dođu u kontakt sa kišom. I tako se nastavlja život.
“Nakon laganog raskravljivanja protiti izolovani od mamuta koji je uginuo pre više od 50 000 godina (po procenama naučnika) pokazali su spontano da su živi i počeli fermentaciju u šećernom rastvoru.

”Ruski istraživači su čak dokazali 1926. da su protiti izlovani iz petroleuma pokazali kompletnu sposobnost za život i počeli fermentaciju šećera.


Protiti se ne uništavaju čak ni na temperaturi od 1300 stepeni celzijusovih niti u sumpornoj kiselini.

Postoje čak i tvrdnje da su protiti pronađeni u mrkom uglju u jednom ekeperimentu u Nemačkoj.

Ukoliko su tačne naučne tvrdnja da kameno ulje nastaje zapravo iz magme (a ne od fosilnih ostataka), to znači da su protiti i u magmi i da ih praktično ima svuda oko nas.

Njihova koncentracija u atmosferi, po istraživanjima nekih naučnika (Dr Vilijam Donald Hamilton ili Berent Kristner), čak dovodi do vremenskih promena , kiše ili snega. To se događa, navodno, kada protiti “žele” da siđu iz atmosfere na zemlju. Hamilton i Kristner, doduše, nisu pominjali protite već bakterije za koje su verovali da postoje u atmosferi, jer je na više lokacija u Francuskoj, Americi i Antarktiku otkriveno prisustvo proteina u ledu i svežem snegu.



MIKRORGANIZMI SU POSLEDICA, A NE UZROK BOLESTI

Kako nastaju mikroorganizmi?
Po Bešamovoj teoriji protiti (somatide, mikrozime) se u zavisnosti koliko je organizam toksikovan zbog kiselosti sredine okupljaju zakačinju međusobno i počinju kao virusi, bakterije ili gljivice da po potrebi čiste okolinu, odnosno kiseli medijum. Kako razvijaju svoje posebne forme - viruse, bakterije - one vrše sopstveni metabolizam i počinju tako da stvaraju i produkte metabolizma - kiseline, koje su štetne za okolinu i lokalne telesne tečnosti. Ovi toksični otpadni produkti uzrok su zapaljenja i podržavaju dalji rast ovih mikroorganizama odnosno njihovo razmnožavanje stvarajući za njih pogodnu sredinu. Tako nije mikroorganizam to što nas čini bolesnim već produkti njegovog metabolizma. Na određenom stadijumu njihov razvoj je potpuno patogen (izaziva bolest) i parazitski. Tako su mikrorganizmi posledica, a ne uzrok bolesti.


Prikačeni fajlovi:
mikrobi-niz.jpg
mikrobi-niz.jpg [ 44.98 KB | Pogledano 52 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:41 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Ovo se pominje čak i u jednom savremenom medicinskom udžebniku: “Ukoliko je koncentracija (misli se na fluide izvan ćelije) promenjena , tako da sadrži previše ili premalo te supstance (misli se na nutrijenate) ćelije postaju bolesne i ponašaju se abnormalno da bi na kraju počele da odumiru” (Jacob, S. & Francone, C. Elements of Anatomy and Physiology.)

“U stvarnosti, nije bakterija ta koja proizvodi bolest, mi verujemo da su to hemijski sastojci tih mikroorganizama podstaknuti neuravnoteženim ćelijskim metaboliozmom u čitavom organizmu koji zapravo proizvode bolest” (Godišnji izveštaj članova Upravnog Odbora Smitsonijan instituta, 1944., u vezi analize rada Rajfovog mikroskopa i njegovog otkrića.)

Dr J. H. Tilden je još 1926. objavio knjigu “Toxemia” u kojoj između ostalog navodi:
“Bolesti nastaju kada eliminacija otpadnih produkata metabolizma postane blokirana. Normalni ćelijski metabolizam stvara otpadne produkte. Ono što nazivamo bolešču je zapravo jedna kriza toksemije, kada telo pokušava da ukloni toksine koji su se negde ugradili zbog pogrešnog načina života ili ishrane.”

Ali, protiti se mogu razviti i u drugačijoj formi i pretvoriti se u ćelije organizma koje mogu pomoći regeneraciju tkiva. Prema Enderlajnovoj formulaciji, protiti odnosno bakterije, koje su korišćene kao lek u vreme Bešama, gajene su na medijumu sastavljenom od asparagusa i agara.
Francuski bakteriolog Gaston Nesen je i opisao čitav ciklus somatida (protita) uzimajući da su sve bakterije nastale od pojedinačnih somatida (protita). On je pokazao i opisao svaki stupanj kao i povratni proces kada se bakterija preoblikuje natrag u somatid i na taj način došao do onoga što je bio cilj - da se otkrije životni ciklus bakterije.
Ukoliko je Bešamova teorija tačna morala bi se ubuduće izučavatio nova biologija koja bi se zasnivala na sledećim postulatima:

1. Krv nije sterilna.
2. Ćelija nije najmanja jedinica života.
3. Mikrobi dolaze iz krvi (tkiva u tečnom stanju) ili drugih tkiva kako bi razgradili to tkivo kada više nisu u stanju da žive u nejmu i održavaju tako sopstveni metabolizam u sredini u kojoj su se našli.

Lečenje antiobioticima (anti biosis = protiv životni) i vakcinacija (vaca, vaccina = krava, kravlji) jednostavno nemaju nikakvog smisla.Jedini koji od Pasterove teorije ima korist je farmaceutski kartel koji je od ljudskog organizma napravio najprofitabilnije tržište.

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic 2 deo
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:44 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

21.04.2009.

KAKO NASTAJU BOLESTI /DRUGI DEO/

KAKO JE NASTAO ŽIVOT



Priredila: Ivona Živković



Šta je zaista otkrio Luj Paster? Iz onoga što u svojoj knjizi „Bešam ili Paster? Izgubljeno poglavlje u istoriji biologije" iznosi Etel Daglas Hjum i kasnije u knjizi "Paster: plagijator, prevarant -teorija mikroba razneta,“ R.B.Pirson - on nije otkrio ništa što do tada nije bilo poznato.

„Đeronimo Frankastorio (1483 - 1553) italijanski pesnik i lekar koji je živeo u Veroni objavio je 1546. u Veneciji svoj rad nazvan „De Contagionibus et Contagiosis Morbis et eorum Curatione” u kome je izneo svoju pretpostavku da je prava priroda zaraznih bolesti i infekcija u postojanju sićušnih i za oko nevidljivih čestica koje je on nazvao Seminarie Contagionum.
On je podelio sve poznate bolesti na one koje se prenose kontaktom direktno ili preko posrednika i na one koje se prenose vazduhom.
Frankastorio nije imao mikroskop i nije mogao da ih vidi, ali ih je opisao kao lepljive viskozne čestice. Po njegovom opisu one su slične onome što danas hemičari opisuju kao koloidna stanja supstance.

On je verovao je da one mogu u adekvatnoj sredini da se reprodukuju i kada se dovoljno umnože postaju patogene za toplokrvna bića.

Tek u 17. veku kada je Liuenhok napravio svoj mikroskop ove tvorevine su opisane i odgovarale su onome što je kasnije nazvano bakterijama.

Ali, prvu teoriju o mikorganizmima kao uzročnicima infektivnih bolesti postavio je venecijanski lekar M.A. Plenciz 1762. On je utvrdio da se oni mogu reprodukovati i izvan organizma domaćina kao i da se mogu prenositi putem vazduha. Nije poznato da li je Plenciz imao mikroskop.

“Dakle, ukoliko bi teorija o mikroorganizmima imala neku vrednost, onda bi se ona morala pripisti Plencizu, a ne Pasteru koji ju je “smislio“ sto godina kasnije. I ona je u tadašnjim medicinskim krugovima bila poznata”, napisala je Hjum.

Iako je Paster pred smrt priznao da nije bio u pravu i da mikroorganizmi nisu uzročnici bolesti, već posledica, baš onako kako je tvrdio Antoan Bešam, savremena medicina prihvatila je “Pasterovu” teoriju.

Ovo je gotovo identičan slučaj kao i sa veštačkim đubrivom, koje je danas opšte prihvaćeno i u upotrebi, dok se njegov izumitelj Baron Justus fon Libig toga odrekao. Razlog je saznanje što tako gajene biljke u sebi ne sadrže sve neophodne minerale. A koliko su minerali značajni u nastanku svih bolesti videćete u sledećem nastavku teksta.

Razlog za ovo je interes naftno-hemijsko-farmaceutskog kartela.
Vodeće medicinske škole u svetu danas su uglavnom pod kontrolom upravo ovog kartela. Mnogi lekovi se dobijaju iz derivata nafte. Ovaj biznis uključuje i proizvodnju vakcina koje su upravo zbog toga u mnogim zemljama nametnute kao obavezne, mada su sa medicinskog aspekta, potpuno besmislene.

Medicinska nauka koja se razvila nezavisno od farmakobiznisa ima već sto godina potpuno drugačije viđenje nastanka bolesti, pa samim tim i lečenje. Njihovo gledište je holističko.

Upravo zato moramo najkraće pogledati šta se danas zna o nastanku života, jer ovaj "sitan detalj" medicinske škole uglavnom ignorišu.



ŽIVOT JE USKLADIŠTENA ENERGIJA

Jedan veoma zanimljiv američki naučnik i istraživač bio je Džord Merkl, fizičar, koji se pozabavio načinom funkcionisanja same čestice života, koju je Bešam nazvao mikrozima (protit). Merkla porede sa Nikolom Teslom jer je iza sebe ostavio preko sto originalnih patenata. I način razmišljanja mu je bio originalan. Natanak života on je obradio u svojoj knjizi “Genesis II”.


Prikačeni fajlovi:
merkl-dzordz.jpg
merkl-dzordz.jpg [ 16.77 KB | Pogledano 48 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:45 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

Prema Merklu protiti su “sastavljeni od sićušnih kristala ATP(adenozintrifosfata), piramidalnog su oblika, i to je hemijsko gorivo koje pokreće naše telo i ono se stvara u ćelijskim mitohondrimjama odnosno ćelijskim baterijama. Kada se mišići pokreću oni sagorevaju ATP i to je energija molekula u telu. To je i ćelijska energija.
“Ovi kristali su ono što je kao ikra izbačeno u okean svih svetova, to su fizički elementi koji imaju zadatak da transdukuju energiju nazvanu Život od beskonačnog skalarnog potencijala vakuuma ovde, u troimenzionalan fizički svet gde se one pojavljuju kao čestice i zauvek kreću u beskonačnom izvoru novih protita (mikrozima)”.


I tako održavaju život.

Odakle njima energija?
Jednostavno taj “veliki okean” u kome su izbačene je prostor u kome smo svi potopljeni i to je skalarni potenijal vakuuma.
U njemu se nalazi početna energija Univerzuma i ona se naziva “nulta tačka energije”. To je neuređen prostor, to je haos.

Kvantna teorija fizike podrazumeva da se u tom vakuumu nalaze sve čestice u rasponu svih mogućih talasnih dužina. Što je veća talasna dužina na kojoj čestica osciluju u njoj je veća energija. Računicom na ovaj način ispada da je ova energija veća, grubo, za 120 redova magnitude nego energija koja je sadržana u materiji čitavog svemira. Znači sva energija sadržana u materiji u svemiru odgovara nekom broju na koji se onda dodaje 120 nula da bi se dobila ukupna energija vakuuma.

Vezivanjem ove energije u harmonične veze nastaje sve ono što nazivamo materijom i što vidimo oko sebe -galaksije, zvezde, planete, voda, vazduh, kamen, biljke, životinje, ljudi...

Pojam “nulte tačke energije” je prisutan u mnogim teorijama kvantne fizike.

Pol Dirak je 1930. izveo svoju teoriju na ideji da je vakuum virtuelno more fluktativne energije koja se može manifestovati parovima elektrona i pozitrona. Njujorški fizičar Timoti Bojer je izveo matematičku teoriju kako bi energija nulte tačke oscilirala i interakciji sa materijom.
Teorija “principa neizvesnosti” Vernere Hajsenberga iz 1927., kaže da je nemoguće u svakom trenutku odrediti poziciju i masu u kretanju čestice, pa dozvoljava da “energija nulte tačke” proizvede Braunski pokret (po škotskom botaničaru Robertu Braunu i tiče se nasumičnog kretanja čestica u tečnosti ili gasu). I to bi upravo mogao da bude način nasumičnog kretanja protita (mikrozima).



Danas se za vakuum sve više upotrebljava reč plazma. Čitav svemir je plasma, To je ogroman prostor napunjen energijom ogromnog potencijala. To je slobodna energija i ona je beskonačna”

Gustina energije vakuuma ili plazme iznosi 1093 grama po kvadratnom santimetru, po Džonu Arčibaldu Veleru. Po Ajnaštajnovoj jednačini E = MC na kvadrat (bolje po jednačini Semjuela Tolvera iz 1875. koju je Ajnštajn plagirao) to znači da više energije drži materiju nego što je u njoj sadržano.

Dakle, nije bilo bilo Velikog Praska, a elementarne čestice se spontano pojavljuju iz “ničega” , zapravo iz vakuma ili plazme i ponovo nestaju.

Sve je u stalnom nastajanju i stalno se stvara novi prostor, novo vreme, nova materija, nova energija, novi život. Sve se stalno pokreće. Sve je živo. Ništa ne umire, sve se stalno preobraća u nove i drugačije forme.

“Ništa nije izgubljeno, ništa stvoreno... Sve je transformisano. Ništa nije plen smrti. Sve je plen života”, tvrdio je Antoan Bešam još pre sto godina.

Bešamove mikrozime (protiti) kao jedinice života žive i hrane se i nakon smrti organizma jer život je u svom fundamentu neuništiv.

Tako mikrobi u organizmu nastaju upravo zato što su u funkciji samog nastanka i održavanja života organizma. Sve u prirodi je u stalnom nastajanju i stvaranju materije odnosno u njenom stalnom povezivanju i razgradnji, prljanju i čišćenju.

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic 2 deo
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:47 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

ENREGIJA POČINJE KAO SVETLOST

Po nekim novijim tvrdnjama svetlost može da uskladišti informacije, kao hologram i to u okviru jednog fotona i jednog elektrona.


Džordž Merkl je otkrio da unutar molekularnih proteina postoji provodljiva nadtečnost sa specifičnim geometrijskim poravnjanjima. Merkl je to nazvao Kristal Života i tvrdio je da se u određenim okolnostima taj nadfluid može poređati u geometrijski red i tako stvoriti matrix (matricu). U tom matriksu može da se uskladišti energija. Tako nastaje i protit u koji se uskladišti energija.

“Hidroksil (joni koji formiraju atom vodonika i atom kiseonika u vodi) grupišu se i njihovi protoni ispune unutrašnju membranu matrice protita tako da daju elektrohemijski gradijent koji dozvoljava da se u tu uskladišti energija. To je kao kap vode koja se formira sa električno nabijenom membranom oko sebe, jedan kondenzator. Ovo naelektrisanje stvara električno polje sa mrežnim efektom tako da je membrana kondenzatora od protita naelektrisana sa isijavajućom energijom”.



“I BI SVETLOST... ”

Protiti se tako mogu videti pod mikroskopom samo na tamnoj podlozi. Protiti (somatide) su koloidna jedinica života – “božija čestica života”.

Ova energija se može koristiti na nekoliko načina, tvrdio je Merkl.
Ona se prvo nagomila kao jedan ATP rezervoar energije u hlorofilu biljke i onda u mitohondrijama životinja (ćelijskoj bateriji). Tu može biti iskorišćena za reprodukciju i upotrebljena da razdvoji genetski materijal od bilo čega što može da ga razori i to je početak imunog sistema.

“Ovi protiti proizvodnjom enzima proždiru bakterije, viruse ili bilo koju hemikaliju koja može ugroziti genetski proces sisara, oni se tako diferenciraju u ćelije, limfocite itd.- koji rade taj posao”.

Ta energija se dalje konvertuje tako da izgrađuje naše telo i stvara organe koji će ga činiti, delujući iznutra.

Oni se prvo pretvaraju u hlorofil (ATP energetski izvor za biljke) i onda u mitohondrije (ATP energetski izvor za sisare) i onda u ćelije i tako dalje, po Džordžu Merkelu.

Oni se mogu sintetisati u dva smera.
„U jednom smeru oni sintetišu sve žive organe. Ovi originalni protiti su uskladišteni u repovima spermatozoida (koji su posebna forma života od glave) i od njih svi stari oblici organa našeg tela“.
“Naš embrionalni razvoj (ontogenija) putuje kroz predačke forme (fenotipove) recimo milione godina našeg nasleđa je razvijeno u slanoj vodi.
U materici fetus rekapituliše sve stare forme koje je ikada imao”, tvrdio Merkl tako podržavajući staru teoriju nemačkog biologa Ernsta Hekela iz 1866, koju danas mnogi biolozi odbacuju.


Prikačeni fajlovi:
Komentar fajla: Kako izgleda razvoj ljudskog bića? Jajna ćelija liči na jednoćelijsku protozou. Kada se izdeli stvara se dvoslojna struktura sa šupljinom u sredini i liči na nekog dupljara. Stvara se mezoderm, treći klicin sloj i tada ljudski embrion liči na pljosnatu glistu. Razvija se nervna cev, pa horda (kičma primitivnih ljuskara, a što je i prethodnica ljudske kičme), prorezi nalik škrgama, srce sa dve komore i tada zametak podseća na ribu. Pojavom udova zametak počinje da liči na sisara.
Haeckelcompared.jpg
Haeckelcompared.jpg [ 43.92 KB | Pogledano 50 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
 Tema posta: Kako nastaju bolesti Ivana Zivkovic 2 deo
Novi postPoslato: 16 Apr 2011, 12:49 
Site Admin
Korisnikov avatar
Pridružio se: 03 Apr 2008, 18:22
Postovi: 3188
Lokacija: GROCKA

“Ontogenija rekapituliše filogeniju”, dugo se smatrao biogeničkim zakonom genetike.

Ali, obrnutom sintezom, verovao je Merkl mogu tako biti uzgojene sve stare forme života, do zelenih algi, bakterija i protita.

“Na taj način možemo ponovo kreirati ili se setiti našeg starog imunog sistema, koji će biti rekostruisan i početi iznova, a koji smo izgubili razvijanjem u ovom zagađenom svetu u kome živimo. Stari organi, naši embrionički organi mogu biti regenerisani iz prvobitnih protita”, zapisao je Merkl svoja fantastična zapažanja.

On je tako zamislio i jedan fantastičan način lečenja.

Ljudski organizam, koji medicina prepoznaje kao mrtav, nastavlja i dalje da “živi” tako što se energija razgrađuje i ono što više ne može da funkcioniše kao do tada i sve se vraća u formu protita, obrnutom sintezom. Tako svaki leš ima svoj “život”. Ovu razgradnju vrše protiti koji se formiraju u bakterije i crviće. Čim postoji nešto što jede to znači da postoji forma života. I kada više nema hrane - oni nestanu.



Ali, ono što biolozi nazivaju našim precima, i danas postoji, kao na primer, alge i pljosnate gliste, ribe i to kao naši savremenici, a ne preci... Iz onoga što u embrionu liči na škrge ipak se ne razvijaju škrge. Život se očito razvija preko prostih ka složenim formama, ali one su samo nalik jedna drugoj. Da li evoluicija podrazumeva milione godina ili se sve događa mnogo brže? Nešto se očito nikada ne razvije u složeniju formu iz razloga što ima zadatak da baš u toj formi postoji i ima svoju ulogu. Tako svaki virus, svaka bakterija, svaka gljivica ima svoju ulogu.


Prikačeni fajlovi:
Komentar fajla: Ako je čovek najsloženija forma, onda svakako treba pomenuti da su postojali i drugačiji ljudi na Zemlji i da su izumrli, ali da se to iz nekog razloga prikriva. Oni nisu hodali zemljom pre nekoliko miliona godina već samo pre nekoliko hiljada godina. Pogledajte malo likove na kamenu sa vinčanskih nalazišta. Ili iz drevnog Sumera? Da li vam liče na današnja lica? Ali razloga za “izumiranje” životnih formi ima više.
mezolizardi-sumer-niz.jpg
mezolizardi-sumer-niz.jpg [ 63.51 KB | Pogledano 49 puta ]
Komentar fajla: Promene u elektromagnetnom polju Zemlje su svakako od najvećeg značaja. I one se u određenim periodima događaju. Neke vrste tada izumiru, druge se stvaraju.
skullsummary-manja.jpg
skullsummary-manja.jpg [ 78.42 KB | Pogledano 55 puta ]

_________________
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!
OffLine
 Profil Pošalji privatnu poruku  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 12 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2  Sledeća

Sva vremena su u UTC [ DST ]


 Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
 
cron